S Novakom na treningu, ledena Maša i kamera kao oružje

Skener 20. jan 20198:01 > 8:06
sport klub

Sledeći savet starog vuka, kolege Voje koji nažalost nije s nama u Melburnu ove godine, odmah se upućujem na ručak čim otvore kantinu – dakle, u 11.30. Em posle čovek nema vremena, em organizatori priređuju užinu svakog dana od 17 sati.

Cameron Spencer/Getty Images

Svakoga dana na meniju od glavnih jela su tri vrste mesa u različitim sosovima – piletina i govedina su uvek tu, a svinjetina i pačetina se smenjuju, barem mi se tako čini. Prilozi su pomfrit, pirinač i povrće. Drugi izbor jesu pasta ili kineska hrana, gde svako sâm pravi svoju kombinaciju, takođe od nekoliko različitih vrsta testenine, dok su kod “kineza“ u ponudi i nudle i pirinač. Treća opcija jesu razne salate, a od slatkog imaju “Dairy Milk“ čokolade koje obožavam, “salted caramel“ braunije koje bi Viško i Kole obožavali (ima i Haagen Dazs sladoled za kojim ste ludi takođe, pozdrav momci!), gumene bombone itd.

Za supu bih ubio, ali ne možemo da se požalimo, fino u Melburnu brinu o nama. Dok sam završio rad na stvarima koje ćete čitati popodne, Kvitova je već slistila Anisimovu – kada Čehinja igra kao sada, nema te protivnice koja može da joj stane na put.

Sredinom prvog seta duela Marije Šarapove i Ešli Barti stajao sam u holu Rod Lejver Arene čekajući pauzu između gemova kada sam iza sebe čuo poznati jezik. Neobično je to kako se u inostrantvu obradujemo kada čujemo svoj jezik koliko god nam bilo lepo tu gde smo… Kao oslonac, nešto poznato što nam pomaže da se orijentišemo.

Nasmejani bračni par Zlatko i Orjana žive u Okeaniji (Novi Zeland pa Australija) već više od trideset godina, a sinovi su im u Hrvatskoj. “Kako to“, pitam, “Obično se u suprotnom smeru ide“. Zlatko se smeje i kaže: “Eto, čuješ šta kaže momak“. Kada odu u penziju, i oni će se vratiti kući, a malo smo popričali o tenisu, Novaku, Čiliću pre nego što sam ušao taman na vreme da vidim kako Šarapova osvaja prvi set.

Dvoumio sam se da li da odem da gledam taj duel ili da čekam Tijafoa i Dimitrova. Opredelio sam se za Rod Lejver Arenu zbog kontrasta u stilovima igre i zbog toga što je Barti domaća teniserka. Stenjanje Šarapove uživo je još prodornije nego što se čini preko TV-a, ali po mom dolasku nije imala mnogo razloga za radost – od 1:1 u drugom setu izgubila je devet gemova u nizu i već sam počeo da se kajem što sam došao tu. Jedino su me uveseljavali dvojica Japanaca koji su se “zlobno“ smejali posle svakog promašaja Šarapove, kao i jedna žena koja je očajnički podržavala Mašu uprkos tome što je primetno gubila glas.

Između drugog i trećeg seta Šarapova je napravila nešto dužu pauzu za toalet i dočekana je glasnim zvižducima po povratku.

“Šta želite da vam odgovorim na to pitanje“, rekla je na konferenciji. Novinar je insistirao. “Mislim da je to smešno pitanje“. Insistirao je još jednom, ali je dobio samo zaleđeno ćutanje Šarapove.

Nije joj ta pauza mnogo pomogla, gubila je sa 4:0 u trećem setu, ali ne bi Šarapova bila Šarapova kada bi odustala. Došla je do 4:3, pritisnula Barti, a meč je od uspavanke postao spektakl u kojem je Maša dobila razmenu od 21 udarca u kojem je u jednom trenutku vratila loptu pored mreže. Nekoliko poena oduzelo je dah svima u gledalištu, ali na kraju se devojka pametnog i raznovrsnog stila igre izborila sa pritiskom i izbacila šampionku iz 2008. godine.

U delirijumu koji je usledio izgubio se i čovek koji upravlja kamerom koja poput ptice lebdi nad Rod Lejver Arenom – izgubio je kontrolu i oborio nadstrešnicu koja štiti sudiju od sunca. Srećom, prošlo je bez posledica.

Pravo sa RLA otišli smo na teren broj 16, gde je od 15 sati termin rezervisao Novak Đoković. Sa strane za gledaoce nije moglo da se prođe od gužve, a ljudi su se naslanjali jedni na druge i otežavali disanje onima koji su bili naslonjeni na ogradu. Dok smo čekali Novaka, na terenu 17 gledali smo jake i čiste udarce Simone Halep, čiji je trening takođe bio fino popunjen.

Đoković se pojavio u 15.25 i trenirao je sa Otom Virtanenom, 17-godišnjim Fincem koji je nedavno osvojio Oranž Boul. U svojoj torbi Novak je imao četiri reketa, uz onaj koji je držao u ruci, a trening je tekao mirno, bez mnogo reči i bez mnogo srpskih zastava u publici, što je neuobičajena pojava za treninge prvog tenisera sveta u Melburnu.

Dok je Vajda davao uputstva Virtanenu koji šablon poena treba da igra, pozdravio sam se sa uvek nasmejanim fizioterapeutom Ulijem. “Opa, smršao si“, prvo je što mi je rekao. “Kako si primetio“, nasmejao sam se, na šta je imao spremnu kontru: “Pa jesam fizio ili nisam“.

Gledajući Novaka kako u prvih 25 minuta vežba udarce sa osnovne linije, preko slabog interneta pokušavali smo da vidimo šta se događa na ostalim stadionima. Šokirao sam se činjenicom da je Anđelik Kerber uzela samo dva gema Danijel Kolins, devojci koja do ovog turnira nikada nije dobila meč u glavnom žrebu Gren slem turnira, a poradovao sam se videvši da Frensisu Tijafou ide dobro s Dimitrovom. Neverovatna je životna priča tog momka poreklom iz Sijera Leonea – ako niste još, pročitajte je OVDE.

“Dijagonala, pa paralela“, tražio je Novak, pre nego što se prešlo na mrežu i vežbanje voleja i smečeve. Više nego na tome Đoković je radio na riternu i servisu, a Vajda mu je sugerisao nešto u vezi sa pozicijom na riternu. Čuli smo vrisku na susednom terenu, Federer je svega dvadesetak minuta proveo zagrevajući se za svoj meč, a Novak je posle 54 minuta završio deo posla sa Virtanenom.

“Dobro je bilo“, konstatovao je mladi Finac kad smo ga pitali kako je prošao trening. Potom je Vajda preuzeo ulogu sparing partnera, stao metar i po u polje i odatle slao servise Đokoviću još dvadesetak minuta dok je sve to pored terena promatrao Boris Beker. Kao i uvek, reagovao je Novak na povike navijača i desetak minuta proveo je u selifijima i autogramima, a podelio je i nekoliko kačketa pre nego što je dao izjavu upravo Bekeru. Nešto kasnije pozdravio se i sa Andreom Agasijem, još jednim svojim bivšim trenerom:

Bila je to sasvim pristojna priprema za ono što Đokovića čeka u ponedeljak ujutru oko 10.30 po srednjoevropskom vremenu – Danil Medvedev. Ka mladom Rusu nisu uperena svetla reflektora kao prema Zverevu, Ćoriću, Hačanovu, Cicipasu i ostalima, ali u poslednjih šest meseci igra izvanredno i za sada nije izgubio ni set ovde.

“Visok je momak, servira izuzetno jako i precizno, a mislim da je napredovao u kretanju, što mu je ranije nedostajalo u igri. Bekhend mu je bolji udarac od forhenda, ali je smanjio i broj grešaka forhendom. Dobio je mnogo mečeva u poslednje vreme, pobedio je neke vrhunske igrače, a ovde još nije izgubio ni set. Dakle, u izuzetnoj formi, ali i ja se dobro osećam“, analizirao je Đoković predstojećeg suparnika i dodao:

“Slično kao u duelu sa Šapovalovom, Medvedev nema šta da izgubi, igraćemo na Rod Lejver Areni i ja ću se potruditi da iskoristim iskustvo koje imam da od početka krenem intenzivno sa pravom taktikom. Videćemo gde će nas to odvesti, ja sam fizički spreman da igram i maraton ako je potrebno – koliko je on spreman, to ćemo videti“.

Scott Barbour, Getty Images Sport

Dok je Novak igrao u subotu, pred novinarima je bio Danil Medvedev. Kao što sam ja bio Grk za Cicipasa, tako je i Viki sada bila Srpkinja. Zamolio sam je da pita Medvedeva uliva li mu samopouzdanje to što je poslednja tri poraza Đoković doživeo od NextGen igrača.

“Ne, ne daje mi to dodatno samopouzdanje. Ipak, ono što mogu da kažem jeste da on verovatno ne igra tako dobro kao ranije. Ili je bar to moj osećaj… Pre kada sam bio mlađi i kada sam ga gledao na TV-u, bio je to ludi nivo, sećam se meča sa Endijem ovde koji je trajao pet sati i nije mogao da se vidi nijedan pad u njegovoj igri. Sada nije baš tako, uvek postoji šansa da se Novak pobedi, zato je i doživeo ta tri poraza, a ja ću pokušati da pronađem svoju šansu“, otvoren je bio 22-godišnjak iz Moskve.

Jeste rekao da priželjkuje Šapovalova (tada meč još nije bio gotov), ali daleko od toga da je Rus odstupio, i u tonu se čulo da je pun samopouzdanja.

“Ono što je dobro kod Novaka jeste što on rivalu daje vremena. Nije kao Rodžer koji rano hvata loptu ili Raonić sa kojim znate da ćete trčati kao ludi ceo meč. Novak vam dozvoljava da igrate, uz činjenicu da posle toga šalje duboke lopte i nikada ne promašuje“, smeje se Medvedev, “Fenomenalan je igrač, ali barem možete da gradite igru sa njim. U naša dva dosadašnja meča sam ga namučio, radujem se izazovu“.

A u pres sam se vratio taman na vreme da vidim kako Tijafo uspeva da pobedi Grigora Dimitrova. Usledilo je još jedno slavlje ‘a la Lebron’, a onda i suze prilikom davanja izjave na terenu.

“Pre deset godina rekao sam roditeljima da ću ovo da uradim, da ću da promenim njihove živote i svoj život. Sada sam u četvrtfinalu Gren slema sa 21 godinom. Čoveče, ne mogu da verujem“, kaže emotivni Tijafo koji je sebi podario najlepši poklon za rođendan.

Sledeći izazov za njega biće Rafael Nadal, koji deluje zastrašujuće – nisam video mnogo njegovog duela sa Berdihom (6:0, 6:1, 7:6), ali ono što jesam. Rafa je u formi, to je sigurno.

Pratim Čilića, a uveče bih rado uživo pogledao Federera i Cicipasa. Zato vas sada ostavljam uz…

Crtice iz Melburna

sport klub

– Listao sam zvanični program Australijan opena i naišao na citat velikog Džona Njukomba, jednog od retkih koji je bio broj jedan i u singlu i u dublu. “Pod ekstremnim prtiskom, sijalica unutar glave šampiona svetli mnogo jače“. Upravo tako – ko pod takvim stresom razmišlja bistrije i sačuva hladnu glavu, taj je istinski as.

– Igrači sada imaju posebnu prostoriju u kojoj se istežu. Za razliku od prethodnih godina, kada su to radili u zagušljivom prostoru teretane, sada su se organizatori dosetili originalnog rešenja – nedaleko od svlačionice napravili su “debeli hlad“ namenjen samo za istezanje i zagrevanje, sa veštačkom travom ponekom spravicom. Pun pogodak, nije ni čudo što igrači uvek najviše hvale Australijan opena.

– U subotu veče planirao sam da nešto ranije odem kući i već u 23.00 bio sam na stanici voza. “Treba li vam pomoć, gospodine?“, pitala me je ljubazna žena zaposlena kao redar. “Ne, samo gledam u neverici zašto je naredni voz tek posle ponoći“, rekoh joj istinu. Objasnila mi je da je to zbog nesreće koja se desila, uložila je maksimalni trud da mi objasni alternativne puteve i bilo joj je istinski žao – za ove četiri godine retki su bili rđavo raspoloženi Australijanci. I ništa, smestio sam se na na ležaljku na Federejšn skveru i na velikom ekranu gledao Puja i Popirina. Ispalo dobro na kraju.

– Koleginica iz Njujork Tajmsa napisala je tekst o Novaku Đokoviću i srpskoj zajednici u Australiji. Sagovornici su bili i moji domaćini – teta Živana i Željko, ali nije ubačeno mnogo od onoga što su rekli, uključujući i neke vrlo važne stvari. Koleginica ima najbolju nameru, ali i iz razgovora sa njom, videlo se koliko joj je teško da razume kontekst i da se izdvoji iz “crno ili belo“ perspektive koja je dugo servirana. No dobro…

Veliki pozdrav iz Melburna,

Saša (@ozmo_sasa)

Najčitanije vesti - Skener