Dan prvi i odmah ludnica!

Saša Ozmo 1. jul 201922:54 > 22:56
Podeli:
Shaun Botterill, Getty Images

A počelo je tako tiho. Još pre nego što su se kapije otvorile za posetioce, prošetali smo kompleksom Vimbldona, upijali zelenilo i ljubičasto cveće, uz pogled na zagrevanje Novaka Đokovića i Karena Hačanova na terenu broj pet. Znali smo da mir neće dugo potrajati.

Zašli smo iza Centralnog stadiona, tamo kod spomenika Fredu Periju i blizu jednom od mesta gde se prodaju jagode sa šlagom, a desetine stjuarda taman je puštalo gledaoce da se razmile po terenima – često ljudi potpuno izbezumljeno trče kako bi zauzeli mesta na stadionima, ali ovoga puta su stujardi uspeli da iskontrolišu tempo kretanja sve dok se gomila nije udomila na raznim mestima – terenima, šankovima, klupama, Henmanovom brdu…

Janko Tipsarević igrao je na terenu 15 na kojem stoji famozno “nema rezervisanih sedišta“. Zato smo zauzeli pozicije dvadesetak minuta pre izlaska igrača na teren, a i tako smo jedva našli mesta zbog najezde Japanaca, zemljaka Jošihita Nišioke. Naročito je emotivna bila jedna gospođa koja je sedela do nas, verovatno je to majka omalenog Japanca.

Povezano

Janko može da podseti na onog starog kada napada, ali više ne može da trči i da se brani kao nekada. “Sve OK, samo stoj blizu linije“, govorio je pola sebi, a pola ljudima u svom boksu. Karakterističan trzaj reketom posle dobrih poena, bodrenje posle loših. Imao je Tipsarević drugi set u džepu, trebalo je da dobije u tri seta, a na kraju se oteglo i u pet.

Gledao sam prva dva, Janko kaže da je i četvrti izgubio tako što je “idiotski“ dozvolio brejk. Nišioka je na 2:2 u petom setu imao 15-40, ali od tog trenutka Tipsarević pojačava udarce, pojačava stenjanje i pogađa kao onomad kada sam na podu dnevne sobe gledao kako dobija Fernanda Gonsalesa i Endija Rodika na istom ovom Vimbldonu. Tribine ne da su bile pune, nego su i okolo ljudi stajali načičkani očiju uperenih u teren, jedino sudija Karlos Ramos neposredno iza mene nije uspevao da spoji dve tihe sekunde…

“Nekad mi je žao samog sebe, takva mi je valjda karma, zato što baš za sve moram da se pomučim. Život je takav, ali nekada bih voleo da bude makar malo lakše, ako može“, nasmejao se Janko komentarišući meč, a posle je za Sport klub rekao da je “najneplaćeniji igrač na svetu“:

A srednja dva seta propustio sam jer sam bio na Centralnom terenu i gledao Novaka Đokovića kako u Filipu Kolšrajberu dobija tačno onakav test kakav mu je bio potreban. “Idemo, Nole!“, na sasvim dobrom srpskom jedan Azijat bodrio je Đokovića, bio je to redak glas u uglavnom tihoj atmosferi. Jedino je još kolega sa Bi-Bi-Sija pokušao da izvuče iz mene više informacija u vezi sa Goranom Ivaniševićem, mada je i sâm Đoković opširno govorio o saradnji posle meča (u utorak ujutru čitajte deo razgovora sa srpskim novinarima).

U prva dva seta Novak je dozvolio Kolšrajberu početni brejk, samo da bi ga odmah vratio. Bilo je zaista intenzivnih razmena, obojica su držali prilično visok nivo igre, a Đoković uprkos blagim oscilacijama deluje zaista dobro – kreće se odlično, sa sigurnošću “prolazi kroz loptu“ i nijednog trenutka nije se ni naslutila nesigurnost uprkos tome što stanje na semaforu nije uvek bilo sasvim izvesno.

Jedna podignuta pesnica, posle briljantnog drop šota u prvom setu, jedan glasniji uzvik, posle osvojenog drugog seta, a treći je već bio formalnost – zato, Nole, oprosti, ali otišao sam da gledam Janka peti set.

Nisam stigao da pogledam ni poen meča Aleksandre Krunić, ali znao sam da će to biti jedan od onih haotičnih dana kada smo više u pres-salama i pred računarima nego na terenima. Međutim, siti smo se ispričali sa Aleks dok smo čekali da nas smeste u jednu od soba za izjave, a potom nam je otkrila i da je „polupala pola trpezarije“ gledajući košarkašice:

Još mi je baš u najzgusnutijem delu dana stiglo i petnaestak poruka u vezi sa košarkom, ali uspeo sam da se “fokusiram na svaki sledeći poen“, što kažu teniseri.

Janko je malo kasnio na konferenciju za medije, nadovezala se Aleksandra, a onda i Novak – propustio sam deo Đokovićevog izlaganja na engleskom. Međutim, dok smo sve to čekali, na ekranima smo simulatno gledali nekoliko mečeva. “Ovde provedem najveći deo Vimbldona“, smejala se koleginica Kamakši, dok je do nas jedan Letonac ćaskao sa Gulbisom (znate samo jednu reč “vamos“, govorio je Ernests ka boksu Leonarda Majera tokom meča) i potom uzbuđeno gledao Sevastovu kako pobeđuje.

Baš u tim trenucima krojile su se dve senzacije – eliminacije Stefanosa Cicipasa i Aleksandera Zvereva. Znam da se Grk muči sa pritiskom očekivanja i sada je izgubio od Fabijana – jeste Italijan u dobroj formi, ali prošle godine ga je Cicipas počistio na istom tom Vimbldonu. Sada je spasao dve meč lopte u četvrtom setu, ali je ipak Italijan dobio u pet.

Mike Hewitt/Getty Images

Stefanos nije krio da se oseća jako loše, bio je ekstremno samokritičan na konferenciji za medije, a posebno mi se dopao njegov opis da “ili je hteo previše i bivao preagresivan ili ništa nije radio loptom“. Upravo tako je i delovalo, mada je i Fabijano odigrao čist, hrabar i koncentrisan meč, znatno iznad svog renomea.

Upozorio sam vas da bi Veseli mogao da namuči Zvereva, a on je uspeo i da ga pobedi. Lendl očito ne uspeva da trgne Sašu iz letargije, možda bi tu mogla uskoro da se desi i promena. Najbolju dijagnozu stanja dao je sâm Zverev.

“Tipičan Gren slem meč za mene. Nemam baš mnogo samopouzdanja kada dođu važni trenuci. Nisam izgubio ovaj meč teniski, samopouzdanje mi je jednostavno ispod nule sad“, priznao je Zverev, a to se reflektovalo tako da nije znao šta će s loptom ako bi Veseli vratio servis. Nema ideju u igri, nema jasan plan, sve je stihijski, nekad se čini i nasumično.

“Oh my God, Zverev is out – f..k!“, sublimirala je osećanja svih nas povodom prvog dana jedna žena koju sam morao da čujem u prolazu.

Deo Lajovićevog meča ispratio sam na ekranu, ali kako je i rekao, na travi je sebi najgori neprijatelj, a Hubert Hurkač bio je nezgodan rival za prvo kolo, pogotovo uzevši u obzir da je Duci bio nosilac. Moglo je lako da ode u pet, ali nije, pa će se Lajović sada fokusirati na šljaku – Umag, Kicbil, Gštad, na omiljenoj podlozi tražiće nove bodove.

A tek je među damama bilo iznenađenja. Bio sam siguran da se Putinceva neće uplašiti Osake, očigledno je da je Japanka napravila neko pogrešno skretanje i da nije trebalo da menja tim koji je dobijao. Sada plaća cenu, umalo je i zaplakala pred novinarima, a ispala je i prošlogodišnja polufinalistkinja Jelena Ostapenko, kao i dve četvrtfinalistkinje iz 2018. godine, Đorđi i Kasatkina. Jedini kontinuitet u ženskom tenisu jeste da kontinuiteta nema.

Vest dana među damama ipak je 15-godišnja Kori Gof, koja je savladala svog idola Venus Vilijams na Terenu 1.

“Morala sam da podsećam sebe da su dimenzije terena iste uprkos tome što je sve okolo veće“, objasnila je Gof svoj pristup. Nijednog trenutka, a na ekranu sam pogledao solidan deo meča, nije pokazala ni strah ni tremu. Voli da je zovu “Koko“, stilom igre i konstitucijom podseća baš na Venus, možda je baš ona buduća zvezda svetskog tenisa, mada takve ocene ne treba olako davati.

I ne bi dan bio potpun kada neko naš ne bi zatvorio program. Bio je to Miomir Kecmanović, na čiji sam meč sa Karbaljesom Baenom došao polovinom drugog seta. Prvi dani i mečevi na manjim terenima najbolji su doživljaj jer se vidi mimika igrača, čuje se svaka reč, a i oni vide i čuju sve što se dešava oko njih.

Matthias Hangst, Getty Images Sport

“Jednu brejk loptu ne mogu da iskoristim, jednu je..nu brejk loptu“, besneo je Miša na sebe, uz još pokoju psovku. Španac je jedan od onih upornih igrača i nestrpljivost je najnepoželjnija osobina za takve duele.

Međutim, upravo je nestrpljiv i nervozan Kecmanović bio u ranoj fazi meča, a posle nam je rekao da se mentalno osećao malo “prazno“ posle finala u Antaliji. Međutim, baš u gemu posle psovki Španac je popustio, Kecmanović je izjednačio u setovima i od tog trenutka je bio za nijansu smireniji i mnogo bolji igrač – impresionira koliko su mu udarci čisti.

“Videćemo kako se probuditi tog dana“, kaže nam Kecmanović o narednom meču sa Perom.

Hvala Miši što je požurio pred novinare, već je pao mrak u Londonu, a posle burnog prvog dana ostavljam vas uz… U stvari, pre toga pogledajte šta uradi Pablo Kuevas:

Crtice iz Londona

– Vidim po komentarima i po vašim pitanjima da vam nedostaje Branislav Pralica, poznatiji kao Baki. Nedostaje i nama, verujte, ali nemojte da brinete – srećan je i zadovoljan, teniski je trener i time se bavi (objasnio je Novak u izjavi za SK), a i mi smo u komunikaciji na Viber grupi, mada većinski sadržaj uglavnom nije prikladan za javnost, ha-ha. Zato nam je tu Cvija koji će dati novu aromu i perspektivu, očekujte i njegove blogove na sajtu.

– “Hajdemo na tu slovačku kavu“, šalio se Goran Ivanišević posle Novakovog treninga u nedelju. Uozbiljio se dok smo razgovarali, rekao je da Novakov poziv došao nenadano i videlo se koliko mu je krivo što zbog ranijih obaveza verovatno neće moći da ostane pune dve nedelje. Da li će saradnja prerasti u trajnu? Videćemo, a vi pročitajte šta nam je Zec rekao.

– Dijego Švarcman poznat je kao veliki ljubitelj fudbala, često i po društvenim mrežama kači snimke na kojima gleda utakmice uživo ili na TV-u, a sada je pokazao da i on ume loptom. Doduše, još mora da radi na “finishingu“ (eh, Football Manager), baš se razočarao posle promašaja.

– Pre nego što turnir zapravo počne, igrači i treneri slobodno se šetaju po kompleksu ne strahujući od “saletanja“ za autograme i fotografije. Tako sam čuo razgovor Muratoglua i Normana o tome da li treba ili ne treba dozvoliti “koučing“, video sam Magnusa posle i u vimbldonskom selu kako šeta (kao da ima problema sa nogom, malo je šepao), kao i Vejna Fereiru koji se obukao kao da je barem deset stepeni hladnije.

– Prošlo je 30 godina od finala Beker – Edberg na Vimbldonu. Bilo je to veliko rivalstvo, tada je slavio Nemac, koji je i u ukupnom skoru u prednosti (25-10). Pomno je sve pratio i jedan dečak u Švajcarskoj. “Sećam se da sam u dnevnoj sobi sedeo na tepihu jer sam bio prenervozan na kauču. Beker mi je bio prvi idol dok mi neki prijatelji nisu rekli: ‘Zašto Beker? Edberg je viške ‘kul“. Pa sam i ja postao Edberg. Obojica su bili vrlo značajni za mene“, kaže Rodžer Federer.

Pozdrav iz Londona,

Saša (@ozmo_sasa)