Priču sam započeo ja, o onoj čuvenoj generaciji Portugala sa Eura 2000, sa Figom, Ruijem Koštom, Nunom Gomešom i mojim omiljenim Žoaom Pintom, uvek sam “bio on“ na fudbalu ispred zgrade.

A onda nas je Baki čačnuo: “Kako se beše zvao onaj brzi, po levom boku?“ I onda je dodao kobnu stvar: “Kovrdžavi…“

Dobrih pola sata nismo mogli da se setimo moćnog Simaa. Sada kada sam došao u hotel i kucam ovo zapravo vidim da je imao i kovrdžavu kosu, ali i Viška i mene je to potpuno smetnulo s pravog traga, nismo mogli da ga se setimo. U pabu u kojem smo gledali Urugvaj – Portugal nismo mogli da nahvatamo net, pa je Baki toliko poludeo da ga nije mrzelo da na poluvremenu prošeta do Meka udaljenog desetak minuta, nakači se na vaj-faj i onda pobednički izjavi po povratku u pab Green King: “Simao Sabrosa, je.o te!“

Lepa karijera, i Barsa i Benfika i Atletiko, ali džaba, meni je u glavi ostao kao jedan od igrača koji bi konstantno izneverio ukazano poverenje u brojnim karijerama na Menadžeru. Jedino je Kole ostao imun na celu tu priču jer je poluvreme koristio da zadovolji nikotinsku zavisnost…

Četvorka Baki-Viško-Kole-Ozmo jeste poslata u London da izveštava s Vimbldona i biće mnogo tenisa narednih dana, hvala Bogu, ali poseban je način na koji se fudbal i Mundijal doživljavaju u kolevci fudbala, greh je to ne doživeti. Pa evo i šta Endi kaže:

When you're stuck at work missing the game of the @FIFAWorldCup… #WorldCup #Wimbledon #FRAARG pic.twitter.com/dD1XCm9ZuK

— Wimbledon (@Wimbledon) June 30, 2018

Dan je prošao savršeno – let nikad bolji i mirniji (nema više obroka doduše u našem dobrom starom Er Srbinu), Kole i ja ustvrdismo da smo poneli istu knjigu za čitanje (“Čovek po imenu Uve“), Baki je malo kukao čisto reda radi i bez zle namere, a na pasoškoj kontroli nije bilo nikoga. Bukvalno nikoga, a prošle godine čekao sam duže od sata. I voz je odmah naleteo, prolazno vreme kao u Lindzi Von, smestili smo se u hotel i zaputili ka pabu da gledamo Francuze i Argentince.

Usput budi rečeno, u holu hotela možemo da se poslužio hladnom vodom sa svežim krastavcem unutra. “Detoks, nemaš pojma“, reče mi Baki očito upućen u te metode…

U pabu nije bilo gužve, normalska ekipa, petorica blago pijanih Engleza od kojih je jedan isti Miki Pirs iz Mućki, a sto do nas petočlana francuska porodica željna pobede. “Srbi – najbolji ste ljudi“, oduševljeno nam je rekla Francuskinja kad je čula odakle smo. Ima neku rođaku koja je udata za Srbina.

#WorldCup #Wimbledon pic.twitter.com/wVu4p8olr7

— Saša Ozmo (@ozmo_sasa) June 30, 2018

Naučili su svašta izgleda i od našeg navijanja, pa su “Les Blues“ imali veliku podršku u pabu, ali od svih divnih poteza najglasniji su bili kada je Žiru pogodio spoljni deo mreže, učini im se gol…

Viško je “prodao“ i poručio je kafu, dok smo nas trojica, kako i dolikuje praćenju Mundijala, udarili po pivu – Amstel i Ginis. Na terenu ludnica, sve ste videli, jedino smo na poluvremenu i popričali k‘o ljudi, o serijama uglavnom, Viško kaže da “Leftovers“ vredi pogledati. U internoj kladionici niko naravno nije pogodio tačan rezultat, a jedini je Viško prognozirao pobedu Francuza. Da mu odam priznanje da je u lajvu hteo da odigra preokret kad su Gaučosi poveli 2:1, ali mu net nije dao. Nagrada za njega doći će koji sat kasnije.

Golčine Di Marije i Pavara, raspad argentinske odbrane i briljantne utakmice M‘Bapea i Pogbe… Jedino mi je bilo žao što Argentinici nisu bar u 85. stavili treći, pa da bude uzbudljivo do kraja. Ali neću ja o samom fudbalu da vam dužim, čitate naše Vladu, Dareta i Cviju svakako, a ja slušam i Smoki Mega Hrsker podkast dok vam ovo kucam.

Raspakivanje, klopa na brzinu i odlazak u drugi pab na drugu tekmu. “Imaš besplatno piće ako mi namestiš kanal“, rekao je šanker devojci koja je u drugom delu lokala pokušavala da namesti fudbal na ekranu. Mi smo bili bezbedno smešteni u prvom delu, pa smo uz Stelu i Džejmison (17 funti je ta tura, po dva piva i viskija), svako po svojoj meri, uživali u meču. “Kavani je igrač kojeg bih uvek imao u timu“, izjavih na početku meča, pred svedocima, a dobri Edinson me nije izneverio, kakvo samo dodavanje na suprotnu stranu, pa kretnja bez lopte, onda je i zaslužio malo sreće da je zakuca…

Iza nas se čuo španski, mada te devojke nisu bile toliko zainteresovane za fudbal, ali je zato jedan momak ušao sa ulice, nije ga bilo briga što nema mesta da se sedne, samo je želeo da gleda fudbal. Zove se Raz: “Persijac sam, iz Irana sam“. Bilo mu je milo kada smo pohvalili njegov tim, ostao je ceo meč i sa zanimanjem gledao, mada mu je kredibilitet prilično opao kada je počeo da hvali KavaLija.

Dok je pijani stariji gospodin muvao četiri žene odjednom, naša priča o Simau se razvijala jer se Urugvaj umešno branio. U internoj kladži imao sam 1:0 za Urugvaj i delovalo je na poluvremenu da bi moglo da ostane, ali je Iranac bio (Džeferson) Lerma: “Baš se dobro brane Urugvajci“. Kako je to rekao, Ronaldo je odvukao dvojicu, a Pepe smestio loptu u gol dok su simultano u pab ulazili momci sa perikama duge, plave ženske kose obučeni u neku narodnu nošnju. Bizar ozbiljan…

Po celom pabu okačene su zastave učesnika Mundijala, a srpsku smo poslednju ugledali. Logično, bila nam je iznad glava, taman smo je na vreme primetili dok antisrpska zavera nije ušla u krug tema. Otišao sam po drugu turu, red je bio na mene i naravno – gol! Smestio ga Kavani junački, mada Viško kaže da je Rui Patrisio morao da bude bolje postavljen. Nije se bunio mlađani Nebojša, em je tipovao 2:1, em je i na nekom tiketu imao keca.

“Nemoj više, prošli put su primili gol kada si to rekao“, upozorio je Viško Iranca kada je ovaj ponovo konstatovao kako se Urugvajci organizovano brane. Još dva-tri puta je ponovio, a Viško je na srpskom izrekao oštriju varijantu upozorenja koja je uključivala fizičko nasilje i delovalo je, ostalo je 2:1. Tiket mu je u igri, a Baki, Kole i ja smo morali da izvučemo po dve funte (pošto na prvoj niko nije pogodio, ulog se preneo).

U nekoj radnji ponovo smo videli srpsku zastavu, izvukli onu čuvenu “pričaj srpski da te ceo svet razume“, a koji minut kasnije i to je verifikovano: “Otkud ste“, stiglo je pitanje jednog bradatog momka, ispostaviće se Bugarina. Svaka im čast kako razumeju i govore srpski, baš je nedavno u Parizu jedan bugarski novinar sa Novakom radio intervju na srpskom…

Od nedelje smo već na terenima, pa vam prenosim doživljaje i gledaću da vam preporučim mečeve prvog kola, tu zabavu uvek volim(o). Dve zabavne i duge nedelje su pred nama, odoh da odspavam.