AO radnja, Zverev i odbrojavanje, masaža i Rafina borba

Saša Ozmo 21. jan 20197:45 > 7:46
Podeli:
sport klub

Svitolina – Kiz i Osaka – Sevastova jesu u najavi bili dobri mečevi, ali pravo da vam kažem, znao sam da me čeka još jedan dug teniski dan, a zvaničnu radnju Australijan opena još nisam stigao da obiđem i da vam je predstavim.

Rekoh sebi da je idealna prilika sada, pogotovo što je vikend prošao i što gužva nije velika. Glavna, najveća radnja nalazi se u podnožju Margaret Kort Arene, dugačka je oko 25 metara i široka pet. Kao i na svim Slemovima, papreno naplaćuju svoj znak, ovoga puta “AO“. Ili što bi ruski kolega Maksim rekao “Lo“. Stvarno jeste ćirilično, dobro je snimio.

Uglavnom, za pakovanje od četiri “danlop“ lopte kojima se igra ove godine potrebno je izdvojiti 13 australijskih dolara (1 australijski dolar je 0,63 evra, da znate razmeru). Magneti i par znojnica nešto su jeftiniji (10) i ne računajuću potpuno besmislene stvari poput gumene lopte koja je šest, to je najpristupačnije u radnji.

sport klub

Peškiri su simbol svakog Slema – evo, ovo mi je već 14. Gren slem turnir i svaki put mi je milo kad vidim peškire, uvek se setim kako smo drugar i ja davno na moru u Grčkoj maštali da imamo jedan jer smo videli kako momci u sobi do nas imaju dva blistava peškira sa Rolan Garosa. Ti moćni najveći za plažu staju 70 dolara, manji logično nešto manje i koštaju (40-50), a 40 dolara potrebno je izdvojiti i za plavi kišobran sa crnom drškom.

Za “Happy Slem“ čarape potrebno je izdvojiti 20 dolara, za metalne priveske 13, koliko i za šolje sa različitim dizajnom. Ranac AO košta 85 dolara, reket 160, a crvena majica na kojoj belim slovima piše “Rod Lejver“ košta 50 dolara. Ostale majice, takođe sa raznim dezenima, iznose 40 dolara, duksevi su precenjeni sa 80, mada ima i kvalitetnih, a igračke za decu koala i kengur (baš su ružni, bar po mom skromnom mišljenju) plaćaju se 30 dolara.

Pogledajte galeriju fotki sa mog Instagram profila (odmah ispod), videćete šta vam se dopada i vredi li toliko novca.

A jednom tokom turnira, najčešće početkom druge nedelje kao sada, novinarima su na raspolaganju profesionalci za masažu. Prošli put sam bio zauzet, ali ove me je čovek po imenu Džef propustio kroz šake. Znaju da nam je potrebno jer mnogo sedimo – očekivao sam nešto lakše, ali prilično me je “izlomio“ tokom tih desetak minuta. I neka je.

“Hoćete masažu, prava stvar“, rekao sam svom starijem kolegi, Srbinu koji dugo živi u Australiji, a njegov komentar morao je da me nasmeje jer kao da mi ga je dao neki dobrodušni komšija ili kao da je izašao iz teme “nametanje bezvolje“ Damira Nikšića. “Izmasiran sam ti ja, Sale, sa svih strana“. Klasična naša mešavina humora i gorčine, bukvalno me vratilo kući više nego da mi je neko posadio burek ovde na sto za doručak.

Za 16 sati bilo je zakazano “druženje sa legendama“, tj. veterani koji su bili na raspolaganju za intervjue, a pre toga sam gledao nervoznog Zvereva kako servira duple greške i Raonića koji jedri kroz meč koji je trebalo da bude mnogo teži. Sredinom drugog seta vratio sam se u pres-sobu čekajući početak intervjua, taman da vidim kako Zverev temeljno lomi reket posle drugog seta (1:6, 1:6).

“Oh, yes“, zasmejala se koleginica iz Britanije i pokrenula lavinu reakcija u medijskoj sobi koja se uskoro orila od smeha. Krenulo je i odbrojavanje: “Dva, tri, četiri, pet…“ Osam puta, i još jednom za kraj za ukupno devet puta koliko je Saša lupio reketom o pod. Usledio je aplauz i još malo smeha. “Ovo mi je najlepši događaj na turniru“; kikotala se Britanka, a morao sam da se saglasim s njom, toliko se slatko svi ismejasmo.

Iz smeha smo vrlo brzo prešli u stres jer su usledili intervjui. Okupljanje se održavalo tamo gde nam obično daju užinu i u tom pogledu je Ozi open najbolji jer makar prostora uvek ima dovoljno, za razliku od sličnih događanja na ostalim Slemovima. Ipak, bude i po 50 novinara, guramo se ne bismo li se probili i ugrabili pauzu za svoje pitanje, pa na početku uvek bude frka i panika.

Na kraju uvek bude sve u redu jer neke kolege odu, neki drugi veterani dođu, pa bude finih izjava. Onda se okupljamo na bojnom polju pošto je bitka završena i brojimo koliko ko “zarobljenika“ ima, tj. ko je koga uhvatio za izjavu, šta je pitao, kakav je ko bio itd. Čitaćete to narednih dana, biće zanimljivih stvari.

Ne znam jeste li već čitali o Frensisu Tijafou i čudnovatoj priči njegove porodice – sve to, uz njegovu pozitivni i otvoreni karakter, jeste razlog da se navija za momka poreklom iz Sijera Leonea, a lično mi je na konferenciji u nedelju dao još dva razloga. Prvi – obožava košarku.

“Ogroman sam zaljubljenik u košarku, mogao bih o njoj da govorim godinama, ali ne bih da vam oduzimam vreme“, rekao je Tijafo dok je govorio o svojoj fasciniranosti Lebronom Džejmsom.

Julian Finney, Getty Images

Potom su ga pitali koliko je poruka dobio posle plasmana u četvrtfinale i pokušava li da se kloni telefona.

“Volim svoj telefon, takav je način života sada. Ali odgovorio sam samo onim ljudima sa kojima sam u svakodnevnom kontaktu, dok sve ostale poruke mogu da čekaju. To jezgro mojih ljudi šalje poruke i kada nisam dobio nijedan teniski meč u životu, njima odgovaram odmah. A onima koji kažu: ‘O Bože, toliko se dugo nismo videli, u četvrtfinalu si Slema!“, oni mogu malo i da sačekaju na odgovor“, objasnio je 21-godišnjak.

Polako se spremam za večernji program – Simona i Serena, pa Novak i Medvedev. Oprezno, Novače, znaš i sâm, a ja vas ostavljam uz…

Crtice iz Melburna

Julian Finney, Getty Images

– Nedelja, već posle ponoći nema vozova i veliko hvala Vladi što mi je pozvao “uber” i spasao me! “I, kakav je život u Melburnu?”, pitam Abida, Pakistanca koji je već više od 30 godina u Australiji. Setan, čežnjiv pogled i: “Ustanem, radim, odem da spavam”. Pitam ga kada će moći da priušti sebi pauzu, a on kaže da ide kući kad mu treba odmor.

Oduševio se što sam znao da u Pakistanu vole kriket, da su se 1947. rastali sa Indijom, a 1971. sa Bangladešom – što volim kad se isplati taj naš bubalački način školovanja, kad zatrebaju “bespotrebne” informacije. Kaže da su ljudi u Pakistanu opušteni i predusretljivi, da ne jure kao u Melburnu i da je život sporiji, ali dodaje da je sistem korumpiran, da vojska kontroliše insistucije i da je siromaštvo izraženo. Znam o čemu govoriš, dobri moj Abide, zajedno smo se smejali kad mi je ispričao nekoliko priča a la “tetka iz Kanade”, pa ponovo kada sam ja njemu pričao o našim apsurdima i besmislima.

Rastali smo se uz srdačan stisak ruke, lepo je kad ti tako neka sitnica da snagu, posle susreta s Abidom mnogo sam energičnije napisao tekst o velikoj Cicipasovoj pobedi uprkos tome što je već bilo oko pola dva ujutru.

– “Šta se ovo dešava”, poslala mi je jutros Viki poruku. Posle Cicipasove pobede, ona je prava zvezda kao jedini grčki novinar u Melburnu – zovu je iz domovine, zovu je strani mediji, zovu je svi živi, ne stiže jadna konkretno svojim poslom da se bavi. Čak ju je i Stefanos “zapratio” na Tviteru. Rekao sam joj da uživa u slavi, ali da ne zaboravi prave prijatelje, ha-ha.

– A Cicipas je veliki fan Jutuba, tu je analizirao mečeve Federera, Đokovića i Nadala, a pred sudar sa Rodžerom posebnu pažnju obratio je na jedan duel. “Nisu to bili Rodžerovi mečevi sa Rafom ili Novakom, već jedan njegov poraz na US openu od igrača čiji je stil igre vrlo sličan mom. Neću da kažem ko je u pitanju, ali bio je to pravi primer za mene i siguran sam da mi je pomoglo“. Berdih, Čilić ili Del Potro, nema ko četvrti. Ja kažem Delpo, a vi?

– Rafaela Nadala pitali su nešto u vezi sa jednakim nagradnim fondovima za tenisere i teniserke. Ta tema nije nikakva novost i ovo što ću napisati nema konkretne veze sa njome, ali najzanimljiviji je onaj deo Rafinog odgovora u kojem ustaje protiv diktature političke korektnosti. “To je vrlo osetljiva stvar danas u svetu, pričati o muškarcima i ženama. Došli smo u situaciju da više ne smeš da imaš svoje mišljenje jer će biti iskorišćeno protiv tebe šta god da kažeš“. Ovu drugu rečenicu ću uramiti i okačiti na zid u svom stanu.

– Pročitajte priču o Stefanosu Cicipasu i intervju sa Todom Martinom, a ja vam šaljem veliki pozdrav iz Melburna.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)