"Moje velika ljubav prema tenisu počela je na porodičnom odmoru u mestu Skarboro u julu 1972. godine, tada sam na malom crno-belom ekranu gledao finale Vimbldona u pet setova između Stena Smita i Ilije Nastasea“. Tako počinje veza tenisa i Marka Milna, Škota koji smatra da u svojim rukama ima patent za budućnost tenisa pod imenom Thirty30. Kako ćemo videti, nije daleko od istine.

Tenis je konzervativan sport koji mnogo drži do tradicije – promene su po pravilu teške i spore, ali u današnjem dobu su i neminovne. Strože vođenje računa o vremenu između poena nije ispunilo osnovnu svrhu – ubrzavanje mečeva. Naprotiv, kako je konstatovao Endi Mari, mnogi planiraju da započnu poen, pa pogledaju sat i daju sebi još koju sekundu odmora.

Najbolji teniser sveta Novak Đoković otvoreno je govorio o svom stavu da bi i na Gren slem turnirima trebalo da se igra na dva dobijena seta, kao i da bi slobodnije trebalo diskutovati o promenama u pravilima koje bi vodile do skraćenja mečeva. Cilj – privući mlađu publiku i u potpunosti iskoristiti potencijal tenisa kao sporta i kao proizvoda.

Naravno, u svemu ovome treba biti pažljiv i odmeren kako se ne bi izgubio duh igre jer sve je uzalud ako se to desi. Prethodnih godina pojavila se nekolicina novih formata koji pretenduju da se u manjoj ili većoj meri preslikaju i na profesionalni nivo.

Fast4 Tennis (australijski) – pravila tog formata već su uključena u Pravilnik ITF, tako se igralo na tri Next Gen završna turnira i to su pravila koja se sve češće koriste. Može da se igra i na dva i na tri dobijena seta, ali pobednik seta je onaj koji prvi osvoji četiri gema (minimum dva gema razlike), dok se pri rezultatu 3-3 u setu igra taj brejk do pet osvojenih poena. Možda i najveća promena jeste što nema “prednosti“, već kod izjednačenja (“djusa“) gem osvaja onaj ko osvoji naredni poen (to se na profesionalnom nivou viđa u dublovima).

Tie-Break Tens – meč se sastoji od jednog taj brejka, pobednik je onaj ko prvi osvoji 10 poena, uz nužnu razliju od dva poena.

Bangalore Tennis Academy – Inaugural ‘We Assist’ Thirty30 Tennis Challenge Competition 2020 – Sponsors & Winner… pic.twitter.com/ZtL09Ft4J7

— thirty30tennis (@thirty30tennis) December 5, 2020

Ultimate Tennis Showdown (UTS) – tokom pauze zbog pandemije spomenuti format isprobao je Patrik Muratoglu na svojoj akademiji. Mečevi su podeljeni u četvrtine (4 puta 10 minuta), a igra se slično kao u uobičajenom taj brejku (teniseri imaju po dva poena na svoj servis).

Ukoliko je posle četiri četvrtine rezultat 2-2, sledi rulet, tj. pobednik je onaj ko prvi osvoji dva poena u nizu, što znači da se taj „super taj brejk“ može završiti za samo dva poena. Ukoliko neko dobije prve tri četvrtine, igra se i četvrta zbog set količnika. Dozvoljena pauza između poena jeste 15 sekundi, a svakom teniseru dozvoljen je je po jedan 30-sekundni tajm aut po četvrtini radi konsultacija sa trenerom.

Kako bi dodatno pojačali efekat uzbuđenja, Muratoglu i njegov tim dodali su i „UTS Cards“, što su u suštini džokeri. Svaki igrač ima po šest tih džokera (maksimum dva po četvrtini mogu da budu iskorišćeni), a oni su primera radi – tri uzastopna servisa, čist viner vredi dva poena, servis-volej vredi dva poena itd, u zavisnosti od vrste džokera koje određuje algoritam.

8 game Pro-set – nije komplikovano, sve je kao uobičajeni tenis, s time što se igra na jedan dobijeni set do osam gemova (minimum dva gema razlike). Na 8-8 u gemovima igra se taj brejk u kojem je prvi onaj koji prvi dođe do 12 poena (minimum dva poena razlike).

A sada bi na scenu mogao da stupi i Thirty30, format koji je osmislio spomenuti Mark Miln, teniski fanatik iz mesta Arbrot, sat vremena južno od Aberdina i, kako voli da kaže, sat od Danblejna, zavičaja njegovog slavnog sunarodnika Endija Marija. Njegov Thirty30 format najlakše ćemo vam objasniti na sledeći način – zamislite da je sve kao što je i sada u tenisu, a mi ćemo vam predstaviti ključne razlike:

1. Svaki gem počinje od rezultata 30-30, dakle na početku svakog gema sudija kaže „thirty all“ i onda se gem nastavlja kao u tradicionalnom tenisu.

2. Ako rezultat u gemovima bude 6-6, pobednik se odlučuje taj brejkom koji dobija teniser koji prvi osvoji pet poena (minimum dva poena razlike).

3. Na početku meča strane se menjaju posle dva gema, a zatim na svaka četiri gema do kraja meča.

4. Teniseri naizmenično prvi serviraju na početku setova. U mečevima na dva dobijena seta teniser A servira prvi u prvom i trećem setu, a u mečevima na tri dobijena seta teniser A servira prvi u prvom, trećem i petom setu.

5. U odlučujućem setu (trećem ili petom) nema taj brejka, već je pobednik onaj koji prvi stvori dva gema razlike.

Prosečna dužina trajanja Thirty30 seta jeste dvadesetak minuta – dakle, mečevi na dva dobijena seta obično bi bili gotovi za 40-60 minuta, a na tri dobijena seta za 60-90 minuta.

Thirty 30 izgleda, zvuči i oseća se kao tradicionalni tenis

Već na prvi pogled vidljive su osnovne prednosti Thirty30 u odnosu na gorespomenute formate kojima se takođe nastoji ubrzati igra. U odnosu na Fast4 Tennis, koji je trenutno najrasprostranjeniji skraćeni format, Thirty30 ima više „velikih poena“ tokom meča (svaki drugi poen je gem lopta!), dok Fast4 svojim pravilom da nema „prednosti“ zapravo proizvodi manje velikih, važnih poena. Takođe, do drame u finišu seta dolazi se brže, a bilo bi interesantno videti i žene kako igraju na tri dobijena seta, što je u Thirty30 formatu više nego izvodljivo.

Osim toga, samo ime formata prepoznatljivo je za sve koji tenis vole, a adaptacija pravila takva je da ne bi bilo potrebno praktično nikakvo navikavanje ni za koga – igrače, navijače, medije, sponzore. Osim toga, na treninzima se gemovi svakako često počinju od 30-30, a Miln navodi i da je kriket uspešno usvojio i primenio svoju skraćenu verziju “Twenty20”.

TV problem i dalje postoji

U marketinškom smislu, jedna od osnovnih zamerki na tradicionalni tenis jeste što se trajanje mečeva ne može tačno odrediti, što otežava televizijskim mrežama da planiraju svoje šeme. Ni Thirty30 ne rešava taj problem, ali…

„Saglasan sam sa time, ali Thirty30 mečevi ipak su mnogo kraći, brži je tempo i promene na semaforu su znatno brže. Današnje društvo nije voljno da sedi po nekoliko sati kako bi gledalo jedan meč“.

Tie-Break Tens i 8 game Pro-Set više su kao penali i previše odstupaju od onoga što tenis jeste, dok Muratogluov UTS donosi navalu novih pravila i s obzirom na to koliko je u startu komplikovan, bilo bi ga nešto teže primeniti na bilo kom nivou tenisa osim profesionalnom u kojem postoje sudije, napredna tehnologija itd.

„Rečju – Thirty30 tenis izgleda, zvuči i oseća se kao tradicionalni tenis, s tim što je svaki poen sada stvarno važan. To je i meni vrlo bitno – teniska istorija nikada ne sme da bude zaboravljena“, kaže za Sport klub Miln, 57-godišnji mehanički inženjer.

Nakon što je odgledao spomenuto vimbldonsko finale između Smita i Nastasea, Mark je otišao do prodavnice i kupio najjeftinije lopte i drvene rekete u lokalnoj radnji. Ubrzo se našao na terenu i – navučen je za ceo život. Kada se vratio kući, učlanio se u klub u svom Arbrotu („za abnormalno skupu članarinu od jedne funte“, smeje se) i preko 30 godina igrao je u lokalnim ligama u tenisu, ali i u skvošu i badmintonu, a Bjern Borg mu je bio i ostao idol.

Ne zamena, već dopuna tradicionalnom tenisu

Iz prošlosti se vraćamo u sadašnjost i nastavak priče o Thirty30 formatu. Jedna od potencijalnih primedbi jeste da takav skraćeni format oduzima tenisu ono što je sada jedan od glavnih faktora uspeha – fizički i mentalni kapacitet da se pobeđuje u dugim, iscrpljujućim mečevima.

„Moj predlog i jeste da se Thirty30 koristi kao alternativni metod, naglašavam ‚alternativni‘, kadgod je to potrebno na profesionalnom, amaterskom, nacionalnom, klupskom nivou itd. Nada je da bi Thirty30 mogao dodatno da začini tenis i da ohrabri novu generaciju igrača i navijača koji sada traže kraću i uzbudljiviju akciju. Da ponovim, tradicionalni sistem mora da ostane i da i dalje pruža najveći test u tenisu“, ističe Miln.

Ideal teniskog zaljubljenika iz Škotske jeste da se Thirty30 mečevi odigravaju uz tradicionalne ITF, WTA i ATP turnire.

„S obzirom na to da su Thirty30 mečevi mnogo kraći, moguće je u tom formatu igrati znatno više mečeva i tako stvoriti više prilika za igrače i više kombinovanih muško-ženskih turnira. Takođe, uzevši u obzir da su kraći mečevi i fizički manje zahtevni, verovatno bismo i češće viđali vrhunske igrače kako igraju i dubl. Ono što želim da naglasim jeste da su Thirty30 mečevi, mada kraći, i dalje veoma pristojan test veštine i sposobnosti, bolji teniser će pobediti i faktor sreće je minimalan, a to je ključno da bi bilo koji drugačiji sistem bodovanja bio univerzalno prihvaćen od igrača i navijača“, napominje Miln.

Odbojka je doživela revoluciju ukidanjem „promena“, kriket je takođe izvrsno prošao sa Twenty20 formatom, a i drugi sportovi gledaju u tom smeru – ragbi, netbol, snuker, pikado…

Kraći mečevi – manja zarada? Nije tačno!

Kraći mečevi ne znače nužno manje provedenog vremena na terenu, već samo da se više mečeva može odigrati u istom periodu. Primera radi, u tipičnoj sesiji na najvećim stadionima na US openu gledalac vidi maksimum tri meča, a u istom vremenskom intervalu sa Thirty30 pravilima videće pet ili šest okršaja.

„Turniri koji sada zbog nedostatka vremena na terenima postoje samo kao muški ili ženski sada mogu da postanu kombinovani – to bi bilo izvrsno i za turnir i za igrače i za navijače. Takođe, uz Thirty30 format jedan teniser može da odigra i više od jednog meča dnevno, pa je moguće i da neki turniri traju i samo tri dana, čime bi se smanjili troškovi organizatora. To su samo neki primeri, a ono što hoću da kažem jeste da kraći mečevi pružaju turnirima mnogo novih scenarija koji ranije nisu bili mogući“.

Miln je osmislio Thirty30 format 2016. godine. Kako navodi, ideja se dopala tadašnjem izvršnom direktoru Teniske asocijacije Škotske, kao i Džudi Mari, ali zasad nije prošla kod ITF. Kako Mark naglašava, upravo to je njegov „sveti gral“, da ITF prihvati Thirty30 i da ga isproba prvo na egzibicionom nivou, zatim i na manjim zvaničnim turnirima.

A posle… Ko zna? Na osnovu svega rečenog, deluje kao da Thirty30 ima svoju budućnost u tenisu i da je, od svih do sada poznatih kraćih formata, najpodesniji za ozbiljno uključivanje u svet profesionalnog tenisa.