Novak u žurbi, Cicipas ne bi gledao sebe i bakica od 89

Saša Ozmo 28. maj 201818:52 > 18:54
Clive Brunskill Getty Images

Žurba je reč koja najbolje opisuje raspoloženje Novaka Đokovića u ponedeljak u Parizu.

Ponekad je, po sopstvenom priznanju, brzao sa forhendima, a i pred medijima je davao uglavnom nekarakteristično kratke odgovore (za svoje standarde), da bi potom na trenutak smetnuo s uma da posle engleskog slede i pitanja na srpskom jeziku.

Novak je pobedio Rožerija Dutru Silvu iz Brazila sa 6:3, 6:4, 6:4. Kao što je i sâm rekao, igrao je dovoljno za trijumf, ali Novak je te reči izgovarao tonom i uz gestove koji su pokazivali da nije zadovoljan. Utisak je kao da ga je nešto i mučilo, borio se ponekad za vazduh na terenu i masirao je oči, a i na konferenciji nije bio uobičajenog raspoloženja i stava. Verovatno nije ništa, ali s obzirom na trenutak u kojem je u karijeri, svaki meč posmatra se iz drugačije vizure – pre dve ili tri godine niko ne bi ni obraćao pažnju na greške u prvom kolu (mada je odnos vinera i grešaka bio dobar, 37-36), ali sada je drugačije za sve, pa i za Novaka.

“Početak koji nije na nivou koji bih ja želeo u smislu igre i pristupa, ali takve su bile okolnosti, takav je bio osećaj na terenu – igrao sam dovoljno dobro da pobedim. Bilo je perioda kada sam se osećao odlično, a bilo je i nekih gde sam pravio nekarakteristične greške. To je obično slučaj na početku turnira, pogotovo što nisam imao mnogo mečeva na ovom nivou u poslednjih 12 meseci – osećam da mi to nedostaje malo i da zato pravim neke nerezonske greške ili osećam manjak slobode da odigram neki udarac. Nadam se da će to vremenom doći“, rekao je Novak.

Jedan od udaraca koji je funkcionisao izuzetno dobro bila je bekhend paralela, Đokovićev stožer kroz karijeru.

“Kada osećam čvrstinu na bekhendu, forhend prati – na bekhend sam se mnogo oslanjao tokom života, kada pogađam bekhend paralelu, osećam više slobode u igri. Kada tu grešim, igra mi je više lomljivija. To je generalno, ali naravno da je bilo mnogo mečeva koje sam dobio uprkos tome što mi bekhend nije najbolje funkcionisao“.

Ne prođe konferencija za medije, a da Novaka Đokovića ne pitaju nešto u vezi sa time kakva su njegova osećanja prema tenisu, u suštini različite verzije pitanja “da li vam se još igra tenis“. Pitali smo Đokovića zašto misli da je tako.

“Pa, ne znam.Ne znam stvarno, možda ja tako delujem, pa me ljudi pitaju. U stvari, pretpostavljam da je zato što nisam u prvih pet tenisera na svetu, pa je to čudno svima i stalno mi postavljaju ta pitanja. Verovatno je za neke ljude neuspeh biti 20. na svetu, možda je to posredi“, kazao je Novak sležući ramenima na početku odgovora.

Clive Brunskill/Getty Images

Iako su i Đoković i Lajović bili drugi po redu, pogodilo se tako da smo imali vremena da pogledamo puna dva seta Dušana pre nego što je Novak počeo. Na tribinama je bilo desetak ljudi iz Srbije, uključujući i bračni par koji već devetu godinu u nizu dolazi iz Praga na Rolan Garos. Podrške jeste bilo, ali Duci je danas sve mogao sâm – jeste da Veseli nije bio na 100%, ali Lajović je bio pun samopouzdanja i sa puštenom rukom. Generalno, utisak je da je u poslednje vreme pronašao sportski bezobrazluk na terenu.

“Deluje tako, jeste. Svi mi kažu i da sam se raskrupnjao, ali nisam digao više od tri kilograma u teretani, nego radim vežbe za leđa, pa sam se malo ispravio“, kaže Lajović uz osmeh.

Pripreme je počeo na pola decembra zbog operacije bruha, na početku se tražio, ali sada je na dobrom putu da uđe u Top 50 – trenutno je na 60. poziciji, tri mesta niže od najboljeg plasmana.

“Posle Pariza sledi nekoliko nedelja na travi, pa se vraćam na šljaku na kojoj mogu da uzmem dosta poena, nadam se da je ovo godina u kojoj ću prevazići najbolji rang“, dodao je Duci.

A u prvom meču dana Ana Konjuh izgubila je od Karle Suares Navaro 6:0, 6:1. Težak žreb na šljaci i za Anu u punoj formi, a kamoli posle jednog odigranog turnira u prethodnih devet meseci. Dubrovčanki je tek 20 godina, iako deluje da je starija jer se rano probila, tako da je pred njom još više od decenije karijere. Bilo bi lepo da je zdravlje posluži, već su tri operacije iza nje, kao i da ostane posvećena i mentalno čvrsta.

Sada se izuzetno loše kretala, delovala je demoralisano, pa sam pomislio da možda ponovo ne oseća bol. Srećom, to nije slučaj, u potonjem razgovoru bila je vedra jer je glavni cilj ostvaren – igrala je bez bolova posle tri operacije. Razgovarali smo još koji minut o budućnosti, bližoj i daljoj, a to ćete čitati nekog od narednih dana. U svakom slučaju, pozitivna je i nasmejala se na pitanje o tome da li se oseća pomalo kao veteranka, kaže da je baš pre nekoliko dana razgovarala o tome sa fizioterapeutom.

Velika imena u ženskoj konkurenciji padaju kao domine – sada je ispala Viktorija Azarenka, i to od Katarine Sinijakove, čiji je trener toliko urlao sve vreme da je njegova učenica čak dobila i upozorenje. I Kvitova je bila na korak do eliminacije, Sevastova je izgubila, pa nije nemoguće da ponovo u Parizu nikne novo ime, kao Jelena Ostapenko prošle godine.

Posle Garosa, Endi Mari je projektovan na 155. mesto na ATP listi, a Stan Vavrinka nikako da reši pitanje kolena – sada je u pet setova ispao od Garsija-Lopesa, pa će ispasti iz prvih 250. Neverovatno…

Clive Brunskill, Getty Images

Priča dana jeste Marko Trunheliti, srećni gubitnik koji je u subotu ‘zapucao’ kolima iz Barselone zajedno sa bratom, mamom i bakom. Došao je nešto pre ponoći i uspeo u prvom meču dana da savlada Bernarda Tomića.

“Bernard Tomić!“, odgovorio je Marat Safin na pitanje ko je najveći ljubitelj žurki na ATP turu, “Mislim da on drži sve rekorde u tom smislu, barem prema onome što sam čuo. Žurka ili tenis? Sa njim je žurka, žurka, žurka i tek onda tenis“.

Možda voli da “luduje“, ali pred novinarima nije toliko pričljiv – ukupno mu je postavljeno deset pitanja, a on je odgovorio sa zbirno 64 reči. Tu uključujem i priloge, rečce, enklitike, sve. Razumljivo, Trunheliti je bio mnogo raspoloženiji za razgovor.

“Baka Dafne puni 89 godina idućeg meseca. Ja je uvek zovem ‘bakica’. Ne zna baš mnogo o tenisu, shvatila je da je meč gotov kad su svi počeli da aplaudiraju. Retko ide na mečeve, zato je delovalo da je toliko pod stresom. Prilično je pobožna, stalo pali sveće za naše svece. Nadam se da je u redu, ne bih želeo da umre od stresa“, našalio se 190. teniser sveta.

Dominik Tim nije ispuštao telefon iz ruku dok je išao u salu za medije, a Anabel Medina Gariges takođe je gledala u telefon najveći deo meča Suares Navaro sa Konjuh. Sve više igrača to radi, ali je Sloun Stivens u svom fazonu – ne znam da li je u svom, čini mi se da pokušava da imitira Serenu, ali barem ne gleda u telefon non-stop.

A vas ću naterati da još malo gledate u ekran jer slede…

Crtice iz Pariza

Cameron Spencer, Getty Images Sport

– “Znaš li gde je tenis“, saleteo me je kod Parka prinčeva jedan momak sa teniskom torbom i naočarima za sunce. Rumun, prijatelj trenera Marijuša Kopila. Rekao mi je kako u Rumuniji sve više dece trenira tenis zbog Simone Halep, malo smo razgovarali o tenisu, a onda je počeo sa lovačkim pričama. “Neću baš sve da ti kažem, moraš malo i da radiš“, nasmešio se “šeretski“ dok je implicirao kako je njegov prijatelj, Kopilov trener, bio ili jeste “u šemi“ sa Halepovom.

– Jelena Ostapenko u nedelju je ispala od Katerine Kozlove, godinu dana posle titule i najvećeg uspeha u karijeri. Iako je na mreži delovalo kao da će odgristi ruku protivnici, na konferenciji za medije delovala je smireno. Jeste rekla da je razočarana i ljuta, ali istovremeno je delovalo kao i da joj je ogroman pritisak pao s leđa. Spomenula je da je imala i ličnih problema, ali toliko je dobro igrala i izvan Pariza da će verovatno ostati i u Top 15 uprkos gubitku skoro 2.000 bodova.

– Pritisak je ključna reč i za Džoanu Kontu, nekada nije lako ni igračima da se izbore s medijima, a to najbolje ilustruju njene reči posle poraza u prvom kolu, četvrtom u isto toliko pokušaja na Rolan Garosu.

“Hajde vi odgovorite meni. Hajde da zamislimo da putujete i da već nekoliko godina pišete đubre od tekstova baš oko Rolan Garosa. OK? Đubre. I onda vaše kolege počnu da govore: ‘Znaš, zaista nisi ni za šta u ovo doba’. I to se događa nekoliko godina. Kako biste vi to svarili i da li biste osetili neki dugoročni efekat poput: ‘Oh, znate šta? Želim da dokažem da ta kopilad nisu u pravu’. Tako da jeste, to je tu, taj narativ nije nešto o čemu želim da razmišljam, ali vi mi baš ne olakšavate“, rekla je na kraju uz osmeh. Lepo je bilo videti tako sirovu iskrenost u sali za konferencije.

– Stefanos Cicipas i Marija Sakari igrali su u isto vreme, a to nije tako čest problem za grčke novinare, na njihovu žalost. Koleginica Vasiliki pitala je Cicipasa koga bi on pre gledao da ju ulozi navijača – Mariju ili sebe? “Pa Mariju, naravno“, nasmejao se Stefanos, “Možda posle malo i mog meča“. A vi ne propustite njegov okršaj drugog kola sa Dominikom Timom, moglo bi da pršti.

– Nisu svi poverovali u moju priču sa zecom, tačnije neki su mislili da je u pitanju bio “magični zec“. Zato prilažem dokaz – moj novi cimer ispred mojih vrata. I sinoć smo se “tukli“ – probudio sam se za drugo poluvreme Kavsa i Seltiksa (Lebron…) i otvorio vrata, a već početkom poslednje četvrtine počeo je da grebucka staklo (nisam širom otvorio). Tu sam odbio nalet, ali moram nekad da izluftiram – ujutru sam zato širom otvorio vrata dok sam prao zube, a sačekao me je ispod kreveta i iskočio napolje kad sam se vratio u sobu. Još petnaestak minuta potrajala je igra čoveka i zeca, na kraju sam kao malo provetrio pre nego što sam morao da zatvorim i idem. I neću više o zecu, obećavam.

– Ušli smo u sobu za intervjue broj 4, gde nas je čekao Dušan Lajović, a pored njega plastični pehar pun loptica. “Šta je ovo?“, upitasmo. “To je za vas“, odgovorio je Duci. Nasmejali smo se, ali nije se dao: “Ne, ozbiljno“. Tek kada je video da ćemo verovatno nasesti, rekao nam je da se šali, valjda se sažalio, a još nismo saznali otkud loptice tu.

– Pročitajte razgovor sa Dušanom Lajovićem, u utorak vas čeka intervju s Aleksandrom Krunić, a potom i poneko iznenađenje.

Pozdrav iz Pariza,

Saša (@ozmo_sasa)