Bornin povratak: Bio sam u mlinu sedam-osam godina…

Saša Ozmo 8. mar. 202218:40 > 09. mar. 2022 9:121 komentar
Podeli:
Borna Ćorić
Photo by Thomas Starke/Getty Images

Tokom polufinalnog meča sa Martonom Fučovičem prošle godine u Roterdamu, Borna Ćorić jedva je mogao da servira brzinom od 180 km/č, a rame mu je „propalo“. Ispostavilo se da je to bio njegov poslednji meč u narednih više od godinu dana.

Posle operacije desnog ramena, posle koje je usledio višemesečni oporavak, nekadašnji 12. teniser sveta napokon je spreman da se vrati na ATP tur. Ćorić će igrati u Indijan Velsu, na turniru na kojem je stigao do polufinala 2018. godine, što je označilo početak njegovog dosad najvećeg proboja.

U susret povratku na teren, Ćorić je za Sport klub govorio o tome koliko je izazovna bila rehabilitacija i kako se nosio sa sumnjama koje su se pojavile kada je sve potrajalo duže od očekivanog.

Takođe, 25-godišnji hrvatski teniser otkrio je da nije menjao pokret pri servisu, da sada radi sa novim trenerom, kao i da mu je neplanirana pauza omogućila i da se podseti koliko voli tenis.

„Ponovo sam se sprijateljio s loptom“

Borna Ćorić
Photo by Matthew Stockman/Getty Images

Kakav ti je osećaj sada kada se vraćaš, sa čime bi mogao to da uporediš?

Ni sa čim ne mogu da uporedim, prvi put mi je da sam bio godinu dana van terena. Imao sam dugu pauzu i kada sam sa 12-13 godina slomio ruku i operisao ručni zglob, i tada sam doduše bio van tenisa godinu dana.

Osećaj je naravno sjajan. Igram već neko vreme, počeo sam prvog novembra, mada još nisam mogao da serviram tada. Znači, tri meseca već igram, a u poslednja dva mnogo ozbiljnije serviram. Sprijateljio sam se sa loptom ponovo, osećaj je divan, pošto nisam bio ni takao reket od sredine marta do sredine septembra, što je najduže u mojoj karijeri.

Treniraš već nekoliko dana u Kaliforniji, kako su te dočekale kolege?

Super. Video sam dosta njih i na Australijan openu – nisam bio siguran do poslednjeg trenutka hoću li igrati, pa sam zato otišao. Tamo sam onda radio dodatnu rehabilitaciju, još od početka decembra. Većinu kolega sam video tamo, pogotovo one najbliže, a sa njima sam u kontaktu.

„Nisam se osećao sigurnim, servirao sam nešto lagano i bolelo me je“

Borna Ćorić
Photo by Matthew Stockman/Getty Images

U razgovoru za nova.hr rekao si da si se u jednom trenutku plašio da nećeš moći da nastaviš da igraš tenis. Možeš li da nas provedeš kroz to razmišljanje, kako je ono teklo?

Na koju god operaciju ide profesionalni sportista, ne postoji garancija da će se vratiti onakav kakav je bio ranije.   Posle operacije sam imao male komplikacije, pošto me je bolelo duže nego što smo očekivali. S ove distance, možda je to bilo očekivano, ali tada mi je delovalo da dosta kasnim sa oporavkom.

Borna Ćorić je zasad u karijeri osvojio dve titule – Kazablanku 2017. i Hale 2018. godine. Igrao je još pet finala, uključujući i ono na mastersu u Šangaju 2018. Najbolji grend slem rezultat mu je četvrtfinale US opena 2020. godine. Bio je i 12. na svetu, a sa top 10 protivnicima ima skor 14-34.

Nisam se osećao sigurnim, servirao sam nešto lagano i bolelo me je, ima sam i neki grč u mišiću, a već je trebalo da me prođe. Tada su se pojavile sumnje, ali znao sam da svakog dana moram da radim sve što je do mene kako bih se vratio fizički tamo gde sam bio, pogotovo kada je reč o servisu. Najavljivali smo da bih mogao da se vratim za US open, i doktor koji me operisao je rekao da imam šanse za tako nešto. Onda dođe to vreme, a ja još nisam bio uzeo reket u ruke, logično je da se pojavi sumnja.

Koji ti je bio najmračniji trenutak u prethodnih godinu dana?

Posle operacije sam bio dobro, jer sam mislio da ću se znatno brže vratiti. Bio sam izuzetno motivisan da se vratim što pre na teren, sve vreme sam bio u formi. Najteži mi je bio period kada sam shvatio da neću biti spreman za US open, tj. da nisam ni blizu tome, i tada sam uzeo dve nedelje odmora od svega.

Prvi put sam otišao na letovanje, na more, nisam radio ni vežbe ni trenirao. Možda je to bio najteži trenutak, ali s druge strane, dobro sam se zabavljao na odmoru, da budem iskren, pa sam sve lakše podneo.

Čovek koji je Borni pomogao i mentalno i fizički

Borna Ćorić
Photo by Harry How/Getty Images

Ko ti je najviše pomogao da se izboriš sa svime?

Najviše mi je pomogao moj fizioterapeut, Jani (Luizos), to uvek ističem. Bez njega sigurno ne bih bio tu gde sam sada – radi kvalitetno, predan je, znao je da mi kaže prave reči u teškim trenucima. Nije bilo lako, jer je rehabilitacija trajala osam-devet meseci, i bilo je uspona i padova – da li boli, da li ne boli… Dobro se nosio sa svime time.

Nije me napustio u momentima kada nismo imali garanciju kako će sve to izgledati. Ostao je uz mene, verovao je u oporavak koji radimo, kao i da ću se vratiti na 100 posto fizički, i da će mi rame biti bolje nego pre – kada ja nisam verovao, on jeste, i mene je uveravao.

Gurao me je da radim i kada mi nije bilo do toga. Rad nije problem, ja sam navikao da svaki dan igram tenis i da radim teške vežbe, a sad najednom imam dva sata rehabilitacije jedino blago pokretanje ramena gore-dole i napred-nazad. Dosta je to zahtevno bilo za moj um.

Novi trener: Bio mi je potreban neko za 50 sedmica godišnje

Mate Delić
Slavko Midzor/PIXSELL via Guliver Images

Spomenuo si Janija kao važan deo tima, ko je još uz tebe sada?

Mate Delić mi je novi trener, Jani s njim – samo njih dvojica, znatno manji tim nego pre. Mate mi pomaže poslednje četiri godine, otkad je on prestao aktivno da igra. Uskakao je često – nešto manje kada su mi treneri bili (Rikardo) Pjati i Kiki (Kristijan Šnajder), a mnogo više kada sam radio sa Martinom (Štepanekom).

Mate i ja se dugo znamo, on me poznaje temeljno – moju igru i moju ličnost, zna kako funkcionišem. Procenio sam da je takav trenutak za njega. I on je relativno nov u trenerskom poslu, ali veoma smo dobri prijatelji.

Takođe, kada sam razmišljao o sledećem treneru, zaključio sam da treba da imam nekoga ko će biti sa mnom 50 nedelja godišnje. Nažalost, danas je veoma teško to naći, a Mate je spreman da bude sa mnom cele godine. Videćemo kako će nam ići ove sezone.

„Servis? U tome sam jedino bio tvrdoglav“

Borna Ćorić
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Jesi li menjao nešto u pokretu pri servisu ili sada starim pokretom možeš da udaraš punom snagom?

Nisam ništa menjao. U tome sam ostao tvrdoglav. Moj fizio, kao i žena iz Australije koja mi je pomogla u oporavku, govorili su da možda promenim servis. To je jedina stvar u kojoj sam stvarno bio striktan – rekao sam da ne želim da menjam servis. Mislim da mi je servis u poslednje dve-tri godine bio možda i najveće oružje, spasavao me je često.

Gledao sam mnogo svoj servis, mislim da je pravilan i da nije bio problem u tome, u nekom pokretu koji nepravilno izvodim. Mislim da je komplikovano menjati servis u mojim godinama, rekao sam da ću se držati starog pokreta.

Posle pet godina, više ne uzimaš tablete protiv bolova. Osećaš li neko oslobođenje, da konačno možeš da igraš bez zadrške?

Lagao bih kada bih rekao da i ranije nisam igrao bez zadrške. Nije rame uticalo na moje neke loše rezultate, jedino možda taj poslednji meč u Roterdamu, tada nisam mogao da odserviram brže od 180 km/č. Pio sam tablete i uz njih sam mogao, ali osećam olakšanje zato što ne moram da ih pijem, da sam ja fizički bolje nego pre.

„Teško je mladom igraču da proceni ko prodaje maglu“

Borna Ćorić
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Nakupio si dosta iskustva, imao si problema sa povredama nažalost. Koji bi savet u tom smislu ponudio nekom mlađem teniseru?

Kada gledam iz sadašnje perspektive, žao mi je što kao mlađi nisam uspeo da okupim malo bolji tim oko sebe. S druge strane, teško je u tom cirkusu – u kojem ima mnogo ljudi, mnogo trenera – proceniti ko zna, ko ne zna, ko prodaje maglu, a ko ne. Ne mogu sebi to da stavim teret, naročito ne u tim godinama, ali to mi jeste žao.

Zato mislim da je važno za mlade tenisere da budu svesni toga gde mogu da imaju probleme kada se nakupe godine igranja. Da sam napravio dobru analizu svog ramena sa 18 godina, mislim da ne bi došlo do ovoga. Da sam znao šta mi je u ramenu, šta se događa u ramenu i da sam radio vežbe shodno tome, gotovo sam siguran da se ovo ne bi desilo. Ili bi, ali za deset godina. Ja od 23. godine imam probleme…

Svako telo ima slabu tačku ili više njih. Moja je definitivno rame, a nisam se dovoljno dobro brinuo o njemu kada sam bio mlađi. Tenis je vrlo zahtevan kada je reč o rasporedu – sa 23-24 godine sam shvatio u čemu je problem, ali nemam prostora da uzmem 10-12 sedmica da smanjim intenzitet treninga i da se usredsredim na rame. Onda problem postane još gori.

„Skoro uopšte nisam gledao tenis tokom pauze“

Gonzalo Fuentes, Reuters

Znam da je jako teško govoriti o ciljevima kada je pauza tako duga, ali jesi li sebi postavio neke kratkoročne i dugoročne ciljeve?

Nisam, stvarno nisam. Prestao sam to da radim još od 2018. godine. U sezonama pre toga sam uvek zacrtavao neke glupe ciljeve i nikada ih nisam ostvarivao. Mislim da ih nijednom nisam ispunio. Kada nisam postavio neke ciljeve, onda sam ispunio ono što sam dugo priželjkivao. Zato sam odlučio da nema potrebe za time.

Zvuči kao kliše, ali jedino želim da sam zdrav, da ne osećam bol, to je glavno. Zato mi je dodatno bilo žao zbog operacije ramena, pošto sam prethodno doveo neke druge stvari na izvrstan nivo – koleno i ahilovu tetivu, koji su me mučili u prošlosti. Sada mislim da sam rešio dosta toga, imao sam i vremena da radim na svemu.

Tokom ove jednogodišnje pauze, jesi li gledao tenis?

Veoma malo, na kašičicu. Inače nemam naviku da previše gledam tenis. Jedino kada sam na turniru i još nisam ispao, tada gledam – recimo, u Melburnu ili u Njujorku, dođem u hotel, odmaram se i gledam večernje mečeve. Kad ispadnem s turnira, retko kada gledam.

Sada sam gledao polufinale Rolan Garosa između Đokovića i Nadala. I to onako – meč ide, a ja radim i druge stvari, malo gledam, malo pričam s prijateljima. Pogledao sam i poslednje finale Australijan opena – prva dva seta, pa posle i peti set. Gledao sam i nekoliko mečeva Filipa Krajinovića jer mi je dobar prijatelj, ali nisam ništa skautirao.

Indijan Vels – na mestu proboja 

Borna Ćorić
Photo by Harry How/Getty Images

Indijan Vels je idealno mesto za povratak. Tamo si odigrao jedan od najboljih turnira u karijeri, 2018. godine je malo nedostajalo da pobediš Rodžera Federera u polufinalu. Kakva su tvoja sećanja?

Fenomenalna. Obožavam Indijan Vels – i pre nego što sam stigao do tog polufinala, govorio sam da mi je to jedan od omiljenih turnira. Mislim da mi je taj turnir označio proboj u više društvo, na sledeći nivo – dotad sam bio od 40. do 60. mesta, a tada sam ušao u top 30 i posle bio i 12. na ATP listi. Lepe uspomene – krasan turnir i krasno mesto, a posle ide Majami, koji isto obožavam.

Verovatno ne možeš sada da proceniš dok ne dođe takmičarski meč, ali kako sâm sebi deluješ na terenu?

Poslednjih mesec-mesec i po dana u Zagrebu sam i sebi delovao iznenađujuće dobro. Ovde su malo drugačiji uslovi – na otvorenom je, još se nisam privikao na vrućinu. Imao sam dva baš loša sparing meča, ali ne mogu da kažem da sam zabrinut. Ipak, najvažnije mi je da je rame super – od poslednjih deset sparing mečeva, možda me je na jednom malo bolelo, što je i očekivano, imaću ih još nekoliko meseci.

Za prvi meč ne znam šta mogu da očekujem – bilo je dana kada sam blistao, a i onih kada sam igrao kriminalno. Najbitnije je da se opustim i da uživam, već dugo igram i u udarcu sam, ali videćemo kako ću reagovati kada dođe zvanični meč.

„Dugo sam bio kao u mlinu, sad sam uvideo koliko volim tenis“

Borna Ćorić
Photo by Dean Mouhtaropoulos/Getty Images

Za kraj – i dalje si relativno mlad iako si dugo već na velikoj sceni – koliko se još dugo vidiš kao profesionalni teniser?

Da si me to pitao pre operacije, rekao bih ti do 32-33. godine. Ipak, sada sam izgubio godinu dana, napunio baterije, tako da bih voleo duže. Ne opterećujem se time, ne razmišljam mnogo, jer život može da se okrene u jednom trenutku. Ko zna šta će biti, hoću li imati porodicu ili neću, mnogo faktora tu utiče… Sada bih želeo duže, ali ako me pitaš recimo posle 30 turnira u sledećih 40 nedelja, reći ću ti da završavam sa 30, ha-ha-ha.

Ono što mogu da kažem jeste da sam u ovoj pauzi shvatio koliko volim tenis i koliko mi nedostaje. Bio sam kao u mlinu sedam-osam godina, bez mnogo odmora i sa pritiskom i očekivanjima, tako da je pauza u neku ruku bila i dobro došla, da se ’resetujem’ i da vidim koliko uživam u životu tenisera.

Komentari

Vaš komentar