Tipsarević za SK: Filip je rešen, i Top 10 je moguć

Saša Ozmo 2. sep 202012:00
Podeli:
Instagram/Janko Tipsarević

Sazreo je kasnije nego što se predviđalo, a najbolje rezultate u karijeri beležio je sa 27-28 godina – tada je dvaput igrao četvrtfinale US opena i došao do osmog mesta na svetu. Sada Janko Tipsarević u ulozi trenera pomaže Filipu Krajinoviću da do kraja realizuje svoje potencijal.

Getty Images/Srdjan Stevanovic

Krajinoviću je sada 28 godina, trenutno drži najbolji rang u karijeri (26. mesto), a prošle nedelje u „Sinsinatiju“ je blistao – pobedio je Karuza, deklasirao Tima i Fučoviča, a onda je izgubio od Raonića nakon što je servirao za meč. Možda i najimpresivnije ipak je bio treći set – posle propuštene prilike u drugom setu, Filip nije pao, već se borio, došao do meč lopte. Na kraju je nijansa odlučila, ali razloga za optimizam ima.

Povezano

„Filip je na pravom putu. On nije bio u mom planu, da budem ne samo njegov, nego bilo čiji trener u 2020. godini. Plan je bio – drugo dete, porodica, Akademija u Beogradu, Kina, Izrael, Meksiko i da ne putujem toliko. Međutim, jedan od razloga zašto sam se odlučio da pomognem Filipu jeste upravo to što se videlo na terenu u tom trećem setu. Definitivno je odrastao i rešen je da pokuša da napravi više nego što je do sada napravio od svoje karijere, a ja sam tu da mu pomognem i da mu pokažem pravi put“, počinje Tipsarević za Sport klub.

Već neko vreme Krajinović apostrofira servis kao polje na kojem bi posebno želeo da napreduje – veći procenat prvog i brži drugi servis. To stoji, ali Jankova vizija je šira.

„Mislim da Filip apsolutno u svim aspektima igre može i treba da napreduje – na nekima više, na nekima manje. Da li je to forhend, bekhend, servis, kondicija, bitno je da se sve složi, a za to je potrebno vreme. Žao mi je što je ova godina takva kakva je, verujem da bismo bili u drugoj situaciji sada. Kažem, ne želim da izdvajam jedan segment igre, na sve se fokusiramo, a osnovno je način na koji se nešto usavršava – uočiti i izdvojiti cilj određenog aspekta igre i onda taj cilj besomučno ponavljati“.

Na pitanje koji je Krajinovićev plafon i može li da uđe u Top 10, Tipsarević odgovara:

„Ako se kockice sklope, mislim da može. On i ja ni ne razgovaramo o tome. Ni ne volim da kažemo ‘naš cilj’, prvi njegov cilj jeste da dođe do Top 20. Pobeda prošle nedelje nad Raonićem mnogo bi mu pomogla u tome, ali u opštoj slici njegovog napretka to je totalno nebitno. Jeste da boli, bila je šansa za nove bodove i borbu za finale, ali jedna od prelepih stvari ovog sporta jeste što se svake nedelje ukazuje nova prilika“.

Tipsarević je pronicljiv, dobro uviđa detalje i po njegovim analizama mečeva u kasnijoj fazi karijere bilo je očigledno da je pravi materijal za trenera. U kojem područuju je za sada njegov doprinos najveći?

„Apsolutno u svemu. Ne kažem ovo kako bih dizao sebe u nebesa kao trenera, vreme će pokazati kakav sam trener. Kada kažem vreme, to je u stvari renking – u svetu tenisa ne priznajem ništa osim renkinga i titula. Razgovarali smo o potencijalnom nastavku saradnje naredne godine, to će se verovatno desiti, da vidimo gde će Filip biti na ATP listi sredinom i krajem sledeće sezone. Sada je teško gledati to jer se ne oduzimaju bodovi, pa se loši rezultati ove godine neće osetiti toliko jer im ostaju oni iz 2019. Dakle, ne bih sebe izdvojio kako sam dobar u jednom posebnom aspektu – mentalnom, motivacionom, trenažnom – zaista se trudim da pomognem u celokupnom paketu jer to je odlika pravog trenera“.

A jesu li se u dosadašnjem radu Tipsareviću iskristalisali određeni principi?

„Iskreno, ne. Nama abnormalno pomaže u radu Filipova rešenost – kada je igrač odlučan i kada ima veliku želju, to pomaže napretku, zato se taj napredak toliko vidi i sa strane. Nisam ja glavni razlog, već njegova rešenost da bude bolji i da želi nešto više. Odatle sve počinje, a slaganje kockica dosta je lakše ako teniser želi nešto više od karijere. Na početku smo uspostavili pravila rada, drago mi je da ih je on razumeo i primio, a moj sistem i način rada jeste da se gleda na čemu se radi i da onda na tome bude apsolutni fokus, na toj stvari na kojoj se konkretno radi. Jedan od najvećih trenerskih problema jeste što svi vole nešto da pričaju da bi nešto rekli. Odlika dobrih trenera jeste da, osim što znaju šta se priča, znaju i kada i kako to pričaju. To je karakteristika svih velikih ne samo teniskih trenera, već i fudbalskih, košarkaških…“

Krajinović je u prvom kolu US opena u tri seta pobedio Mikaela Imera, a sada ga čeka Amerikanac Markos Điron. Mehur u Njujorku ne pada teško Krajinoviću i njegovom timu, odlični rezultati u tome pomažu, kao i aparatman na kompleksu US opena, ali Janko predviđa probleme za psihu svih kako sezona bude odmicala.

„Već smo 17-18 dana ovde i vreme protiče jako brzo. Velika nam je pomoć što Filip igra dobro, druga bi priča bila da je izgubio prvo kolo u ‘Sinsinatiju’, pa da čekamo devet dana sledeći meč. Onda bi postalo monotono. Kada pobeđuješ i igraš dobro, vreme ide brže. Moram i da pohvalim US open, mnogo nam pomaže ovaj apartman za nosioce na Artur Ešu. Znam da je bezveze što ne mogu svi to da imaju, ali nama jako znači. Ipak, vraćam se na dobru Filipovu igru – kada si motivisan, imaš cilj i igraš kako želiš, znam i po sebi, ne zanima te da li spavaš u ‘Four Seasons’ ili na ulici. Sada nije problem, svi su željni tenisa i treniranja, a potencijalni problem na mentalnom planu može da se javi kada se bude igralo u dvoranama u Evropi – to će već biti deveta-deseta nedelja pod istim uslovima, bez publike, karantin, soba, testovi… Tada treba ostati mentalno jak i grabiti ka vrhu“.

Za kraj, samo smo načeli temu o kojoj ćemo sigurno detaljnije govoriti u nekom od narednih intervjua – novoformiranu Asocijaciju profesionalnih tenisera (PTPA) sa Novakom Đokovićem i Vašekom Pospišilom na čelu.

„Fenomenalna inicijativa kako bi se glasovi igrača ujedinili i kako bi išli zajedno ka istim ciljevima. Trideset godina se pokušava da se igrači ujedine, to nikada nije uspelo da se desi. Kultura ATP… Ne kažem da je loša, ali godinama unazad jako je teško da se igrači zaista čuju – mnogo je interesa sa strane, mnogo činilaca od Saveta igrača, turnira, borda, izvršni direktor, gomila ljudi glasa, a na kraju uglavnom igrači budu oštećeni. Ovo je dug put, ne bih voleo da ljudi misle da pravljenje Asocijacije znači nešto tipa ‘bojkotovaćemo Australijan open ako nam ne date više novca’. Neće se to desiti, ovo je početak dugog puta kako bi se ujedinili nadamo se svi teniseri, nadamo se i teniseri kako bi naš glas bio jedinstven“, zaključuje Tipsarević za Sport klub.