Sećate li se… I u Grčkoj odjednom svi prate tenis

Saša Ozmo 18. jan 20198:40
Podeli:
Julian Finney, Getty Images

Prvi put od 1936. godine Grčka je na istom Gren slem turniru imala dvoje predstavnika u trećem kolu – Stefanosa Cicipasa i Mariju Sakari. Priča Grka podseća na našu od pre 10-15 godina i to je meni čini dodatno interesantnom.

Kada sam pre tri godine razgovarao sa Marijom baš u Melburnu, rekla mi je da bi volela da ona predvodi novi talas i da učini sa tenisom u Grčkoj nešto slično onome što su Đoković i ostali učinili u Srbiji. “Imamo i jednog jako dobrog juniora, znate, Cicipasa“, dodala je.

Tri godine kasnije njeni planovi na pravom su putu da se ostvare. Moja koleginica Viki (inače, puno ime joj je Vasiliki) prenosi mi da sada zbog tenisa ne spavaju ni oni koji ga nisu ni priznavali kao sport, a kamoli poznavali pravila. I Cicipas sada ima mesta na naslovnim stranama, “nije ta fudbalska vest baš toliko važna“ i sve u tom maniru.

Malo joj je drago zbog toga, a malo je i nervira, u stilu “sad ste se setili“. Slično sam se i ja osećao, ali sam vremenom shvatio da treba samo da mi bude drago jer period nestvarnih rezultata srpskih igrača (taj izraz se često rabi, ali oni stvarno jesu nestvarni uzevši u obzir okolnosti) možemo da iskoristimo da privučemo ljude tenisu i da učinimo da se u njega zaljube. Zato se i nadam da će mnogi od vas koji su počeli da prate tenis u poslednjih desetak godina nastaviti to da čine i kada se Novak povuče.

Četvrtak je bio paklen dan – došao sam u devet ujutru u Melburn park, a kod kuće sam bio u dva ujutru. I tek onda završio tekst o meču Đokovića i Conge. Mislio sam da obiđem knjižare posle, ali sam se ipak odlučio da odspavam. Znate li zašto? Zato, drugari, što sam danas bio Grk!

Povremeni pljuskovi zasipali su Melburn ceo dan, jedan od njih naravno u trenutku kad sam bio na pet minuta hoda od prvog zaklona, ali na Australijan openu tri stadiona imaju krov i već u trećem kolu kiša nije naročiti problem. A poranio sam zato što su Cicipas i Sakari igrali istovremeno (od 11 ujutru po lokalnom vremenu), pa sam rekao Viki da ću pratiti jedan od mečeva (prethodno sam sebi malo razgalio dušu družeći se sa životinjama).

sport klub

“Javljaj ako bude nešto upečatljivo. Ili neki epski poen. Ili nešto sa sudijom. Vidi koliko je Grka na tribinama. Itd, itd“, bila je u blagoj frci, znam kako joj je. “Viki“, rekoh joj uz osmeh, “Ne znam da li znaš, ali i ja sam novinar, pisao sam o nekoliko mečeva u svom životu“.

Odabrala je da gleda Sakari u dvoboju sa Ešli Barti, a meni je zapao Cicipas sa Nikolozom Basilašvilijem. Super, to bih svakako gledao. Za razliku od prva dva kola kada je Stefanos igrao na spoljnim terenima dostupnijim prosečnom gledaocu, sada nije bilo konstantnog navijanja i tek pet-šest zastava u publici. Mahom doseljenici (“Grčka je zemlja našeg porekla“, kažu mi), kao i dve žene i jedan momak u dresovima Janisa Adetokumba u reprezentaciji Grčke.

Na samom terenu imao sam šta da vidim. Basilašvili je snaga u izvornom obliku, i od spore lopte sa druge strane može da napravi “bombu“ i forhendom i bekhendom, ali samo je na mahove uspevao to da prikaže. Sa druge strane, Cicipas je znatno napredovao u svakom smislu otkad sam ga prvi put gledao na juniorskom Vimbldonu – naravno, gledao sam ga još mnogo puta od tada, ali to što sam sada susret pratio s dodatnom pažnjom probudilo je u meni potrebu za tom vrstom paralele.

Julian Finney, Getty Images

Slajs servis sa djus strane mu je veliko oružje, kretanje mu je na sasvim pristojnom nivou i ima dobar njuh za loptu. Bekhend mu više nije tako lako slomiti kao ranije, a forhend mu je uz servis osnovno oružje. Već je nadomak Top 10, a igra može još da se razgrana i može još poprilično da napreduje.

Ipak, glavni utisak meča bile su mi dve situacije u kojima je Cicipas pokazao dve strane svog karaktera i u oba puta je pobedila ona zrelija.

Prva – servirao je za osvajanje prvog seta na 5:3 kada je na 40-15 na tribinama zaplakala beba. Umesto da produži po svom jer je potpuno kontrolisao dešavanja na terenu, Cicipasa to izbacuje iz takta – gubi poen, gleda u smeru plača, počinje da mrmlja sebi u bradu. Odjednom, brejk lopta. Tada se se Stefanos sabrao, odigrao pametan poen koji je završio na mreži, a ubrzo asom overio set.

Druga – servirao je za vođstvo od 2:1 u setovima i na set lopti vrhunski odservirao, Basilašvili nije mogao to da vrati. Međutim, linijski sudija zvao je aut, glavni ga je korigovao, ali se poen ponovio. Utisak je da je to bila greška i da je poen trebalo da pripadne Cicipasu. Umesto toga, on gubi gem i počinje da divlja: “Taj kr..n me je za..bao!“, viknuo je u smeru linijskog sudije uz gestikulaciju u skladu sa time, a nastavio je da psuje i po sedanju na stolicu (na konferenciji je rekao da žali zbog toga).

Ponovo nije dozvolio da to osećanje prevlada, izborio je taj brejk, a zatim u njemu iskoristio set loptu u najlepšen poenu u meču – drop šot, pa lob iz punog “streča“. Pogledajte:

Cicipas je pobedio u četiri seta i sada će igrati sa Federerom, a Sakari je izgubila od Barti. Ipak, samo što je završila obaveze sa novinarima, Marija je sedeći još na istom mestu uzela telefon u ruke, videla da je Cicipas dobio taj brejk trećeg seta i rekla: “Tako je!“

Posle bledog izdanja sa Danom Evansom, Federer je ne oznojivši se dobio Frica, a Tomaš Berdih nastavlja da blista – pred novinarima se vidi koliko je srećan što ponovo igra tenis, a na terenu je dobio nezgodnog Dijega Švarcmana. I sada sledi statistika koja je paradigma Berdihove karijere – u osam od poslednjih devet godina našao se u drugoj nedelji Australijan opena, pet puta je ispao u četvrtfinalu i dvaput u polufinalu. Da, berdihovski.

Prošle godine u Majamiju prvi put je šira javnost čula za nju, potom ju je povreda malo usporila, ali sada je u Melburnu 17-godišnja Amanda Anisimova izbacila prvo Moniku Nikulesku, a onda je Lesji Curenko i Arini Sabalenki zbirno prepustila sedam gemova. Više nego impresivno, pogledajte Amandin sledeći meč.

Večeras ću tenis gledati iz udobne fotelje, uz pivce u rukama, sad odoh da spremim još neke tekstove i da pratim druge mečeve na ekranima, a vas ostavljam uz…

Crtice iz Melburna

Julian Finney, Getty Images

– Na Australijan openu radi ukupno 360 skupljača lopti, to su deca 12-15 godina, a oni su se pokazali najsposobnijima među više od 2.500 prijavljenih. Sudija, računajući glavne i linijske, ukupno ima više od 400.

– Dajana Jastremska (2000) nije bila ni rođena kada je njena sledeća protivnica osvojila svoju prvu Gren slem titulu (1999). Naravno, u pitanju je Serena Vilijams. “Kada čujem takve stvari, pomislim: ‘Bože, Serena, da li je moguće da si još na Turu?’ A Jastremska ostvaruje svoj potencijal polako – ako biste bolje da upoznate Ukrajinku, radio sam intervju s njom na prošlogodišnjem US openu.

– Jedan od sinova Rodžera Federera bio je na tribinama i pratio je tatu kako lako izlazi na kraj sa nekadašnjim prvim juniorom sveta. Toliko lako da je mali morao da se zabavi “gnjaveći“ Ivana Ljubičića. Sve je bilo kako treba dok Ljubo nije dobio šamar, onda se malo kobajagi i ljutnuo. Smešno i simpatično, pogledajte:

– Jutros je u mom delu voza bilo 18 ljudi, od toga je samo troje tu bilo samo. Njih 14 sve vreme je drndalo telefone – dve drugarice su pokazivale nešto jedna drugoj na telefonima i smejale se, a druge dve su samo razgovarale. Putnici su se menjali, a ljudi naletali jedni na druge zureći u ekrane. Malo smo kao zombiji, verovatno i ja tako drugima izgledam kada se zablenem u telefon. Mislim da bi svi kolektivno trebalo malo da o’ladimo, koliko je u današnje vreme moguće.

– Nik Kirjos oprobao se u ulozi komentatora, a pitali su ga i koliko koristi statistike kako bi se pripremio za protivnike i njihove navike. “Igram na instinkt jer poludim ukoliko se na brejk lopti pokaže da statistika nije bila u pravu. Da, to me baš iziritira“. Pošto Nika na terenu inače baš retko nešto može da iznervira…

– Pročitajte intervjue sa Marinom Čilićem i Ivom Karlovićem, a upoznajte se i sa životinjskim carstvom u Melburnu.

Saša (@ozmo_sasa)