Nedović za SK: Posle košarke – sezona fudbala u Rumi

Saša Ozmo 27. okt. 202012:00 > 17:20
Podeli:
Panagiotis Moschandreou/EB via Getty Images

Ove sezone je Nemanja Nedović projektovan za jednog od lidera Panatinaikosa. Kako kaže, to je i gađao kada je tražio novi klub i za sada uživa u Atini.

Posle dve sezone u Milanu, pre toga tri u Malagi, Nedović je rešio da okusi i Grčku, a u intervjuu za Sport klub govori o početku sezone, treneru Vovorasu, Skoli i Rodrigesu, postavci svog tima, želji da zaigra fudbal, promenama u životu….

Neposredni povod za razgovor bio je fantastičan Nemanjin meč u pobedi nad Fenerbahčeom – 28 poena (2-5 za dva, 7-12 za tri), 3 skoka, 3 asistencije i 2 rampe, bez izgubljene lopte.

„Slabije sam startovao u Evroligi, previše sam se bio opteretio time da prenesem i na takmičenja dobru igru iz predsezone. Malo sam ‚izgoreo‘ bespotrebno, onda sam protiv Barselone uhvatio ritam, pokazao i dokazao sebi kako treba da igram. Sada se sve uklopilo na početku, jako mi je bitno da prva lopta uđe, a nekako sam i protiv Fenera imao najviše prostora – saigrači su se brinuli da lopta dođe do mene i pronalazili su mi otvorene šuteve, što nije bio slučaj u prethodne tri utakmice. Dobar meč“, počinje Nedović za Sport klub.

Rekao si da odlaziš iz Armanija jer nećeš da igraš petnaestak minuta u Evroligi… Kakvi su ti generalno utisci na startu sezone, jedan si od nosilaca sada?

„Da, gađao sam to kada sam birao klub, ekipu u kojoj ću dobiti veću ulogu. Nametnuo sam se ovde od starta, bio sam željan košarke i zaslužio sam kredit kod trenera, pa je verovao u mene i davao mi minute i kada mi nije išlo. Za sada igram 28 minuta u proseku, imam dosta loptu u rukama, sve ide kako treba“.

Otišao je čuveni predsednik Janakopulos, PAO je jeftiniji tim nego prethodnih sezona, da li se to odrazilo i na ambicije?

„Cilj se nameće po sebi – osim možda tri najjača tima, sve ostale ekipe prvo kažu da žele Top 8. Tako je i kod nas. Jeste došlo do velikih promena, nema priliva novca kao prethodnih sezona, ali dres Panatinaikosa nosi sa sobom pritisak. Bio bi i još veći da navijači dolaze na utakmice, ovako smo lišeni njihove pomoći. Nije ništa pod moranje, ali u zelenom dresu moraš uvek da imaš najviše ambicije, mislim da smo to i pokazali u prva četiri meča“.

Denis Tyrin/Euroleague Basketball via Getty Images

Trener Jorgos Vovoras nije zvučno ime kao što je uglavnom slučaj sa trenerima Panatinaikosa, šta misliš o njegovim metodama na osnovu dosadašnjeg toka sezone?

„Prijatno sam iznenađen s obzirom na to da je mlad (43 godine) i da je do sada bio samo asistent, ali vidi se da je radio sa vrhunskim stručnjacima, iskusnim trenerima. Pokupio je mnogo od njih. Za sada uživam, pokušavam da mu uzvratim poverenje, a najviše mi se dopada to što uvek ima neku novu akciju i trik u rukavu, pogotovo posle tajm auta. Do sada to uspešno radi“, kaže srpski bek i pojašnjava:

Povezano

„Taktika za utakmicu se odlično postavlja. Protivnik se temeljno analizira, susreo sam se sa time sa Mesinom prošle godine, a sada je još detaljnije. Bukvalno ne igramo istu odbranu dve utakmice u nizu – zna se kako se ko brani, ali i koga od rivala napadamo na drugoj strani. Bio sam tri godina sa Đoanom Plazom, kod njega postoje tri pravila u odbrani i njih se pridržavamo uvek, bilo da je rival Golden Stejt ili San Sebastijan. Ovo je nešto novo za mene, ali ti detalji nam olakšavaju stvari“.

Koliko ti to prija, verujem da je lakše kada imaš manje da pamtiš, nego da se pred svaku utakmicu prilagođavaš?

„Iskreno, jeste mi bilo malo teško u početku. Npr, protiv Fenera smo De Koloa preuzimali kada Edi nije bio na terenu, a preuzimali smo kada je Edi bio u to vreme u igri. Nije to neka umetnost, ali u glavi je nekad teško složiti sve to u trenutku u meču – navikavam se i dalje, ali vidim rezultate i to onda olakšava. Cela ekipa nastoji to da sprovodi na terenu i stvarno poštujemo posvećenost stručnog štaba“, ističe Nedović i osvrće se na šeme svog tima u napadu:

„Isto tako se analizira vrsta rivalske odbrane, izdvoje se dvojica-trojica igrača koji su malo slabiji defanzivno i od početka planski napadamo isključivo njih. Ostalo je sve jasno, zna se ko šta radi – ko asistira, ko daje poene i kreira, a ko pravi blokove i skače. Osim utakmice sa Olimpijakosom, mislim da smo bili jako dobri“.

Panagiotis Monschandreou/EB via Getty Images

Tokom karijere ti je šut oscilirao – bude oružje jedno vreme, pa uđeš u krizu. Malopre si rekao da ti je važno da uđe prva, od čega to još kod tebe zavisi?

„Mislim da je svake godine sve bolje jer je kod šuta vežbanje glavno. Nisam bio neki šuter na početku karijere, ali trening i ponavljanja utiču na poboljšanje. Sada sam u predsezoni šutirao oko 45% za tri, sada je prve dve utakmice bilo baš loše, ali dao sam 12 trojki u poslednja dva meča. Samo mi je bilo potrebno da se opustim – najvažnije je ne komplikovati pri šutu, tj. ne razmišljati previše – ako se odlučiš da šutneš, šutni opušteno. Treba igrati sa samopouzdanjem“.

Igrao si uglavnom u lepim gradovima u karijeri, gde ti je najlepše bilo za život?

„Definitivno u Malagi, nema dileme. Atina je slična u neku ruku, ali je veći grad. U Malagi su svi ‚lagani‘, nema gužve u saobraćaju, nema tenzije, svi su raspoloženi.. Glupo bi bilo da živiš na moru u Malagi i da budeš neraspoložen, ha-ha. Atina je aktivnija, malo je brža, gužve su veće, ali prija mi jer je sličan mentalitet“.

Već imaš 29 godina, kako si se promenio najviše tokom karijere u poslednjih nekoliko godina?

„Leti vreme stvarno. Ponekad ne mogu da shvatim koliko je brzo prošlo vreme od mog seniorskog početka, ali to je život i treba ga živeti na najbolji mogući način, uživati u svakom danu. Jesmo profesionalni sportisti, disciplinovani vojnici u neku ruku, ali mora se napraviti balans, imati život van košarke. Pokušavam to da radim, da bude i uživanja i brige o telu i zdrave ishrane… Svake godine mi je lakše jer je iskustvo najvažnije – ne dozvoljavam sebi da košarka utiče na moj život van terena, kažem, ključ je u ravnoteži“, ističe Nedović i dodaje:

Povezano

„Mislim da sam konstantniji jer sam sa iskustvom naučio da ne padam posle nekoliko promašenih šuteva ili izgubljenih lopti. Mnogo sam staloženiji nego što sam bio, postoje i trikovi koje se uče od saigrača i trenera, i od porodice i prijatelja. Uz to, upoznajem sebe i svoje telo sve više, znam šta mi odgovara pred utakmicu, na dan utakmice. Evo sa 29 godina, tek sada sam ukapirao šta mi najviše odgovara dan pred meč kada je reč o teretani i tegovima kako bih se osećao kako treba na meču. To su neke vežbe koje sam radio sa svojim fiziom u Beogradu, pronašao sam formulu“.

A kao čovek, kako si se promenio eto tokom svih ovih godina?

„Pa baš sam nedavno napisao na Instragramu ‚never too high, never too low‘. Dakle, ne treba leteti, ali ni brzo padati. Držiš konstantu, držiš se svoje rutine, sve raditi u granici normale. Sazreo sam i uz svoju sadašnju ženu, mir kod kuće veoma je važan za nas sportiste – kada je tu sve na mestu, stvari uglavnom funkcionišu“.

Regina Hoffmann/Euroleague Basketball via Getty Images

Spomenuo si trikove koji se kupe kroz karijeru, koji od saigrača je najviše uticao na tebe i promenio ti razmišljanje o košarci?

„Na primer Skola, iako sam kratko bio sa njim. Ishrana, teretana, celokupni način života – iako nisam mnogo vremena proveo direktno komunicirajući sa njime, učio sam gledajući ga. Čovek već 15 godina ne jede pastu i crveno meso, već samo piletinu i ćuretinu i salate. Ako on može sa 41 godinom, zašto i ja ne bih mogao da se žrtvujem tokom sezone? U toku leta mogu da dam sebi oduška, ali tokom sezone mi je ishrana na odgovarajućem nivou. Takođe i Serhio Rodriges, njegova priprema za utakmicu uvek je ista, rutina koju uvek ispuni do kraja, isto mnogo vodi računa o ishrani“.

A iz prethodnog dela karijere ističe li se neko od trenera možda?

„Za košarkaša je najbitniji period prelazak iz juniora u seniore, a meni je tada mnogo pomogao Sale Nikitović. On nas je preuzeo kada smo bili juniori, generacija 1990-1991. godište. Nismo znali šta nas je snašlo – sastanci dvaput dnevno, trening ujutru i uveče, specifičan rad u teretani. Čovek nas je gurnuo u seniorsku košarku kada možda i nije bilo vreme, ali nam je olakšao posle tu tranziciju, barem je meni to mnogo značilo i zahvalan sam mu“.

Znamo svi da voliš fudbal, kako su ti se tokom godina menjala interesovanja?

„Dosta sam posvećen oporavku i istražujem u vezi sa time, pogotovo posle problema koje sam imao u Milanu. Menja se izdržljivost – posle izlaska mi sada treba tri dana da se oporavim, a pre sam mogao da treniram već sledeće jutro, tako da sam izlaske sveo na minimum. Spomenuo si fudbal i reći ću ti nešto – možda sam lud, ali kada završim profesionalno sa košarkom, želim da probam da igram fudbal u nekom nižerazrednom klubu barem jednu sezonu. To je moja neostvarena želja, baš bih to voleo da probam. Neka treća-četvrta srpska liga. Imam vikendicu blizu Rume, bilo bi idealno da igram tamo za Prvi maj Ruma, ne znam samo da li bi me prihvatili“.

Rodolfo Molina/EB via Getty Images

A koju poziciju bi igrao?

„Ma napadača, sigurno“.

Dobro, kad završiš i sa fudbalom, možeš li da se zamisliš da ostaneš u košarci kao trener?

„Sada ne, ali ko zna. Znam mnogo igrača koji su tako govorili kao ja ‚nema šanse da budem trener‘, a sada rade taj trenerski posao. Situacija je sada neizvesna generalno, ko zna šta će biti kada završim karijeru za desetak godina“.

Za desetak, znači ciljaš Skolu?

„Dobro, ne za desetak, hajde da kažemo da sa 36 krećem fudbal da igram“, zaključuje uz smeh Nedović za Sport klub.