Đokovićeva "greška u koracima"

Saša Ozmo 12. mar. 201815:20 > 15:21
Podeli:
Adam Pretty, Getty Images

Stan Vavrinka gubio je sa 2-1 u setovima i brejkom zaostatka u polufinalu Australijan opena 2015. godine, ali je uspeo da preokrene i da Novaka Đokovića "odvede" u peti set.

Psihičko preimućstvo na njegovoj je strani, Đoković je naizgled u padu, a Švajcarac već zna da mentalno može da iznese sudar sa najboljim – uostalom, pobedio ga je na istom mestu prošle godine sa 9:7 u petom setu.

Na početku petog seta Novak spasava brejk loptu, zatim i sâm pravi brejk i do kraja dobija set sa 6:0. Bio je to ilustrativni prikaz ubitačne kombinacije mentalne i fizičke snage kojom je Đoković svoje najveće rivala bacao na kolena, a upravo taj turnir bio je početak najdominantnijeg perioda u istoriji tenisa koji je zaključen osvajanjem Rolan Garosa 2016. godine.

Bio je to isti onaj momak koji je u ranoj fazi karijere predavao mečeve zbog vrućine, tražio brojne medicinske tajm aute i tako se zamerao kolegama, momak sa kojim su rivali mogli da računaju da neće izdržati ako ga dovoljno pritiskaju. Takođe, bio je to isti onaj momak koji godinama nije uspevao da probije psihičku barijeru na mečevima sa najvećim rivalima na najvećim turnirima, koji je čak posle poraza od Melcera 2010. godine na Rolan Garosu, posle vođstva 2-0 i 2:0 u trećem setu, pomišljao i da napusti tenis.

U stvari, nije to bio isti momak, bio je to Novak Đoković 2.0, verzija tenisera kakva još nije viđena i koja je na svom vrhuncu, prema mišljenju brojnih kolega i stručnjaka, bila najbolja u istoriji.

Taj bager snage rušio je sve pred sobom – kada je fizičko posustajalo, mentalno je guralo napred, i obrnuto.

https://youtube.com/watch?v=yo5QeykNU8g

U duelu sa Tarom Danijelom u Indijan Velsu ta dinamika takođe je bila na delu, samo je sila delovala u suprotnom smeru – kada je mentalno posustalo, fizičko je Novaka gurnulo u provaliju i u jedan od… Ne najtežih poraza u karijeri, ali gledajući renome protivnika, svakako jedan od onih koji ostavljaju mrlju jer Danijel je čelendžer igrač (najbolji rang 85. mesto, ima tri Gren slem pobede u karijeri) i meč u ponedeljak bio je na tom nivou, nije Japanac uradio ništa spektakularno kako bi savladao trenutno 13. igrača sveta.

A počelo je odlično – Novak je bio u udarcu, uglavnom je diktirao ritam i napravio je brejk za 5:2. Čak i kada je bio na vrhuncu, Đokoviću je neretko bio problem da odservira za set, ali tada bi po pravilu to otresao kao da se nije ni desilo i po pravilu bi isti set na kraju i osvajao.

Međutim, sada kada je igrao svoj tek peti meč u poslednjih devet meseci, samopouzdanje je krhko, i to se videlo. Tajming pri udarcima odjednom nije bio kako treba i Đoković se našao u situaciji kada nema dovoljno vere u sebe da napada dubokim loptama, a nervira samog sebe kada samo prebacuje.

Iz te dileme rodile su se potpuno atipične greške posle protivnikovih lopti usred polja, a naročito je bekhend, Đokovićev inače zaštitni znak, bio veoma loš („nisam uspeo da pronađem ritam, pogotovo na bekhendu koji mi je uvek bio čvrst kao stena“, rekao je posle Novak). I Danijel je tu mudro postupio, nije forsirao, slao je neutralne lopte, slično Simonu u četvrtom kolu Australijan opena 2016. godine, i pustio je da Đoković pobedi sâm sebe, što je Novak u taj brejku i učinio.

Đoković nije odustajao, naprotiv, grebao je i rukama i nogama, preživeo to što je na brejk loptama dvaput slao slabe druge servise daleko u aut, i na kraju je uz burne emocije uspeo da izbori treći set.

Adam Pretty, Getty Images

Kada jači teniser za dlaku izbegne poraz, obično sledi njegovo simultano dodavanje gasa i padanje protivnika, što obično za posledicu ima ubedljive odlučujuće setove. To nije zakon, ali jeste šablon, tenisko pravilo za koje možemo pronaći bezbroj primera.

U tom kontekstu nije mali broj onih koji su, uprkos svemu, očekivali Novakovu pobedu u tri seta. Međutim, na Đokovićevo nedovoljno samopouzdanje tada se nadovezala i fizička nespremnost.

“Nedostaje mi takmičenje, ali moram da razgovaram sa timom i da smislimo strategiju kako ćemo dalje“, i sâm Novak nagovestio je da je možda poranio sa povratkom na teren.

Ne pamtim da je Đoković odustajao usred poena, kao i da je izgubio zato što nije mogao fizički da podnese zahteve meča – delom se i zato, pogotovo u kasnijoj fazi meča, lošije nameštao na udarce, otuda i slabiji udarci i nekarakteristične lopte usred mreže i, na kraju krajeva, zbirno čak 61 neiznuđena greška, među kojima su mnoge lopte bile metar i više u autu. Novak je osvojio više poena u kojima je bilo ispod pet udaraca (53-50), više onih sa pet do devet udaraca (31-24), ali skoro dvostruko manje onih koji su se protegli na deset i više udaraca (19-10).

Pre nepuna dva meseca Novak je u Melburnu delovao fizički besprekorno spremno, igra je bila tu i verovatno bi prošao barem do polufinala da ponovo nije osetio bol u laktu. Zato ostaje pitanje kako je kondicija toliko pretrpela za mesec i po dana? I Đoković je svestan da je za ozbiljno nadmetanje potrebna i ozbiljna fizička podloga – verovatno ni sâm nije očekivao da će toliko brzo moći na teren posle operacije, ali ga je želja za tenisom ipak povukla da se vrati uprkos tome što je sigurno osetio da spomenutu fizičku podlogu nije postavio (održao). Treba uzeti u obzir i kumulativno dejstvo gorenavedene činjenice da je Đoković odigrao pet mečeva za devet meseci…

Kolega Nebojša Višković tokom prenosa je rekao: „Kako god da se završi meč, ne treba donositi preuranjene zaključke“. Apsolutno tačna konstatacija – poraz od Danijela jeste neprijatan i može da utiče na samopouzdanje, ali nije apokaliptičan i u krajnjem računu ne mora mnogo da znači.

Kevork Djansezian, Getty Images Sport

Ono što je najvažnija tema jeste Đokovićevo zdravlje, tj. lakat. Izašao je na teren bez zavoja sa kojim je igrao u Melburnu, ostao je pri „novom“ pokretu pri servisu i, kako nam je pokazano na grafici pri rezultatu 2:2 u drugom setu, Novak je u meču sa Danijelom servirao brže nego pre dve godine kada je osvojio turnir u Indijan Velsu – prosečni prvi 2016. godine iznosio je 180 km/h, a drugi 151 km/h, dok su ti brojevi u nedelju glasili 186 km/h i 156 km/h.

Do kraja meča brzina prvog i drugog servisa pala je na 185 km/h i 151 km/h, ali razumno je pretpostaviti da će Đoković moći brže da servira u kontinuitetu kada fizički ponovo bude na potrebnom nivou.

Istina je da Novak nije bio dovoljno fizički spreman, istina je da nije bio siguran u sebe i svoje udarce, ali nije pošteno prebacivati mu nedostatak želje. Đoković je u tom smislu naškodio sebi nekim izjavama iz prošlosti, ali sada želja nije upitna, to se vidi na njegovim mečevima i na njegovim konferencijama za medije.

Jednostavno, čovek se vraća posle povrede i prvi korak bio je daleko od idealnog, zapravo je „greška u koracima“ povratak već u Kaliforniji… Drugi ili treći korak već će biti stabilniji i sigurniji, a komentari da je Novak „provaljen“ i da njegov stil igre više ne prolazi tako podsećaju na ono što smo slušali o Rafaelu Nadalu, do nedavno prvom teniseru sveta i trenutnom vlasniku trofeja Rolan Garosa i US opena.

Zato, polako, ako je Novak zdrav, kraj je daleko.