Bratski Evrobasket

Saša Ozmo 8. sep. 20179:00 > 14:50
Podeli:

Ipak, tekući Evrobasket ipak je za pojedince i porodična stvar, pa imamo četiri para braće u tri različite selekcije.

Bertans, Dairis i Davis

Potiču iz sportske porodice – njihov otac Dainis takođe je bio profesionalni košarkaš i sada je trener u mlađim kategorijama, a majka je bila veslačica.

Dok je pomagao bratu i ocu oko testerisanja, u nesreći je Davis izgubio pola jednog prsta, ali to ni najmanje nije uticalo na njegov osećaj i mekanu ruku. Već sa 15 godina igrao je profesionalno, potpuno je stasao kod Duška Vujoševića u Partizanu, a posle dve sezone u Laboralu preselio se u San Antonio.

Iako je dvaput operisao ukršteni ligament kolena, 24-godišnji Davis u potpunosti se oporavio i pred njim je odlična karijera, pogotovo u nacionalnom timu.

To pokazuje i na sadašnjem Evrobasketu, a i na terenu se vrlo dobro razume sa tri godine starijim bratom – Dairis igra na pozicijama plejmejkera i beka, ima skromniju karijeru od svog brata, ali ga je šut postepeno doveo do evroligaškog nivoa. Prethodne sezone igrao je za Darušafaku, a sledeće će nositi dres Emporio Armanija.

Gradi se oko Kristapsa Porzingisa, ali jasno je da će braća Bertans biti neizostavni deo letonskog tima u godinama koje dolaze. Možda je već sada vreme za veliki rezultat?

Kulagin, Dmitrij i Mihail

  U mlađim kategorijama obećavali su mnogo, ali za sada očekivanja nisu uspeli da ispune na seniorskom planu. Prošle sezone obojica su igrali za CSKA, ali uglavnom su imali epizodne uloge, osim u situacijama kada su nosioci igre bili povređeni.

Dmitrij ima 25 godina, visok je 197 cm, a pre Armejaca nosio je dres Nižneg Novgoroda, Trijumfa (Zenita) i ekipe Krasnije krilja. On igra na pozicijama dvojke i trojke, a njegov dve godine mlađi brat Mihail je kombo bek s 192cm. I Miša je od 2015. godine u CSKA, a prethodno je takođe bio u Trijumfu.

Kažu da ih je ljubav prema noćnom životu za sada koštala bolje karijere – Dmitrij je trenutno u boljoj poziciji u nacionalnom timu, dok Mihail dobija šansu “na kašičicu“.

U nekoj jačoj Rusiji za njih ne bi bilo mesta u 12, ali sada je situacija takva.

Gasol, Pau i Mark

Dok je Mark Gasol kao klinac sedeo na kraju klupe Pešićeve Barselone, mnogi su mislili da je njegov stariji brat Pau razlog zašto uopšte tu sedi.

Vreme je proticalo i od “Velikog Burita“ postao je najkorisniji igrač ACB lige, a sada i jedan od najboljih centara na svetu – možda u reprezentativnoj košarci nema toliki uticaj kao Pau, ali gfa je u NBA skoro dostigao svojim fantastičnim igrama u dresu Memfis Grizlisa.

Ipak, Pau je Pau i način na koji je sa 35 godine samostalno osvojio prethodni Evrobasket zaista je neponovljiv, a to je samo jedna u nizu stvari koje impresioniraju kod starijeg Gasola, vlasnika dva NBA prestena sa Los Anđeles Lejkersima.

Pau je član generacije ’80 koja je i započela dominaciju Španije, a izgleda da će i pet godina mlađi Mark igrati jednako dugo i pokušati da produži izvanredan period Furije krunisan brojnim medaljama.

U grupama su se tek zahuktavali i upravo su Pau i Mark osnovni razlog zašto je Španija prvi favorit Evrobasketa.

Ernangomes, Vili i Uanćo

A u Španiji nisu sedeli skrštenih ruku i čekali da im prođe najslavnija generacija u istoriji, već su učinili sve kako bi obezbedili dostojne naslednike i kako bi se napravio kontinuitet relevantnosti Furije na košarkaškoj mapi Evrope.

Vili je rođen 1994. godine, visok je 211 cm i igra na poziciji centra – nije se dugo zadržao u Evropi, u dresu madridskog Reala, a iza sebe ima vrlo dobru ruki sezonu u Njujork Niksima sa 8,2 poena i 7 skokova u proseku. Oduvek je imao lepu leđnu tehniku, a za godinu dana u SAD nabacio je masu i preti da izraste u veoma dobrog igrača.

Uanćo je godinu dana mlađi, visok je 206 cm i idealan je da raširi protivničku odbranu sa pozicije četiri jer poseduje izuzetan šut. I on je već u NBA ligi, a u ruki sezoni u Denveru prosečno je davao 4,9 poena za 13,6 minuta.

“Nije nam to pritisak, čast nam je što nas ljudi porede sa braćom Gasol. Oni su legende, a mi moramo da ih pratimo i u nacionalnom timu i u NBA. Još mnogo stvari moramo da uradimo kako bismo ih dostigli i biće vrlo teško, ali uzbuđeni smo što na još jednom šampionatu imamo priliku da učimo od njih“, rekao je nedavno Vili, a Uanćo se nadovezao:

“Nemoguće je da budemo sledeći Gasolovi, pa Pau ima 37 godina i još je jedan od najboljih igrača u Evropi. On je kao učitelj i stariji brat svima nama“.

Teško da će ikada dostići igrački kvalitet braće Gasol, mada to nije pošteno ni tražiti. Ono što se traži jeste da budu deo generacije koja će Španiju održati pri vrhu evropske košarke, a za to svakako imaju potencijal.

Da, postoji još jedan razlika – Pau i Mark su Katalonci, a Vili i Uanćo Madriđani i zakleti navijači Reala.

Jamie Squire, Getty Images

Spomenuti primeri samo su novi u nizu uspešne braće na evropskim šampionatima – jedan od sinonima za Litvaniju godinama su bili Kšištof i Darjuš Lavrinović, Francuzi su imali Didijea i Tijerija Gadua, pa Mikaela i Florana Pjetrusa, sećate se Rusa Jevgenija i Zahara Pašutina, naravno i Dražena i Aleksandra Petrovića.

Samo i Beno Udrih nikada se nisu “potrefili“ u reprezentaciji, baš kao ni Dino i Edo Murić ni Italijani Alesandro i Stefano Đentile, kao ni Grci Pat i Nik Kalatis, ali zato jesu Domen i Erazem Lorbek, blizanci Damjan i Vojdan Stojanovski za Makedoniju, kao i Crnogorci Suad i Sead Šehović. Neko vreme za reprezentaciju Španije zajedno su igrali Alfonso i Felipe Rejes, a pre njih Lusio i Alberto Angulo.

Bugari imaju Kalojana i Dejana Ivanova, pogled u prošlost donosi nam braću Đofresa i braću Tvrdić, a neke smo verovatno i zaboravili, pa nam slobodno pomozite u komentarima.

Sport je zarazan i lako se širi u porodici, kao što dobro znamo svi koji ga volimo.