Poštovaće više sledećeg Medvedeva: Danil Sergejevič, broj 1

Saša Ozmo 28. feb 202211:19 > 11:539 komentara
Podeli:
Danil Medvedev
Photo by Hector Vivas/Getty Images

Ne sećam se tačno kada sam prvi put gledao Danila Medvedeva. Nije to ništa neobično, Rus specifične tehnike udaraca nikada nije najavljivan kao čudo, nisu se o njemu pisali duži tekstovi i pravile reportaže, niti je „preplavljivao“ društvene mreže. U najboljih 100 ušao je dva meseca pre 21. rođendana. Sada je svetski broj jedan.

Kao što je nebrojeno puta isticao na konferencijama za medije, Medvedevu je za svaku stepenicu u tenisu bilo potrebno iskustvo pre nego što je naučio kako da je savlada. I to je dobra lekcija onima koji igrače otpisuju već sa 22-23-24 godine.

Sećam se poraza od Đokovića u Istbornu 2017, znam da sam uživo gledao Čunga i Medvedeva u Melburnu 2018, više obraćajući pažnju na Korejca, a Rus mi je ozbiljnije za oko zapao tek u Šangaju iste godine, kada je dobrano namučio Rodžera Federera, posle dorih rezultata na prethodnih nekoliko turnira.

Medvedev je treći Rus na mestu broj jedan, posle Jevgenija Kafeljnikova i Marata Safina. Takođe, sa 26 godina je šesti najstariji teniser koji se prvi put popeo na vrh ATP liste.

Kada bi se sada pojavio teniser sličan Medvedevu, o njemu i njegovoj igri pričalo bi se drugačije, s više poštovanja. Međutim, pre četiri-pet godina još se nije smatralo održivim da praktično dvometraš igra defanzivno. Utisku nisu pomagali ni Danilov nezgrapan izmah posle forhenda, ravni i niski bekhendi koje su mnogi opisivali „teško ponovljivim u kontinuitetu“, mada ih je već tada empirija demantovala.

Dva lica Medvedeva

Danil Medvedev
Photo by Darrian Traynor/Getty Images

Na putu do titule na Australijan openu 2019. godine, Novak Đoković bio je nadmoćan, u polufinalu i finalu zbirno je izgubio dvanaest gemova, ali je ipak prošao golgotu, u četvrtom kolu, i to protiv Medvedeva – 6:4, 6:7, 6:2, 6:3. Verujte, taj meč je bio znatno teži nego što konačni rezultat kazuje, psihički i fizički zahtevan kao drama u pet setova, a Đoković je često bio na ivici nerava i u neverici gledao ka drugoj strani mreže.

Medvedev ima dva lica na terenu. Jedan je lukavi Danil, onaj koji je sposoban da promeni taktiku iz ultradefanzivne u ofanzivnu u roku od jednog gema. Danil koji tačno cilja slabosti protivnika, čiji je izbor udaraca nepredvidljiv i štetan za protivnika, i koji rutinski duboko vraća lopte i kada stoji četiri metra iza osnovne linije. Pa u sledećem poenu zvizne viner ravnjačom već u drugom udarcu.

Drugi je Danil koji pravi duple greške u nevreme i koji ne daje sebi koju dodatnu sekundu pre servisa. Danil koji se svađa sa sudijama i publikom, i posle dozvoli da mu to utiče na igru. Danil koji se raspadne u finalu Australijan opena sa Đokovićem 2021, ili koji izgubi svaki trag smirenosti u nedavnom finalu Australijan opena sa Nadalom.

Kako vreme prolazi, sve je više onog prvog Medvedeva – drugi neće biti potpuno iskorenjen do kraja karijere, ali biće ga sve manje, pod uslovom da Rus održi isti entuzijazam pod vođstvom mudrog i staloženog trenera Žila Servare.

Stepenik po stepenik, koji je sledeći?

Julian Finney, Getty Images

Osvojio je dva turnira iz serije 250 pre nego što je uzeo prvi iz serije 500. Zatim poraz u finalu mastersa, pa prva masters titula (Sinsinati 2019). Dva poraza u grend slem finalima pre prve titule. Konačno, 28. februara 2022. godine došao je na teniski presto – 27. broj jedan u istoriji i ubedljivo najviši sa 198 cm. Medvedev je prototip šampiona budućnosti, a bogami i sadašnjosti, prošla su vremena kada se smatralo da su oni elitni visine 185-191 cm.

Sa novinarima, Medvedev je otvoren i duhovit, jedan je od retkih koji će reći „volim da pričam sa vama“. Sa publikom ima promenljiv odnos – od pokazivanja srednjeg prsta na US openu 2019. i izjave kako su „ubili dete koje sanja u njemu“ nedavno u Melburnu, do aplauza i ovacija posle šarmantnih opaski u intervjuima na terenu. Jedno je neporecivo, Medvedev je autentičan uprkos tome što, kao i svi sportisti, mora da pazi šta govori. To garantuje da će biti i onih koji ga neće voleti, ali i onih koji će ga voleti strastveno.

Ono što je zastrašujuće jeste što je do broja jedan Medvedev došao mahom uspesima na betonu – na šljaci i travi rezultati variraju od loših ka prosečnima. Za očekivati je da Rus savlada travu, prošle godine je na Vimbldonu izgubio dobijen meč od Hurkača u četvrtom kolu. Njegov stil igre – bez mnogo spina – ne pogoduje šljaci, pri tom je i kretanje drugačije, ali i Servara i on reći će da je dosta toga i do mentalnog aspekta. Za svaki stepenik bilo je potrebno vreme Medvedevu, pa je tako i za travu i šljaku.

Bilo je pitanje vremena

Danil Medvedev
REUTERS/Danielle Parhizkaran-USA TODAY Sports

Pre Rusa, poslednji teniser koji je pre Velike četvorke (Novak Đoković, Rodžer Federer, Rafael Nadal, Endi Mari) bio na prestolu jeste Amerikanac Endi Rodik, još davne 2004. godine.

Povezane vesti:

Na današnji dan 2018. godine, Medvedev nije imao nijedno četvrtfinale na mastersima i slemovima, te samo jednu pobedu nad top 10 rivalima. Otad je igrao u četiri slem finala (jedna titula), šest masters finala (četiri titule), dva finala na završnom turniru (jedna titula) i upisao je 28 trijumfa nad suparnicima iz top 10.

To se zove kontinuitet i zato je bilo neizbežno da Medvedev postane broj jedan pre ili kasnije. Njegovo krunisanje ubrzala je australijska saga zbog koje je Đoković izgubio 2.000 poena, ali uzevši u obzir Novakov raspored i činjenicu da mu prvo mesto više nije prioritet kao ranije, bilo je razumno i pretpostaviti da će Danil u nekom trenutku postati broj jedan.

Zverev je još 2017. godine osvojio dva mastersa, iste sezone je Šapovalov tukao Nadala u Montrealu i igrao četvrto kolo US opena, Cicipas je 2018. dobio Đokovića u Torontu i nekoliko meseci kasnije Federera u Melburnu. Dominik Tim postao je i grend slem šampion u Njujorku 2020. Ipak, među svima njima, onaj koji se prvi popeo na teniski vrh jeste onaj momak kojem se to najmanje predviđalo – Danil Medvedev.

Sada sledi ono teže – na vrhu ostati.

Komentari

Vaš komentar