Melcer 2010. Čekinato 2018. Na koju će stranu Novak?

Saša Ozmo 5. jun. 201821:02 > 21:04
Podeli:
Cameron Spencer/Getty Images

Bilo je mnogo teških poraza u karijeri Novaka Đokovića, ali nikada srpski teniser nije bio ljući na konferenciji za novinare nego posle ispadanja u četvrtfinalu Rolan Garosa od Marka Čekinata – 6:3, 7:6 (4-7), 1:6, 7:6 (13-11).

“Mnogo grešaka, pogotovo s bekhend strane. Zaista ne znam… Dešava se to u sportu, stvarno je razočaravajuće“, bio je to jedan od dužih Đokovićevih odgovora u kojoj su najčešće korišćene reči bile “ne znam“. Na moju konstataciju da je bilo i težih poraza u njegovom životu i da posle njih nije davao tako kratke odgovore, Novak je samo konstatovao “bilo je i kraćih“, zahvalio se i otišao.

Ne treba smetnuti s uma da je Novak dojurio sa terena pred novinare i da mu je glava bila još vruća, ali i ranije je slično činio posle poraza, pa je uspeo da se smiri nakratko bar toliko da pruži nekoliko odgovora. Dakle, zašto mu je ovaj poraz toliko teško pao?

Iz više razloga, a prvi je i najjednostavniji, to je i on potvrdio u tim kratkim odgovorima – imao je ogromnu šansu da zaigra u polufinalu Gren slem turnira prvi put posle 2016. godine, sa protivnikom kojeg bi verovatno birao da je mogao.

Drugo, propustio je preveliki broj šansi. Ranije tokom turnira Novak je rekao da nema dovoljno slobode i samopouzdanja, te da zato ne pokušava neke udarce, kao i da je to uzrok pojedinih nerezonskih grešaka. To je u ovom meču bilo bolno očigledno – ako je bekhend paralela lakmus papir za Novakovu igru, ona nije očitavala ništa pozitivno. Bilo je tu nekoliko grešaka i za po više od metar, ciljao je Đoković pokušavajući da se probudi, ali bi se sve uglavnom završavalo sleganjem ramena.

Clive Brunskill/Getty Images

U drugom setu Novak je propustio tri set lopte, u četvrtom je vodio 5:3 i 30:0, zatim je imao još tri set lopte u taj brejku. Ranije, čak i kada bi se Đoković mučio sa samopouzdanjem i igrao loše, znao je da stisne petlju i da u tim trenucima odigra agresivno i da po pravilu pogodi. Sada je to izostalo – imao je inicijativu u mnogo poena, ali najčešće nije uspevao da zada završni udarac, onaj odlučni udarac koji okončava poen. Čak i kada bi fantastično riternirao, kao pri vođstvu 6:5 i 0-30 u drugom setu ili na jednoj od set lopti u taj brejku četvrtog seta. Tada je briljantan ritern pratila greška iz forhenda. Jedini put kada se Đoković u potpunosti prepustio instinktima i zaigrao kako ume bilo je kada se suočavao s meč loptama, ali to nije dovoljno.

Treće, peh sa povredom na početku meča. Pre duela Đoković je rekao ključnu stvar – početak je važan jer je to šansa da slabije rangiranom i na ovom nivou neiskusnom protivniku oduzme svaku nadu. Ali Novak je u prvom poenu promašio zicer na mreži, da bi posle tražio i masažu u predelu vrata (držao se negde oko lopatice). Dok je bol prestao, već je bio u zaostatku na semaforu.

“Trebalo mi je malo vremena da mi bude dobro jer sam se mučio sa sitnom povredom. Ništa ozbiljno, ne želim da govorim o tome“, rekao je Đoković.

Publika je bila uz Novaka kao retko kada – skandiranja u ključnim trenucima, razni povici ohrabrenja (“ti si gazda, brate“), ali spasa nije bilo. Novak je bio izuzetno nervozan, posle drugog seta ironično je aplaudirao ka nekom u svojoj loži, a bilo je još nekoliko sličnih situacija koje su govorile da nije svoj na svome.

U trećem setu Čekinatov tonus u potpunosti je opao, a početkom četvrtog Novak je došao do dve brejk lopte tako što je stigao Italijanov drop šot, do tada simbol njegove nadmoći u meču. Delovalo je da je peti set neminovan, ali Novaku se na 5:3 i 30-0 stegla ruka, poslao je dva bekhenda u aut bez ikakvog pritiska s druge strane (11-23, odnos bekhend vinera i neiznuđenih grešaka), a Čekinato je na brejk lopti sjajno riternirao.

Taj brejk je bio rulet, zapravo je Đoković tu možda i najbolje izgledao u celom meču, jeste nedostajalo malo i sreće, ali objektivno govoreći, Novak nije smeo da dozvoli ni da dođe do toga.

Cameron Spencer, Getty Images Sport

Treba odati priznanje i Čekinatu, koji je uglavnom bio hrabriji, “zatezao“ bekhende po paraleli kada bi mu se ukazala prilika i dobro je servirao u ključnim trenucima. Možda i najvažnije – kada bi se desilo da mu se stegne ruka, nije reagovao dugotrajnim padom, već se vraćao na pravi kolosek. A pre samo dva meseca izgubio je u prvom kolu čelendžera u Barleti od Nikole Milijevića – eh, tenise, ti čudni sporte… I zaslužio je Novakov srdačan zagrljaj na kraju.

“Nikada mi nije bilo teško da čestitam i zagrlim protivnika jer smo upravo podelili sjajan momenat na terenu. Zaslužio je da pobedi. Poznajem ga dobro, sjajan je momak. Mislim da je to nešto što bi svako trebalo da uradi. Sa druge strane, kada se izađe s terena, naravno da mi je teško da progutam ovaj poraz“, kaže Đoković.

Da li je ovo najbolniji poraz u tvojoj karijeri? “Ne“. Tako je glasio odgovor i on jeste tačan, ali propuštena je ogromna šansa da se sruši još jedna prepreka na putu povratka. Ovakva pobeda, pa i nad znatno slabijim rivalom na papiru, donela bi preko potrebno samopouzdanje. Sada Novak nastavlja da traga za njime, a na konferenciji je čak rekao da ne zna hoće li igrati na travi.

Julian Finney, Getty Images

Lično, čini mi se da je to rekao u afektu i u kontekstu jedne od sledećih rečenica “ne znam, ne mislim o tenisu sada“, ali ne držite me za reč…

Posle Rima, delovalo je da je Rolan Garos još jedan turnir na kojem će Đoković napraviti korak napred u potrazi za starom formom. Sada je to pod znakom pitanja i od Novakove reakcije zavisi da li će Pariz biti nekoliko koraka unazad u njegovom povratku – u ovom trenutku najpotrebniji su mu strpljenje i jednaka posvećenost u periodu kada gubi mečevi koje ranije ni pod kojim uslovima ne bi gubio. I to je sada najveći test, koliko je spreman da proguta, koliko da kopa (“dig deep“, kako je sâm rekao pre nekoliko dana) i koliko da uloži sebe u želji da se vrati tamo gde je bio.

I, dok mu nastup na konferenciji neće doneti poene kod medija, možda ovaj poraz kad se glava ohladi u njemu probudi još veći inat, kao što je to učinio onaj od Melcera 2010. godine u istoj fazi istog turnira. U tu stranu Đoković treba da skrene na ovoj raskrsnici svoje karijere.

Crtice iz Pariza

Clive Brunskill Getty Images

– Dijego Švarcman, visok 170 cm, pobedio je Kevina Andersona, od kojeg je niži 33 centimetra. Nije retkost za omalenog Argentinca da pobeđuje i više i krupnije od sebe. “Jeste li čitali priču o Davidu i Golijatu?“, nasmešio se Švarcman, “Zato verujem u sebe, čitao sam tu priču u školi i o njoj mislim kada igram sa Kevinom i ostalim momcima od po dva metra“. Samo je Dijegova praćka u nogama, on džinove izmara.

– Garbinje Mugurusa voli da jede kroasane, Timea Baboš neprestano je kuckala poruke dok je čekala nekoga, a Mats Vilander voli da popije kafu pre prvog meča koji prenosi… U ponedeljak sam proveo neko vreme u prostorijama za igrače, a ubedljivo najnervozniji bio je Dejvid Li, verenik Karoline Voznijacki i bivši NBA košarkaš. S razlogom je bio nervozan, Karo je vrlo brzo ispala, a Li bukvalno svaki poen proživljava emotivno, za razliku od “kamenog“ oca Pjotra koji kuva iznutra i koji malo komunicira sa bilo kime tokom mečeva svoje ćerke.

– Ilvio Vidović, italijanski novinar koji radi za UbiTennis, pre nekoliko dana postavio je Novaku pitanje tokom srpskog dela konferencije. Ispostavilo se da mu je otac iz Pule, da je on dugo živeo u Trstu i, kako kaže, normalno je da zna naš jezik.

– Rafael Nadal morao je da pauzira zbog povrede i taj odmor nije mu nimalo prijao, ne može da se poredi sa pravim odmorom. “Bio sam iznerviran. Kada se odmaraš jer želiš, onda je to zadovoljstvo, ali kada si prisiljen, onda ni ne možeš mnogo stvari da radiš – bio sam često na fizioterapiji, nisam mogao da igram golf… Između turnira, volim da se odmaram i da gledam serije, ali kada sam kod kuće, onda volim da budem aktivan. Sada to nisam mogao i ne bih rekao da me je ta pauza mentalno osvežila“.

– Pročitajte priču o Marku Čekinatu, ona je sada još aktuelnija, a u sredu ujutru čeka vas razgovor sa bivšim prvim teniserom sveta.

Pozdrav iz Pariza,

Saša (@ozmo_sasa)