Đoković i Tim: Ko se setio prošle godine?

Saša Ozmo 21. nov. 202020:00 > 19:45
Podeli:
Getty Images/Clive Brunskill

"Ne znam da li mi se ikada ovako nešto desilo – nekada kada zatvoriš oči i odigraš iz sve snage... Njemu je ušlo. Čestitam mu na hrabrosti", rekao je Novak Đoković posle poraza od Dominika Tima 7:5, 6:7 (10-12), 7:6 (7-5) u polufinalu ATP završnog turnira u Londonu.

Možda nije identično, ali nešto veoma slično dogodilo se baš prošle godine – takođe u Londonu, i takođe u duelu sa Timom. Posle trilera u kojem je Austrijanac servirao za meč ipak se ušlo u taj brejk odlučujućeg seta, Novak je poveo sa 4-1 i na kraju izgubio sa 7-5.

Sada je poraz za nijansu teži jer je Đoković vodio sa 4-0, zatim izgubio šest poena u nizu i ubrzo i meč. Rekao je Novak da nije mnogo toga pogrešno uradio, da je Tim udarao iz sve snage i pogađao, te da mu skida kapu.

Povezano

To je tačno u velikom procentu, ali ne do kraja. Poveo je Novak 4-0 (dupla greška Tima, dva neodbranjiva Đokovićeva servisa i greška Austrijanca forhendom), zatim je Tim odservirao as, a naredna tri poena bila su ključna.

Na 4-1 bilo je i rezona čekati Timu grešku na osnovu onoga kako se do tada odvijao taj brejk. Nije je dočekao Novak, Austrijanac je hrabro napao bekhendom, pa napravio viner forhendom. Ali na sledeća dva Đoković je „pogurao“ rivala. Prvo je na niski slajs Tima, mada odličan, krenuo na mrežu sopstvenim bekhend slajsom. Nekoliko puta je napao Novak tako tokom meča i nijednom nije osvojio poen. Nije ni sada, poslao je u mrežu. Na 4-3 je Đoković duboko riternirao, potpuno vratio ravnotežu u poenu, samo da bi iz neutralne pozicije poslao bekhend dijagonalu u aut.

Tek tada je Dominik dobio krila, a kako i ne bi posle takvog povratka – as, furiozna bekhend dijagonala i ubrzo i kraj. Novak je kralj taj brejkova poslednjih godina, obično se to kraljevstvo temelji na potpunom izostanku neiznuđenih grešaka i na pokojem hrabrom potezu koji metaforički zabada srce u nož protvnika (recimo ona bekhend paralela na 5-3 protiv Federera na Vimbldonu prošle godine). Drugu sezonu u nizu protiv Tima u Londonu izostalo je i jedno i drugo – da, mogao je Dominik da pogreši, ali nije i na tome mu stvarno treba skinuti kapu.

Novak je tokom celog turnira iznadprosečno igrao voleje, ali oni su ga sada u potpunosti izdali. Sve ostale aspekte igre na mrežu uglavnom je odigravao kako treba (sa izuzetkom spomenutog poena u taj brejku) – birao prave trenutke, stvarao sebi rezonske voleje, ali ih je u većini slučajeva promašivao.

Tako je izgubio prvi set, a tako je i propustio da izvrši veći pritisak na Tima u odlučujućem setu. Iako u trećem setu nije bilo nijedne brejk lopte, Novak je još od polovine drugog seta bolje čitao servise rivala. U trećem setu je terao Tima da mnogo više radi za svoje poene, Austrijanac je odgovarao na pravi način, a tri greške na mreži u poenima na prvi pogled ne tako važnim mogli su Novaku i ranije da donesu pobedu ili makar neku priliku za brejk.

Pa ipak, uprkos porazu, upravo je treći set možda i jedini na turniru na kojem je Novak u celini ličio na najbolju verziju sebe – bio je potpuno u meču, lopte su imale potrebnu dubinu i oštrinu, i funkcionisao je do taj brejka taj famozni drugi udarac o kojem mnogo govori u kasnijoj fazi karijere. Ili, Đokovićevim rečima: „Na kraju sam barem igrao svoju igru i borio se do kraja“.

Getty Images/Clive Brunskill

Upravo tako. Tokom celog turnira, pa i u prva dva seta sa Timom, Novak nikako nije uspevao da do kraja pusti ruku, a pitanje je zašto jer je došao na turnir sa manje pritiska, pošto je već obezbedio mesto broj jedan na kraju sezone. Taktički je sada radio sve ispravno, kombinovao dubine i uglove u nameri da natera Tima na grešku ili da dobije kraću loptu i zicer, ali u toj izgradnji poena sve vreme činilo se da nedostaje onih dodatnih 5% – da li dubine, da li oštrine ugla, da li prodornosti, pa se Dominik često i uspešno branio i osvajao poene koje je Novak kontrolisao. A kada bi Đoković nastojao da odlučnije, ravnije preuzme inicijativu, to po pravilu nije imalo željeni ishod.

Novak je izvrsno servirao, forhendom je uglavnom bio komforniji kada je nastojao da bude malo agresivniji, ali nedostajalo je ono malo što Đokovića čini jednim od najvećih svih vremena – neki nestvarni ritern, poen dobijen posle nemoguće defanzive, tako je Novak u prošlosti lomio duh svojih protivnika.

Taj brejk drugog seta bio je jako nervozan na obe strane, bio je to rulet u kojem je Đoković pokazao deo „clutch“ mentaliteta koji mu je doneo toliko uspeha u karijeri. Jeste Tim pripomogao, ali Novak je prvu meč loptu spasao asom, svojim najbržim servisom na meču (206 km/h), a četvrtu tako što je insajd-in forhend smestio na samu liniju.

Getty Image/Clive Brunskill

Neko drugi bi možda pao, možda bi i Dominik Tim pre dve godine, ali ne ovaj sadašnji Tim, Gren slem šampion i mentalna gromada. Da, Đoković jeste mogao vrlo lako da pobedi, mnoge bi i pobedio, ali Tima ne.

Ključni poen u meču, onaj na 5-4 u taj brejku trećeg seta, Tim je osvojio snažnom bekhend dijagonalom. Onaj na 1-4 takođe je osvojio najviše zahvaljujući tom udarcu. Nije to Dominikov glavni adut, čak inače radije bekhendom napada po paraleli, a generalno je njegov bekhend sada i stabilniji nego ranije i oružje kada to zatreba. Dakle, spreman je da i u takvim momentima veruje u ono na čemu je najviše radio.

Ipak, možda i najimpresivniji napredak Tim je napravio na servisu. Da, može ponekad da odservira i „bombu“, ali preciznost i konstantnost sve su uočljivije. „Koliko linija?!“, uzviknuo je Novak u završnici drugog seta posle još jednog slajs servisa sa djus strane koji je Dominik poslao na liniju. Sa prednost strane ubitačan mu je kik u bekhend desnorukih protivnika, ali to je nešto što je i ranije valjalo. Jeste sada napravio po duplu grešku u taj brejkovima, ali Tim je drugim servisom dobar deo meča mučio Đokovića – dobar primer je poen na 4-2 u taj brejku drugog seta kada je iznenadio Novaka kikom u forhend sa djus strane. To nije nešto što Tim obično servira i Đoković je taman zakasnio milisekundu. Bilo je dovoljno.

Bilo je takvih situacija i u trećem setu, a u taj brejku trećeg seta Tim je opet pokazao da je jedan od igrača koji su otelotvorenje floskule „nikad se ne predaje“. Kompletan teniser i ni za koga više na svetu ne može se reći da je favorit kada igra sa Timom – dobio je pet od poslednjih sedam mečeva sa Đokovićem, tri od poslednja četiri sa Nadalom i pet od poslednjih šest sa Federerom.

Sa druge strane, Novak je uz konstataciju da je zadovoljan sezonom („mada stremim boljem i mislim da mogu bolje“) priznao i da mu je gorak ukus u ustima posle meča koji je na takav način ispustio iz ruku.

Kada se sabere i oduzme – bilo je briljantnih trenutaka, ali bilo je i onih zabrinjavajućih gledano iz rakursa visokih Đokovićev kriterijuma.

Mlađi sve jače nadiru, a Novak želi da dokaže da se i dalje on uglavnom pita, pa u 2021. godini očekujte mnogo spektakularnih mečeva poput ovog sada u Londonu.