Bernarda za SK – od „kruga negativnosti“ do 12 pobeda u nizu

Saša Ozmo 30. jul 20229:45 > 9:55
Podeli:
Bernarda Pera
REUTERS/Cathrin Mueller/Guliver Images

„Nedelju dana pre Budimpešta, razgovarala sam sa Kristinom (Mladenović) o tome kako mi je dosta svega, dosta toga da igram dobro i da ne uspevam da se probijem“. I potom – Bernarda Pera je napravila proboj.

Ne samo da je osvojila titulu u Budimpešti, već je nedelju dana kasnije slavila i u Hamburgu trijumfom nad svetskim brojem dva Anet Kontavejt u finalu. Dvanaest mečeva – nijedan izgubljeni set!

Pročitajte i:

Pala je na 130. mesto na svetu, a za samo dve nedelje levoruka Bernarda više je nego prepolovila svoj rang – sada je na 54. poziciji, najboljem plasmanu u karijeri.

„Top 50 mi je cilj već neko vreme. Sada sam blizu tome da ga ostvarim, a potom ću zacrtati nove ciljeve“, kaže Pera za Sport klub.

Bernarda je rođena u Zadru, ali se sa 16 godina preselika u SAD, jer kod kuće nije mogla da dobije dovoljno dobre uslove za razvoj. Zato igra pod zastavom SAD.

„Tu sam gde sam delom i zbog svega što su mi pružili u SAD. Davno je to bilo, pre skoro deset godina, ne razmišljam više o tome što ne igram za Hrvatsku“, kaže 27-godišnja Pera, koja je zahvalna na pomoći koju je dobila.

U intervjuu za Sport klub, Pera govori o veličanstvenoj seriji pobeda i radu koji je uložila, svom ocu, ulozi trenera itd.

Nekad nije loše i bez trenera…

Bernarda Pera
REUTERS/Cathrin Mueller/Guliver Images

Za početak, ono što se svi pitaju – šta se složilo u Budimpešti i Hamburgu?

Zapravo, dobro se osećam na terenu već neko vreme – barem na treningu, ali nisam uspevala to da prikažem na mečevima. Imala sam nesporazum sa trenerom u vezi s njegovim obavezama, on nije bio u Budimpešti, ali ispalo je veoma dobro: nekako me je to učinilo opuštenijom pred turnir.

Bila sam tamo s dečkom. On ne zna mnogo o tenisu, ali bio mi je velika podrška. Stvari su počele da se okreću, igrala sam sve bolje i dobijala na samopouzdanju svakom pobedom. Mislim da sam u Hamburgu igrala na još višem nivou nego u Budimpešti.

Često čujemo teniserke i tenisere kako kažu: „Osećala sam se dobro na terenu“. Kako bi ti objasnila taj osećaj?

Kada igramo poene i gemova na treninzima, izuzetno dobro sam osećala loptu. Na primer, na treninzima sam izvrsno servirala, ali na mećevima nije bilo isto. Napokon, posle mnogo rada koji sam uložila, U Budimpešti sam se malo opustila i sve se sklopilo.

Kako se iskoprcati iz kruga negativnosti?

Bernarda Pera
xMathiasxSchulzx via Guliver

Šta je bio ključ toga da napokon uspeš u tome da igru sa treninga prikažeš i na mečevima?

Prilično sam agresivna teniserka i veoma samokritična – ne volim kada uradim nešto kako ne treba, kada promašim… Zato je za mene važno da opraštam sebi više, jer će grešaka biti, uzevši u obzir moj stil igre. Uživam u tome da napadam, i važno je da zadržim taj mentalitet čak i kada grešim – ne smem da dozvolim da me to poremeti. Volim kada igram agresivno, tako se najkomfornije osećam.

Put nije bio lak. Promenila si brojne trenere (Giljermo Kanjas, Luka Belić, Kristijan Šnajder, Velimir Zovko), a sada si već godinu dana sa Mirom Hrvatinom. Šta je bilo najizazovnije u celom tom procesu?

Da, promenila sam mnogo trenera poslednjih godina, i svi su insistirali na nečemu drugom u mojoj igri. Išlo je ovako: počnem da radim na nečemu novom, to ne daje rezultate odmah, počinju sumnje, ne osećam se dobro… Bilo je mnogo negativnosti – čovek govori sebi pozitivne stvari, ali ne veruje zapravo u njih. Bila je velika bitka iskoprcati se iz tog kruga.

„Ja sam temperamentna, treba mi miran trener“

Bernarda Pera
Alexander Scheuber

Koje ti osobine tražiš kod trenera i kako ti je sada sa Hrvatinom (bivšim trenerom Miomira Kecmanovića)?

Za mene je najvažnije da trener pruža podršku. Potrebno mi je da bude miran, da nema panike, pošto ja umem da budem temperamentna i nervozna, pa mi treba da vidim nekog mirnog spolja. Treba mi ta ravnoteža.

Naravno, važne su i stvari u vezi sa suštinom tenisa. Kada je Miro došao, insistirao je na tome da držim loptu u igri, da ne grešim previše. Malo smo se borili oko toga, već sam ti rekla kakav je moj stil igre. Radio je s Kecmanovićem, dugo bio u muškom tenisu, pa je bilo neslaganja. Osećam kao da smo pronašli zajednički jezik pre nekoliko meseci – i dalje sam ofanzivna igračica, ali igram sa više kontrole ponekad.

Prva dva WTA finala, dve ubedljive pobede. Kako si uspela tako dobro da se izboriš sa nervozom?

Zapravo, i nisam. Bila sam veoma nervozna pred finale s Aleksandrom (Krunić, u Budimpešti). Mislila sam da će mi to uticati na igru, ali teniski sam se toliko dobro osećala na terenu da sam i kroz tu nervozu odigrala veoma dobro.

„Mnogo cenim očevo mišljenje“

Bernarda Pera
Mathias Schulz/Guliver Images

Tvoj stil igre odličan je za brže podloge. Kako to da su ovi trofeji došli na šljaci, voliš li možda da imaš više vremena za udarce?

Istina je da imam možda malo već zamah pri udarcima, ali mislim da je ključ u tome što sam odrasla na šljaci. Prošle su godine pre nego što sam stala na bilo koju drugu podlogu osim šljake.

Bilo je teških perioda u tvojoj karijeri, i ove godine takođe – imala si rupturu kvadricepsa posle Australije, posle i koronu… Šta te inspiriše da nastaviš dalje u teškim trenucima?

Nikada mi nije bilo teško da se motivišem, nikada ni ne pomišljam da odustanem. Na sve što se dešava gledam samo kao na još jednu prepreku na putu na kojem sam. Svi igrači se povređuju, uradiš šta je potrebno da saniraš povredu, i ideš dalje. Moj tata mi je oduvek bio najveća podrška – mnogo ga poštujem kao osobu, cenim njegovo mišljenje i on mi je autoritet.

Već sledeće nedelje Pera će igrati u Konkordu, a zatim u Sinsinatiju, Klivlendu i na US openu.

Bernarda je zaslužila pravo da sanja velike snove.

Komentari

Vaš komentar