Garbinje, mesto na prestolu je upražnjeno!

Saša Ozmo 15. jul. 201720:05
Podeli:
Shaun Botterill, Getty Images

Igrala je finale Vimbldona pre dve godine i, uz sav oprez prema takvim konstatacijama u ženskom tenisu, pomislili smo da je zvezda rođena. Izbledela je.

Prošle godine upisala se u istoriju i osvojila Rolan Garos – to je sigurno to, prvo mesto logičan je sledeći korak. Nije bio, Garbinje Mugurusa sledećih 12 meseci provela je u porazima, predajama (čak pet) i mukotrpnim objašnjavanjima na konferencijama za novinare, uvek sa istom temom: “Šta se događa?“

Ni pred Vimbldon situacija se nije drastično popravila jer je posle polufinala u Birmingenu uzela samo gem Barbori Stricovoj u prvom kolu u Istbornu.

Na Ol Ingland Klabu čekalo se novo lice, neka druga Jelena Ostapenko, pa se Garbinje šunjala kroz žreb sve do četvrtfinala i meča sa Anđelik Kerber, meča koji je bio najbolji na turniru i koji je devojka rođena u Karakasu izvukla na čudesan način, uz do tada retko prikazivanu koncentraciju i kontrolu emocija.

Ni pre, a ni posle tog meča, Mugurusa nije izgubila ni set – samlela je Kuznjecovu, a zatim i Ribarikovu koja je bila izbacila dve igračice profila sličnog Garbinje (Karolinu Pliškovu i Koko Vandevej). Na red je došlo finale sa Venus Vilijams, finale u kojem je Mugurusa igrala protiv istorije, protiv priče za koju su svi navijali da postane bajka i protiv petostruke šampionke.

U prvih 45 minuta tenis pred punim tribinama Centralnog stadiona više je podsećao na boks – razmenjivale su udarce i nekako obe ostajale na nogama, uz vrhunsko kretanje atipično za obe. Prva je na konopce došla Mugurusa, ali na 4:5 i 15:40 u prvom setu odigrao se poen koji je bio tačka od koje je meč bez kočnice krenuo u jednu stranu – 20 udaraca, promene inicijative i na kraju je Špankinja bila ta koja je dočekala grešku suparnice u najdužem poenu na meču.

Spasla je i sledeću set loptu, uzela gem i sa tribina se oteo uzdah iščekivanja – najbolje bitke u tom ratu tek predstoje. Ali ne, svakim sledećim poenom Mugurusa je bila konkretnija i spretnija, napravila je brejk, potom osvojila set i do kraja pregazila Venus.

Garbinje je teniserka izrazito agresivnog stila igre, ali ključne poene u finalu doneli su joj rad nogu i sposobnost da vrati teške loptice na način kojim se neutrališe inicijativa rivalke, pogotovo sa bekhend strane.

Gemovi su prolazili, Venus je gubila konce, hazarderski izlasci na mrežu nisu ništa promenili i vrlo brzo došli smo do neizbežnog – sâm kraj bio je antiklimaks jer je Mugurusa osvojila trofej posle uspešnog čelendža, ali ne mari, njoj neće smetati.

Postala je prva teniserka u istoriji koja je dobila u Gren slem finalima i Serenu i Venus, deveta u Open eri koja ima trofeje i iz Pariza i iz Londona, na putu do titiule izgubila je samo 44 gema, na travu je prvi put kročila 17-18 godina…

I ko zna koliko će stvari novinari „izvući“, ali njoj je u glavi bio samo jedan: „Šampionka sam Vimbldona!“

Pala je na kolena, uputila pogled ka jedinoj Špankinji koja je pre nje osvojila Vimbldon, a onda pohitala ka mreži da je Venus ne čeka – usledile su suze, otpozdrav publici, dizanje trofeja, izlazak na terasu, a onda konačno i zagrljaj i euforično skakanje unaokolo sa Končitom Martines, koja je davne 1994. u finalu takođe savladala 37-godišnju rivalku, Martinu Navratilovu.

Kako se samo stvari brzo menjaju u tenisu, a pre samo 41 dana na Rolan Garosu dogodilo se ovo:

https://twitter.com/tumcarayol/status/886239318683119616

Suze su postale radosnice, sreću je zaslužila i veselje neka potraje, ali sada ne sme da dozvoli sebi da opet potone – mesto na prestolu je upražnjeno i valja ga popuniti.

“Nisam sada neka druga teniserka, i dalje o sebi razmišljam isto. Ne znam da li sam lider nove generacije, mislim da nas ima nekoliko koje smo tu u vrhu, ali najvažnije je da mogu da pobedim svakog kada igram kako želim, nezavisno od mesta na listi. Broj jedan je neverovatna stvar, ali radio bih da osvajam Gren slem tiule“, kaže 23-godišnja Mugurusa.

Ko kaže da ne može i jedno i drugo?

Crtice iz Londona

David Ramos, Getty Images

– Britanija ne važi baš za zemlju u kojoj se vrhunski jede, ali klopa na Vimbldonu za novinare je sasvim fina, ne samo jagode. Za doručak može da se uzme “uradi sâm sendvič“ od brojnih ponuđenih sastojaka (piletina, ćuretina, razni sirevi, salate…) ili jaja sa slaninom i viršlama. Za ručak su tu uvek pomfrit, može da se naruči biftek, a u ponudi su i burgeri, piletina i losos, razne paste, kao i dva-tri dnevna jela u kojima se često vuče na azijsku kuhinju ili na različite vrste gulaša.

Prave i “smutije“, a na Vimbldonu se jede i, po mom skromnom mišljenju, jedna od najboljih čokoladnih torti – ’ajde što je preukusna, nego što je sečena tako da su “parčići“ džinovski. Ima i krofni sa džemom, mafina, drugih torti… Jedino što ne valja jeste povrće, isti je ukus štagod da uzmeš, ali uz gorenavedenu ponudu, kome treba povrće?

– “Sa kime bi želela da plešeš u nedelju“, upitali su Garbinje. “Come onnn“, rekla je uz veliki osmeh Mugurusa i ubrzo ipak dodala: “Sa Rodžerom, da vidim da li je toliko elegantan i kad pleše“.

– A Rodžer Federer drugi je najstariji čovek koji je u Open eri došao do finala Vimbldona – ima 35 godina i 342 dana, a domaći zadatak svima zadao je Ken Rouzvol 1974, kada je igrao finale sa 39 godina i 246 dana.

– Uvek kada se organizuje sastanak novinara i bivših igrača, predstavnici medija prvo se sjate pred Goranom Ivaniševićem. Ako vam nije jasno zašto, evo dela njegove kolumne za Tajms: “Ako Marin može da nauči nešto iz prošlogodišnjeg meča, to je da kada je Federer na zemlji, moraš da ga zgaziš, šutiraš i dodatno ga povrediš. Rodžer je kao lik iz filma – ubiješ ga, on ustane ponovo, tako da moraš da ga ubiješ ponovo. Moraš da ga ubiješ 77 puta kako bi pobedio“.

Zec slikovit, kao i uvek.

– Eva Azderaki (35) sedela je u stolici za žensko finale i napravila je nekoliko ozbiljnih kikseva, baš kao i linijske sudije. Ipak, navijačima u Srbiji ostaće draga jer je perfektno sudila finale US opena 2015. godine između Đokovića i Federera, ispravnim korekcijama donela je neke zlatne poene Novaku.

Grkinji, koja je diplomirala biznis i administraciju, to je bilo četvrto Gren slem finale – osim spomenutog u Njujorku, sudila je i žensko finale Vimbldona 2013. između Marion Bartoli i Zabine Lisicki, kao i finale US opena 2011. godine između Samante Stosur i Serene Vilijams.

– Eva ima zlatni bedž, baš kao i devojka iz Srbije Marijana Veljović – pročitajte i pogledajte intervju sa 30-godišnjom Kragujevčankom, a u nedelju ujutru očekuje vas najava finala Federer – Čilić iz stručnog ugla, teško da može stručnijeg.

Pozdrav iz Londona,

Saša (@ozmo_sasa)