Hoće li Bogdanović i Šarić skinuti atinsku kletvu?

Saša Ozmo 24. avg. 201713:00
Podeli:
Tom Pennington, Getty Images

Gotovo sve reprezentacije dolaze na Evrobasket oslabljene, a isti je slučaj i sa Hrvatskom – osim na Marija Hezonju, selektor Petrović na raspolaganju nema ni četvoricu centara koji bi mu mnogo značili, pre svih Anta Žižića i Anta Tomića (koji god razlozi bili), a onda i Miru Bilana i Ivicu Zubca.

Ipak, Hrvati i te kako imaju čemu da se nadaju jer je udarni tandem zdrav, spreman i motivisan – Bojan Bogdanović i Dario Šarić.

Bogdanović je imao solidnu sezonu u NBA, ali to nije pravo merilo njegovih kvaliteta – u reprezentaciji ima lidersku ulogu i slobodu, što prija igraču njegove raznovrsnosti. Izuzetan je napadač, igra jedan na jedan i licem ka košu i na niskom postu, dobro koristi telo u prodoru, a šut mu je oduvek bio glavna odlika.

Bojan će biti jedan od najboljih igrača na Evrobasketu, iz svake njegove izjave vidi se želja da napokon donese Hrvatskoj toliko sanjanu medalju sa velikih takmičenja – on je već dugo spreman za velika dela, ali ima li ko da ga prati?

Uprkos sumnjama da je njegov stil igre pogodniji za Evropu, Šarić je blistao u ruki sezoni u NBA i sa sasvim drugačijim pedigreom dolazi na EP – mlad je (23), a već iskusan, dobar je na obe strane parketa i željan da ne ponovi greške iz prošlosti, setite se samo koliko je bio samokritičan posle poraza od Srbije u Riju prošlog leta.

Od naročite važnosti za Hrvatsku biće Šarićeva “point forward“ sposobnost koju je dodatno unapredio u NBA ligi – pregled igre i stvaranje prilika za saigrače sa visokog posta znatno će pomoći timu koji se već godinama muči sa mestom organizatora igre.

Elsa, Getty Images

Na mestu pleja su kapiten Roko Leni Ukić i Marko Popović – Ukić nikada nije postao igrač kakvim su se Hrvati nadali, a Popović je prošao zenit karijere. Videćemo može li Mavra u Huventudu da napravi iskorak, ali do tada su Popović i Ukić glavni na pleju (kad nema institucije Amerikanca) – uz dobar ostatak ekipe, oni su zamislivi na zadovoljavajućem nivou, a pri tom su i kompatibilni u igračkim karakteristikama.

Pomoćni plejmejker biće i pouzdani Krunoslav Simon, igrač koji se ne boji važnih šuteva i koji već godinama igra konstantno dobro, a i poslednja sezona u Milanu uklapa se u tu sliku.

Jedno vreme delovalo je da Hrvati ne mogu da omanu sa centrima i da će uvek imati nekoga veoma dobrog pod košem. Sada, usled brojnih otkaza, odgovornost pada na Darka Planinića i Luku Žorića. Planinić iza sebe ima prosečnu sezonu u Gran Kanariji i vrlo brzo je skliznuo sa evroligaškog nivoa, a isto se može reći i za Žorića, koji polako ulazi i u godine, puni 33 u novembru.

Najveći problem Hrvata biće dubina tima – Marko Tomas jeste iskusan, ali je samo senka košarkaša koji nekada bio, a pitanje je jesu li Krušlin, Mavra, Ramljak i Buva igrači koji mogu da budu sastavni deo ekipa koja gađa medalju.

Alex Livesey/Getty Images

Zato će Šarić, Bogdanović i Simon morati da ulože dodatni napor kako bi, uz očuvanje sopstvenog velikog učinka, učinili da i ostatak tima bude bolji nego što objektivno jeste. Potajna nada jeste i “eksplozija“ Dragana Bendera, ali uprkos nesumnjivom talentu, pitanje je da li je on spreman za tako nešto, pogotovo što je prethodnu sezonu rano završio zbog povrede.

Hrvatska će sigurno proći grupu (Španija, Crna Gora, Češka, Mađarska i Rumunija), ali problem je što se ukršta sa grupom iz koje sigurno ne dolazi naivan protivnik – po svemu sudeći, biće to Srbija, Letonija, Rusija ili domaćin Turska.

Blistala je Hrvatska u pripremnom periodu, ali to naravno ne mora ništa da znači – najteži posao selektora Petrovića biće da psihički pripremi ekipu za najvažnije mečeve, taj su ispit Hrvati redovno padali u poslednje dve decenije. Taj ispit sa ekipom će morati da položi i sâm Petrović, koji je kroz karijeru više gubio nego što je pobeđivao.

Evrobasket će biti vrlo ujednačen, a Hrvatska se nada da bi konačno mogla da bude neka od “prvih među jednakima“ i da osvoji prvu medalju još od EP 1995. godine u Atini.

Predstavljanje:

Kako će izgledati “nova“ Đorđevićeva Srbija? (Saša Ozmo)