Lična karta: Ko su protivnici “Orlova“ u Kini?

Saša Ozmo 16. mar. 201914:40 > 14:34
Podeli:
Boris Streubel/Bongarts/Getty Images

Košarkaška reprezentacija Srbije dobila je rivale na predstojećem Svetskom prvenstvu u Kini (od 31. avgusta do 15. septembra) – to su Italija, Filipini i Angola.

Žreb je pomilovao Orlove jer će selekciju SAD izbeći najmanje do polufinala, a prema prvim projekcijama, u grupi druge faze šampionata trebalo bi da se sa Španijom vodi ključna bitka za prvo mesto kojima bi se Drim tim izbegao i do finala (pod pretpostavkom da i SAD budu prve).

Osim Furije, u grupi sa kojom se Srbija ukršta tu su Iran i Portoriko, a kao najrealniji potencijalni četvrtfinalni protivnici naziru se Rusija i Argentina.

Ipak, ne treba ići predaleko jer kazna obično stigne kada se sa kalkulacijama krene prerano. Zato hajde da vidimo ko su zapravo suparnici Srbije u D grupi prve faze.

Italija – vrhunska imena, da li (konačno) i tim?

Azuri su dvaput bili evropski prvaci – prvi put 1983, a drugi put 1999. godine kada je generacija predvođena Majersom, Fućkom i Galandom prvo pobedila Jugoslaviju u polufinalu i zatim deklasirala Rusiju u finalu.

Povezano

U 21. veku na velikim takmičenjima uzeli su dve medalje – bronzu 2003. na EP u Švedskoj i srebrnu medalju godinu dana kasnije na Olimpijskim igrama u Atini kada su Litvancima u polufinalu ubacili 18 trojki iz 28 pokušaja, od toga Bazile sedam.

Međutim, ta vremena su prošla i Italija uprkos zvučnim imenima već duže nema zapažen rezultat na velikim takmičenjima. Na poslednja tri olimpijska turnira nisu se ni kvalifikovali, kao ni na tri od poslednja četiri svetska šampionata, a u tekućoj deceniji na evropskim prvenstvima najveći uspeh im je šesto mesto 2015. godine.

Govoriti o individualnim liderima u kvalifikacijama nema mnogo smisla, baš kao i kod svih reprezentacija koji imaju mnogo igrača u Evroligi i NBA. Jednostavno, ti momci koji su izneli teret u kvalifikacijama sada neće biti u prvom planu, a ekipa Romea Saketija ponovo ima na raspolaganju izvanredne pojedince koji se nikako ne smeju potceniti, pogotovo u kontekstu kada svaka utakmica ima specifičnu važnost zbog nastojanja da se izbegne selekcija SAD što je moguće duže.

Marko Belineli, izvrsni šuter koji je lak na obaraču i ne pravi problem kod toga koji će šut uzeti, već je potvrdio da želi da ide u Kinu, a ove sezone u dresu Sparsa daje 10,8 poena po meču. Trebalo bi da igra i zvezda Klipersa Danilo Galinari uprkos onome što se desilo kada je poslednji put nosio dres Italije – te 2017. godine na prijateljskoj utakmici sa Holandijom, kada je udario Jita Koka, povredio se i zbog toga propustio Evrobasket.

Odjeci u italijanskoj javnosti nisu bili baš najpozitivniji, ali Galo je krajem prošle godine izjavio da bi učešće na SP za njega bilo ostvarenje sna. Klipersi su ove sezone hit u NBA ligi, ići će u plej-of na Zapadu, a Galinari je konačno zdrav u kontinuitetu i prosečno beleži 19,4 poena (46% iz igre, 44% za tri) i 6 skokova.

Danijel Haket takođe je zdrav – igra vrlo dobru, zrelu sezonu u CSKA i mogao bi da bude čovek koji će kontrolisati tempo utakmice i ne dozvoliti svojim saigračima da počnu da “divljaju“.

Startnu petorku Italijana trebalo bi da kompletira tandem Fenerbahčea Luiđi Datome-Nikolo Meli. Obojica su vrlo kvalitetni, racionalni košarkaši i raznovrsni napadači svako sa svoje pozicije – odličan šut za tri poena i napad sa niskog posta zajedničke su im karakteristike, izvrsni su individualni koji umeju da se podrede timu.

Dubina sastava verovatno će biti najveći problem za Italiju i zato će trener Saketi imati veoma važnu ulogu – kako rasporediti minute najboljima i držati bar dvojicu u svakom trenutku na parketu.
Ipak, nije baš da posle prve petorke ne dolazi “niko“ – Džef Bruks je dokazani evroligaški igrač, Amedeo Dela Vale sazreva i igra vrlo dobru sezonu u Armaniju, Avudu Abas je defanzivno sjajan jer može da čuva više pozicija, tu je i nestašni dečko Alesandro Đentile, zatim Ćinćarini, Bilja, Vitali, Aradordi, sve mahom solidni košarkaši.

Jasno je da će Italija biti najozbiljniji protivnik Orlovima u prvoj fazi takmičenja.

Angola – afrička sila u padu

Srdjan Stevanovic / Getty Images

Tradicionalna košarkaška sila u Africi čak 11 puta bila je šampion kontinenta, ali poslednji put još 2013. godine. Dve godine kasnije uzeli su srebro, a 2017. su bili sedmi posle poraza od Senegala u četvrtfinalu.

Nisu se kvalifikovali na poslednja dva olimpijska turnira, ali su pre toga učestvovali pet puta u nizu i najbolji rezultat im je 9. mesto u Atlanti 1996. Četiri puta uzastopno učesnici su svetskih šampionata, a u Španiji 2014. godine bili su na 15. mestu i predstavili su se u jako dobrom svetlu jer su u grupi pobedili Australiju i Južnu Koreju, uz tesan meč sa Slovenijom.

U prvoj fazi kvalifikacija imali su skor 4-2 u grupi sa Egiptom, Marokom i DR Kongom (porazi od Maroka i DR Kongo), da bi u drugoj fazi u mečevima sa Tunisom, Čadom i Kamerunom doživeli još samo jedan poraz (od Tunisa u gostima) i kao drugi u grupi obezbedili su plasman na SP.

Centar Virtusa Janik Moreira (27) bio je najbolji strelac i skakač Angole tokom kvalifikacija (12,8p i 7,2sk), a selektor Srbije Aleksandar Đorđević odnedavno ima priliku da sa njim sarađuje u Bolonji. Visok je 211 cm, tokom karijere nosio je dresove PAOK-a, Parme i Mursije, a igrao je i Letnju ligu za Kliperse. Odlične igre u Solunu na startu sezone preporučile su ga Virtusu, a do sada na sedam utakmica u Seriji A prosečno beleži 9,4 poena i 7,6 skokova.

 Drugi strelac tima u kvalifikacijama bio je bek Karlos Moraiš sa 12,6 poena po meču i skoro 40% šuta za tri poena. Ima 33 godine, igrao je Portugalu u Benfiki, a 2013. je čak potpisao i ugovor sa Toronto Reptorsima, koji su ga ubrzo otpustili.

Košarkaškim romantičarima sa velikih takmičenja poznata su i imena sada 40-godišnjeg Eduarda Mingaša i 36-godišnjeg Olimpija Siprijana (ko je rekao Migel Lutonda) – oni su bili deo generacije koja je dominirala Afrikom, i dalje su aktivni i igraju za nacionalni tim, ali zenit im je ipak prošao. Tu je još jedan vetaran, snažni 37-godišnji Redži Mur, krilni centar niskog težišta koji je svojevremeno nastupao i u Izraelu.

Plejmejker je Žerson Domingoš, jedan od predvodnika nove generacije, ali realnost jeste da je Angola sada možda i najslabija u 21. veku.

Prošlog leta Srbija je u podmlađenom, kombinovanom sastavu slavila u prijateljskom meču 66:59, a sada će biti ogroman favorit u sudaru s Angolom.

Filipini – košarku obožavaju, hoće i Klarksona i Bleča

Getty Image/ Scott Barbour

Selekcija Filipina bila je treća na svetu 1954. godine, još dva puta su bili osmi (1959. i 1978), a pre pet godina su u Španiji zauzeli 21. poziciju. Tada su u produžetku nesrećno izgubili od Hrvatske, namučili su i Argentinu i Portoriko, izgubili od Grčke, a jedinu pobedu ostvarili su nad Senegalom.

Na Olimpijskim igrama nisu igrali još od 1972. godine, a posle dva uzastopna vicešampionska mesta na kontinentalnom šampionatu Azije, 2017. godine su podbacili i bili sedmi posle poraza od Južne Koreje.

U prvoj kvalifikacionoj grupi imali su skor od četiri pobede i dva poraza u duelima sa Australijom, Japanom i Kineskim Tajpehom (oba poraza od Australije, i to vrlo ubedljivo), a potom su novu grupi završili kao četvrti sa sedam pobeda i pet poraza – izgubili su još od Kazahstana i dvaput od Irana, a dobili su jednom Kazahstan i dvaput Katar.

Prošli su kao najbolje četvrtoplasirani tim sa trijumfom više od Libana, a najbolji igrač im je 211 cm visoki Andrej Bleč, nekadašnji NBA košarkaš koji je nastupao za Vizardse i za Netse, a 32-godišnjak je već dugo deo filipinskog nacionalnog tima. U kvalifikacijama je prosečno beležio 16,5 poena, 12,4 skoka i 3,9 asistencija na osam utakmica, a omaleni plejmejker Džejson Kastro i centar Hunemar Fahardo bili su posle Bleča najbolji strelci u kvalifikacijama. Obojica su celu karijeru proveli igrajući u rodnoj zemlji.

https://youtube.com/watch?v=uNohh_iagKo

Stenli Pringer i Kristijan Standahrdinger dvojica su košarkaša i sa evropskim iskustvom, oni nisu često igrali u kvalifikacijama, ali mogu da budu deo tima u Kini.

Takođe, Filipinci će moći u Kini da biraju između Bleča i Džordana Klarksona, beka Klivlend Kavalirsa, koji je nastupao na Azijskim igrama prošle godine kada su Filipinci bili peti. Međutim, selektor Jeng Guiao nedavno je izjavio da će Filipinci uložiti molbu FIBA da nastupaju i Klarkson i Bleč, tj. da Klarksona više ne vode kao naturalizovanog igrača zbog njegovih filipinskih korena.

Na Filipinima je košarka sport broj jedan i treba očekivati da će imati broju podršku u Kini. Igraju u brzom ritmu jer su i sami brzi, aktivni su u odbrani, ali su fizički inferiorni u odnosu na većinu rivala.