Vučević za SK: Nije tačno, centri su još važni u NBA

Saša Ozmo 7. nov. 201710:30 > 17:40
Podeli:
Chris Graythen/Getty Images

Posle ruki sezone u Siksersima, sada igra šestu sezonu u dresu Orlando Medžika, tima čiji je odavno postao nosilac i u kojem se komotno oseća.

Prošla sezona nije bila idealna, ali Orlando blista na startu nove sezone i to je bio jedan od povoda za razgovor sa Nikolom Vučevićem.

U intervjuu za Sport klub 27-godišnji centar govorio je o razlici u stilu igre Medžika između prošle i tekuće sezone, o svom šutu za tri poena i saradnji sa trenerom Vogelom, obrazložio je zašto nije saglasan sa konstatacijom da ne igra dobru odbranu, a dotakli smo se i reprezentacije Crne Gore, Adetokumba, najtežih direktnih rivala, igrice Football Manager, Tvitera…

Medžik je iznad svih očekivanja počeo sezonu – jedini neplanirani poraz došao je od Bulsa, ali šest pobeda u deset mečeva veliko je ostvarenje.

“Ima još 70 utakmica do kraja sezone, ali ako nastavimo ovako, mislim da možemo da budemo uspešni. Možda ni sami nismo očekivali da tako rano igramo tako dobro i da imamo izuzetno dobar skor, ali mislim da nije ni potpuno neočekivano – kvalitetna smo ekipa, igramo sa mnogo energije, timski i nesebično, za razliku od prošle sezone. Promenili smo malo stil igre, što odgovara nama igračima jer nas stavlja u situacije u kojima možemo da budemo najuspešniji“, počeo je Vučević za Sport klub i podrobnije objasnio:

“Recimo, prošle sezone smo igrali sa dva visoka igrača, bio je tu i Ibaka, pa smo se rotirali Bijombo i nas dvojica. To je bilo nezgodno, nije bilo mnogo prostora na terenu jer ni spolja nismo imali prave šutere – Pejton je bio na jedinici, Gordon je igrao trojku i teško smo dolazili do lakih poena, bili smo previše statični. Sada igramo sa Gordonom na četvorci, mislim da je to njegova prirodna pozicija, pri tom je mnogo popravio šut, a i ja na petici igram dosta spolja, tako da smo stvorili više prostora na parketu i lakše nam je da igramo, da prodiremo i da stvaramo otvorene pozicije“.

Pejsersi i Pistonsi takođe su timovi koji igraju iznad očekivanja, mnogi očekuju njihov pad, kao i pad Orlanda, ali Vučević je optimisrta.

“Ne volim mnogo unapred da govorim, ali ovaj početak treba da nam bude pokazatelj kako treba da igramo ako želimo da imamo uspešnu sezonu. Ima ekipa koje su jače od nas na papiru, ali mislim da smo jako težak protivnik ako igramo kao npr. protiv Klivlenda, kada lopta lepo ide i kada smo u odbrani agresivni i trčimo na sve strane. Mladi smo, puni smo energije, ima nas mnogo u rotaciji, što su nam prednosti. Takođe, mislim da je važno da razumemo da je sadašnji način jedini način na koji mi možemo da pobeđujemo – ako počnemo da igramo malo sebično, da svakog gleda sebe, brzo će sve pasti u vodu“.

Christian Petersen, Getty Images

Drugu sezonu na klupi Medžika započeo je Frenk Vogel, stručnjak koji je prethodno pet godina radio u Indijani, sa kojom je dvaput stigao do finala Istoka.

“Treneru, kao i igračima, mnogo je lakše kada postoji kontinuitet – sada se međusobno bolje poznajemo, on zna šta kojim igračima prija, a i mi smo svesni toga što on želi, razvila se sigurnost u odnosu. Prošle sezone je sve morao da upozna – kako organizacije funkcioniše, kako određeni igrač reaguje na kritike, kako neki drugi igrač voli da igra… Zato je sada svoj na svome, NBA liga je takva da nema mnogo vremena za trening i mislim da sad igramo po njegovom ukusu. Prijateljski je nastrojen, pogotovo van terena, voli da zna šta nam se dešava i van posla, ali mora da postoji poštovanje, da se zna ko je trener, a ko je igrač“.

Prošle sezone je Vučević prosečno beležio 14,6 poena i 10,4 skoka, nije pružao partije u skladu sa svojim kvalitetom, ali nova sezona donela je i njegove bolje partije.

“Prošle sezone sam bio nezadovoljan svojim igrama i tokom leta sam mnogo vremena proveo radeći na sebi, pogotovo na šutu za tri poena – mislim da je to oružje koje može mnogo da mi donese igru, i celom timu i meni, pošto se tako širi teren i otvara prostor. Nadam se da će ekipa nastaviti da pobeđuje i da ću ja igrati na visokom nivou unutar nje, možda i bude najbolja sezona u karijeri, zašto da ne? Stil igre mi baš odgovara, dobijam šuteve u pozicijama koje želim“.

U prvih deset utakmica ove sezone snažni centar šutnuo je 42 i pogodio 17 trojki (40,5%) – oscilacije su prisutne, ali Vučevićeva igra i ranije je mnogo počivala na šutu, sada samo treba da se pomeri još malo unazad.

https://youtube.com/watch?v=yCFKpaAa5B8

“Uglavnom je to svakodnevni rad i veliki broj ponavljanja – nekad iz mesta, nekad iz kretnje, sa različitih pozicija, simuliramo i pozicije i pritisak iz utakmice kako bih posle na pravom meču bio što bolji. Ponavljam, ključna su ponavljanja kako bih stekao sigurnost i kako ne bih razmišljao da je to trojka, nego da uzmem taj šut sa istom odlučnošću sa kojom bih uzeo neki šut sa poludistance, a u tom aspektu sam među najboljim centrima. Nije velika razlika, metar do metar i po, moram samo malo više da se spustim – treninzi su mi mnogo pomogli, kao i to što sam na Evrobasketu šutirao za tri, bilo je važno sa mentalnog aspekta iako je linija u Evropi bliža“.

Tokom cele karijere Vučević važi za sjajnog napadača, ali mu zameraju slabiju igru u odbrani.

“Ne bih se saglasio baš sa tom konstatacijom… Svaki igrač naravno ima bolju i lošiju stranu. Za odbranu u NBA mislim da je vrlo važno iskustvo, naučiš navike pojedinih igrača i prepoznaješ kako treba da se postavljaš u situacijama koje su se već događale. Ipak, u NBA igra mnogo vrhunskih košarkaša, svako od njih može lako da ubaci 20-30 poena i nemoguće ih je potpuno zaustaviti, cilj je timski ih ograničiti. Trudim se da bolje branim određene uglove, da detaljnije izučim direktnog suparnika i da ih forsiram u situacije koje im manje odgovaraju – kažem, sve to dolazi s iskustvom, bolje čitam odbranu“.

Sezona se polako zahuktava, i Medžik je upao u mašinu, ali Vučeviću više ne predstavljaju problem putovanja, razonoda je obezbeđena.

“Meni je u avionu najlepše, moram da ti priznam. Iako imamo internet, ja ugasim telefon i sve te uređaje na koje ljudi mogu da me dobiju. Tih sat i po, dva ili tri pustim malo muziku, ali 80% vremena igram Football Manager – igram ga od 12. godine, a sada u NBA mi je to prava stvar za avion. Stavim slušalice, opustim se i to je samo moje vreme. Kada dođem u hotel, ili se malo odmaram ili odem na večeru sa saigračima, ovo mi je već sedma godina i stekao sam rutinu na putovanjima, kao i brojne prijatelje sa kojima se vidim po gradovima. Nije mi naporno samo putovanje, najgore mi je neprestano spakivanje i raspakivanje“.

Morali smo da se vratimo na kultnu igricu, Vučević je trenutno i trener Crvene zvezde.

“Trenutno igram ovaj 2016/2017, vodim Zvezdu već petu sezonu i dobro mi ide. Uzeo sam tri titule u nizu, redovni smo u Ligi šampiona, a srpska liga sada ima dva predstavnika – prvi ide direktno, drugi u kvalifikacije. Napravio sam dobru stvar, imam i veliki budžet. Sad je izašao novi Menadžer, ali ovo mi je baš dobra karijera. Volim da dovodim mlade Argentince i Brazilce, od naših sam vratio Uroša Ćosića, Srđana Mijailovića, Marka Grujića, guram mlade. Za taj menadžer sam štreber, geek kako kažu Amerikanci, udubim se u to maksimalno, kao da stvarno vodim ekipu“.

Vučević za sebe kaže da je “srednje aktivan“ na društvenim mrežama, a jedina u kojoj stvarno uživa jeste Tviter.

“Ne odgovaram često, ljudi mi stalno pišu i pitaju nešto u vezi sa košarkom, volim da uđem u diskusiju kada su neke druge teme posredi. Nisam baš preveliki obožavalac društvenih mreža – koncept Tvitera mi se dopada jer mogu da pratim i sportske vesti, muziku, filmove, politiku, sve na jednom mestu. Na Instagramu mislim da ljudi preteruju sa nekim stvarima, Tviter je po mojoj meri“.

Od početka sezone videli smo lavinu povreda, ne samo u košarci, pa se nameće pitanje kako sportista može da radi na prevenciji.

“Teško je reći… Na primer, kod povrede Hejvorda nije moglo ništa da se uradi… Generalno, najbolji način da se spreči povreda jeste trening, tj. da telo bude spremno da izdrži napore, a u tom smislu je posebno važan pripremni period. Mislim da je važno naći vremena za rad u teretani i tokom sezone kako bi mišići mogli više da izdrže, a jednako važan je i oporavak – uz sve moderne načine oporavka, broj jedan je i dalje san, da se dobro spava, mada ne treba zanemariti ni sve što je nama kao NBA igračima na raspolaganju. Sve je do nas, barem kada je reč o sitnim povredama, ali neke stvari ne možeš da kontroliše, povrede su deo sporta“.

Streeter Lecka/Getty Images

Na pitanje koji mu je direktni suparnik bio najteži, 213 cm visoki centar odgovara:

“Ne volim kada me to pitaju jer mi je teško da izdvojim jednog igrača. Na mojoj poziciji ima mnogo dobrih košarkaša i ne dopada mi se kada čujem da centri gube svoju veličinu u NBA ligi. Nije to baš tako, ja se svake noći spremam za nekoga ko je ili dobar skakač ili ima precizan šut – i centri evoluiraju, ne igraju više samo leđima, recimo Oldridž ima visok i brz izbačaj, čak ga je teže čuvati spolja nego se dole gurati s njim. Mi smo ga dobro čuvali, trener nam je rekao da je bila izvrsna odbrana, ali nam je ipak ubacio 24 poena. Osim njega, dobre duele sam imao sa Kazinsom, sad i on šutira spolja i može da prodire licem ka košu, što je jako neugodno jer centri u ranoj fazi nisu učeni da to brane. Pre su to bili velikani poput Dankana, Garneta, Novickog, samo daš sve od sebe da što manje daju… Zatim braća Gasol, Bruk Lopes je odličan napadač, ima mnogo dobrih centara“.

Janis Adetokumbo predvodnik je Milvoki Baksa i, u moru interesantnih priča na startu sezone, njegova rana MVP kandidatura ipak se izdvaja.

“Janis zaista igra vrhunski, mis-meč je za bilo koju poziciju – malo koja trojka može da ga čuva, brz je, ima duge ruke, vidite kakav je atleta, a vidi se da sada bolje čita odbranu i udvajanja, lakše se snalazi. Popravio je i šut, lepo ga je gledati, volim takve atletski moćne igrače, pogotovo kada kao Adetokumbo razumeju košarku i igraju je na pravi način. On je čudo, već sada je jedan od najboljih igrača na svetu, biće narednih godina u i u Top 3. Uz njega, mnogo volim da gledam i Kavaja Lenarda“.

Bilo je iznenađujućih rezultata na startu sezone, ali niko ne spori da je Golden Stejt veliki favorit za odbranu titule. Može li ipak neko da im se ispreči na putu?

“Na Zapadu ima nekoliko dobrih ekipa – Hjuston, zatim Oklahoma ako tamo bude sve profunkcionisalo… Ipak, osim toga što imaju vrhunske pojedince na svakoj poziciji, Voriorsi igraju košarku na najlepši mogući način – neprestano se kreću, i oni i lopta, mnogo ih je teško čuvati jer ih nekoliko u rukama ima po tridesetak poena. Teško će ih neko zaustaviti, ali nikad se ne zna“.

FIBA

Za kraj, pitali smo Nikolu kako gleda na letošnji Evrobasket i na budućnost crnogorske košarke.

“Mislim da je uspeh plasman u osminu finala – istina je da smo mogli bolje u meču sa Letonijom, ali odigrali su meč života, pogodili su mnogo trojki. Nadam se da ćemo na nekom od narednih prvenstava uspeti da prođemo još dalje, ali smatram da je takav rezultat naša realnost – mi smo zemlja od 600.000 ljudi, nemamo uslove da razvijamo sportiste sa svih strana, ni finansijske niti nas ima toliko. Ljudi su kod nas pomalo nerealni u očekivanjima, i za nas košarkaše i za fudbalere. Imamo mladih igrača sada koji mogu da napreduju i naprave nešto, ali treba biti umeren u očekivanjima“, zaključio je Vučević za Sport klub.

U sve o čemu smo razgovarali imaćete priliku da se uverite u subotu na nedelju od 3.00, kada ćete na Sport klubu gledati sudar Vučevića i Jokića u meču Medžika i Nagetsa.