Beleške sa sumanutog prvog dana Vimbldona

Saša Ozmo 27. jun 202222:402 komentara
Podeli:
Sport klub

Sedim na stolici u pres-centru, a iznad mene su četiri ekrana. Na svakom je različiti meč i svaki valja ispratiti – igraju Aleksandra, Miomir, Laslo i Duci.

Navikli smo na vrtešku prvih dana slemova, ali ovo je bilo od posebne sorte: dođe ti da se sklupčaš i plačeš histerično ili da se, poput Homera Simpsona, sakriješ među kapute dok ne prođe. Ima i treća opcija, a ona dolazi s iskustvom – da, euforično i poluludo se smeješ, ali pokušavaš da savladaš što više možeš, osećaj je kao kad biflaš noć pred ispit.

Zato ne zamerite što tekst nema kompoziciju, bilo kakvu, nemoguće je s toliko dešavanja, ali zato ima nakupljenih misli.

O Novakovom meču imate poseban blog, tada se lokomotiva ovog dana još nije zahuktala.

– “Ku..a meć”, izustio je poljski kolega nakon što je Hubert Hurkač izgubio od Alehandra Davidoviča Fokine. Ne znam tačan prevod, ali možemo da naslutimo smisao. Realno, Hubi je bio četvrti favorit, uspeo je da se izvuče od 0-2 i tri vezane meč lopte na servis Davidoviča, ali onda i da prokocka brejk prednosti u petom setu. Ako postoji jedan meč koji je pokrio lepezu svih mogućih emocija u tenisu – a ona je jako široka – to je bio taj meč koji će Alehandro prepričavati unucima.

– Dugo, možda i nikada, nisam video da je neko tako tužan posle poraza kao Lasla Đere sada. Pogled u pod, na ivici suza, nije mu bilo lako ni reč da prozbori. “Sranje”, rekao je o petom setu, u kojem je imao meč loptu, na kraju izgubio 13-11 u super taj brejku. Nije ni čudo da se tako oseća, izgubio je 16 taj brejkova u nizu. Kada probije, mora da se očepi, zaslužio je Laslo.

Karlos Alkaraz
REUTERS/Matthew Childs

– Karlos Alkaraz stvarno živi onaj kliše o “uživanju na terenu”. Ako oseća pritisak, a verujemo da ipak oseća, to se ne primećuje. Kako drugačije objasniti onaj iskreni osmeh posle dobijenog poena na 0-2 u taj brejku četvrtog seta, kada je Štruf mogao da namiriše pobedu. Nadrealno je koliko je Alkaraz zreo i mentalno čvrst – od 1-2 u setovima nije se suočio ni sa jednom brejk loptom.

Ozmo na travi:

– “Uvek me bole leđa kad igram s njom, i sad me bole”, rekla je Aleksandra Krunić posle poraza od Kirstee. Bila je gomila igrača koje su novinari čekali, pa je Aleksandra stojeći davala izjavu. Još je cupkala, znači ima snage, ha-ha. Želi top 100, pa top 50. Neka, vreme je.

– Prognozirao sam pobedu Kecmanovića nad Milmanom – drago mi je što sam bio u pravu, ali konferencije su se nizale i nizale, pa sam odgledao sve skupa desetak gemova. „Šta je, momci, što ste skrušeni“, zatekla nas je Mišina tetka dok smo čekali da se Duci popne na terasu za izjavu. „Rešili smo se pijavice“, reče Viško. Vala jesmo, sada neka padne i Tabilo.

– Prvo što je Duci uradio kada se popeo, raspitao se za to kako je tekao Laslov meč i šta se dogodilo. Nije ni Lajović baš u samopouzdanju, može i te kako da razume svog prijatelja. Sada se Karenjo Busta povredio i predao Lajoviću pri rezultatu 1-1 u setovima. Španac je bio nosilac, ali put nije lakši – Aleksander Bublik.

– Na Viškovu žalost, a Koletovu i moju radost, šetali smo do Vimbldona u ponedeljak – treba nam 25 minuta do tenisa, taman. Neko je išao još brže – Benoa Per je stavio funtu u bicikl i dovezao se do Vimbldona. „To mu je sigurno jedino zagrevanje za meč“, zezali smo se.

Kole je stavio ozbiljan pritisak na mene: „Završavaj, pa da idemo zajedno kući“. Šta ću, moram da slušam – ne mudrije baš, ali starije.

Došao nam je i Cvija, stigao sam samo da zagrlim međeda otpozadi, ali već od utorka kreće družba učetvoro – the more, the merrier, što kažu u Cvijinoj alternativnoj domovini. Bili su i neki njegovi iz Notingema na Laslovom meču i baš su ga gurali, ali nedovoljno.

Dobrano se smračilo, još Miomira da intervjuišemo, pa razguljujemo. Tu smo opet za nekih desetak sati, ne brinite.

Komentari

Vaš komentar