Agasi i autogrami, Tennys i kako bez mobilnog?

Saša Ozmo 19. jan. 201811:00 > 8:51
Podeli:
Clive Brunskill, Getty Images

”Pojd“, uzviknuo je Radek Štepanek posle jedne od nekoliko loše zahvaćenih lopti. Baš kao i u srpskom jeziku, “hajde“ na češkom može da ima i pozitivnu i negativnu konotaciju, a trener Novaka Đokovića sada nije bio zadovoljan sobom u ulozi sparing partnera.

Ipak, onaj koji treba dobro da udara loptu sada je uglavnom to činio – nije bilo vidljivog traga od iznurujućeg meča sa Monfisom, mada ni trening nije bio najjačeg intenziteta. Slično kao i pre dva dana, Đoković je prebacivao sa dvojicom – jedan je sada bio Štepanek, a drugi Aleks Bolt, levoruki momak koji je u prvoj rundi igrao pet setova sa Troickim.

“Radek, don’t miss that“, video je Agasi da se Čeh malo iznervirao, pa se pravio da doliva ulje na vatru, a u stvari je bio dobronameran.

“Dublje malo, više, molim te“, instruirao je Đoković sparing partnere kada je na red došao smeč. Za kraj, želeo je Novak još malo da provežba bekhend dijagonale – iste one koje su prve probušile rupu u oklopu najboljeg levorukog igrača svih vremena. I u subotu će rival biti levoruki Španac, ali ne Nadal, nego Albert Ramos.

Posle nekoliko uspešnih bekhend dijagonala, Novak se izmakao na forhend, smišljeno ga zakucao uz mrežu i uzviknuo za kraj treninga, da bi se zatim bacio u zagrljaj navijačima koji su bili na metar do njega. Jedna devojka nije skidala osmeh sa lica narednih petnaestak minuta, nije znala šta ju je snašlo.

Clive Brunskill, Getty Images

Bilo je vrelo do stadijuma da su tabani goreli uprkos patikama, ali je Đoković našao vremena da podeli autograme – uostalom, i ti navijači su dobrih sat i po stajali po istoj toj vrelini, a to treba ceniti. Agasija već danima dozivaju da dâ nekoliko autograma, on uporno odbija uz osmeh i poljupce, ali sada je skandiranje bilo toliko glasno da je morao da priđe i potpiše nekoliko lopti. Procenio je da je to najbezbolniji način da “utiša“ navijače i jasno se vidi Agasijeva namera, onu koju je već nekoliko puta istakao: “Đoković je zvezda, ja sam manje važan“.

Na terenu pored Huan Martin del Potro poneo se sasvim suprotno Novaku – pedesetak navijača ostalo je bez toliko željene fotografije ili potpisa. “Huan, Huan“, čuli su se i deca i odrasli, ali Delpo nije ni pogledao u njihovom pravcu, već je u brzini izašao i zaputio se ka svlačionici.

Istovremeno su već počele bitke po najvećim stadionima – duel Svitoline i Kostjuk nije bio bogzna šta, ali su zato obe Ukrajinke to nadoknadile na konferenciji za medije.

“Mnogo sam naučila. Koliko samo košta da ti Svitolina održi jedan čas tenisa, a ja sam ga dobila besplatno“, šarmirala je 15-godišnja Marta pristune. Dete ima sve obrise zvezde u nastajanju, uživajte dok je neka PR agencija nije uzela pod svoje i robotizovala joj odgovore.

Mada, i ovi “matori“ od 23 godine umeju da zablistaju – na pitanje kako bi posavetovala mlađu zemljakinju, Svitolina je odgovorila:

“Nisam dobra u takvim stvarima, ne želim da zvučim kao pametnjaković. Ima dobar tim ljudi oko sebe, već igra dobro i nisam baš sigurna da joj je potreban moj savet“.

Scott Barbour/Getty Images

Znam da će me mnogi napasti, ali i dalje mi nije jasno kako Pablo Karenjo Busta postiže rezultate koje postiže. Priznanje, svaka čast i sve po redu, ali nije mi jasno, možda je konkurencija ipak malo oslabila. Pritom mi je na crnoj listi još od US opena 2016. kada se kukavički poneo i samo je okrenuo leđa dok je sudija krao poen Tipsareviću. Slično je i Conga uradio Šapovalovu pre neki dan, padne se tako na relativno sitnim stvarima…

Razgovarao sam sa brojnim trenerima u različitim sportovima, čitao intervjue sa još više, i nezanemarljiv je broj onih koji pokušavaju da utiču na svoje učenike da manje koriste telefone, naročito kada treba da se koncentrišu pred mečeve. Međutim, sa današnjom generacijom to je jako teško postići – sada sam u razmaku bukvalno od minut video troje igrača sa telefonom u rukama. Prvo Kirjos, koji je u majici bez rukava i bordo šortsu išao na zagrevanje, zatim Alize Korne, a onda i Damir Džumhur.

Obaveze su brojne, ali sebi sam zacrtao da ću pogledati jedan meč – Grigor Dimitrov na Andreja Rubljova. I ispunio sam obećanje sebi, a veći deo duela gledao sam i uživo. Bilo je zanimljivo i kvalitetno u razumnim okvirima, kada se vreme uzme u obzir, ali najzabavnija je bila komunikacija Dimitrova sa trenerom Danijem Valverduom.

Taktika je bila jasna. Prvi deo nije bio upitan, izvlačenje na forhend i napad slabijeg drugog servisa Rusa. Drugi deo je trpeo oscilacije – Grigor ima odličan bekhend slajs, a igra Rubljova umnogome zavisi od toga koliko je u stanju da napadne forhendom. Ipak, za taj forhend mu treba malo više vremena i ne odgovaraju mu niske lopte (otuda insistiranje Bugarina na slajsu).

Sve je išlo kako treba dok je Dimitrov imao set i brejk viška, ali pad u igri uslovio je preokret, pa je Rus izjednačio na 1-1 i imao brejk u trećem. U tih tridesetak minuta Grigor se četiri-pet puta posle slajsova (loših, koji su olakšavali napade rivalu) okretao ka Valverduu i kao da mu je gestikulacijama govorio: “Eto ti tvoj slajs“. Dvaput posle takvih scena je sledeći bekhend udarao ravno i jako, a na kraju drugog seta je Grigor pocepao majicu a la Đoković iz finala Vimbldona sa Federerom 2015. godine.

Nije problem ipak bio u taktici, već u njenoj realizaciji. Onog momenta kad je počeo ponovo da igra na višem nivou, Dimitrov je preuzeo kontrolu i na kraju slavio protiv Rubljova, momka debelog talenta i jako tankih nerava. Moraće i njih malo da udeblja ako misli da se ustali pri vrhu…

Čeka me uzbudljivo veče – Kirjos igra sa Congom, a Nadal sa Džumhurom. To se zovu slatke muke. Radujte se zbog mene, a ja vas ostavljam da se opustite uz…

Crtice iz Melburna

Scott Barbour/Getty Images

– Mogu se naći brojne mane u igri i rupe u karijeri Karoline Voznijacki, čak mnogi i njena dostignuća nipodaštavaju, ali jedno joj niko ne osporava – među najborbenijima je na svetu. Otkud ta njena crta?

“Pomoglo mi je to što sam rasla u sportskoj porodici u kojoj svi mrze da gube. Ako se izgubi u bilo čemu u mojoj porodici, to ti se nabija na nos danima. Meni je najgore bilo da izgubim od brata i da mu dam priliku da mi govori sr..a, izvinite na izrazu. Nikada nisam odustajala šta god da je u pitanju – društvena igra, tenis, fudbal“, objasnila je Karo.

– Nisam tip čoveka kojem fora lako dosadi, tako da mi je i dalje smešno što se čovek koji igra tenis (Tennis) zove Tenis (Tennys). A sada je još naš brat Tenis Sandgren pobedio Vavrinku.

“Dogurali smo daleko na konferenciji, a da još nismo spomenuli tvoje ime“, našalio se jedan od novinara, a Sandgren se nasmejao i pohvalio nas.

“Još pre 12 godina sam to preboleo – sada kažem sebi, kad god s nekim vodim razgovor o svom imenu, da je to jedna osoba manje kojoj od sada moram da objašnjavam. Moram da priznam da jeste čudno i interesantno, koliko još ljudi ima ime kao sport kojim se bave. Mogu to da razumem, i razmišljanje u stilu: ‘Koji đavo, čoveče?“

Ne znam za vas, ali meni je i dalje smešno, dobrodošli ste da i vi napravite neki fazon ako imate inspiracije.

“Nekada kažem da se zovem Dejvid ili nešto drugo kada naručujem kafu ili sendvič. Ne moram baš da prolazim priču sa imenom pre jutarnje kafe“, smeje se Tenis rodom iz Tenesija.

– Prevarilo me, šta ću. Prvog dana kao nije bilo sunca, kremu nisam mazao, a sutradan sam se probudio crven kao rak. Slično Kenguru, u Australiji sam platio “danak neiskustvu“. Edoardo Artaldi, agent Novaka Đokovića, taj danak platio je još 1987. godine.

“Prvi dan, nema sunca, ne koristim kremu. Drugi dan, nema sunca, ne koristim kremu. Četvrti dan se budim i doslovno mogu potezom da sljuštim jedan sloj lica“, demonstrira mi Edoardo i vrti glavom dajući mi do znanja da me razume. Ja sam, dakle, imao sreće što je drugi dan upržilo… Eto vam konkretan savet ako dođete u Australiju leti – odmah maži, posle misli.

– U okviru kompleksa postoji nešto što se zove ‘Zoo Suite’ za igrače – mnogo plišanih slatkih životinja, i velikih i malih. Koštaju po 15 dolara i sav prihod ide lokalnom Zoološkom vrtu. Neki igrači dolaze tu da se opuste, a Žilu Mileru bilo je toliko lepo da je posle poraza od Karenja Buste došao da se oprosti sa ženom koja tu radi i da joj se zahvali. Lep gest.

– Pročitajte intervju sa Karenom Hačanovom, a u toku dana očekuje vas razgovor sa devojkom čija je priča obeležila dosadašnji tok Australijan opena.

P. S. Đoković igra večernji meč, ne morate da se budite po noći, a ovaj blog sam tempirao da vas sačeka uz kafu.

Veliki pozdrav,

Saša (@ozmo_sasa)