Dona za SK: Mit da se žene ne vole, a muškarci su svi super

Saša Ozmo 21. jan 202317:002 komentara
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Početkom 2021. godine operisala je koleno posle Australijan opena. Rehabilitacija je trajala nekoliko meseci, a Dona Vekić vratila se za Rolan Garos. Međutim, trebalo joj je vremena da ponovo zaigra onako kako ume, a u međuvremenu je i ispala iz top 100, da bi u Parizu prošle godine morala da igra kvalifikacije za neki od grend slem turnira prvi put još od US opena 2016.

Malo-pomalo, igrala je sve bolje, da bi u finišu prošle sezone u San Dijegu savladala Mariju Sakari, Karolinu Pliškovu, Arinu Sabaljenku i Danijel Kolins, da bi u finalu izgubila od Ige Švjontek u tri seta.

Novu sezonu počela je sa tri trijumfa na Junajted kupu, uključujući i onaj nad Alize Korne, da bi dosad u Melburnu pobedila Selehmetevu, Samsonovu i Parizas-Dijaz. To joj je drugi put u karijeri da je došla do osmine finala Australijan opena.

U intervjuu za Sport klub, 26-godišnja devojka iz Osijeka govorila je o tekućem turniru, Zlatku Novkoviću, svom sadašnjem timu, prijateljstvu sa Belindom Benčič, o tome zašto ne voli da sanja tenis…

Donna Vekić
Photo by Daniel Pockett/Getty Images

Četvrti put si u drugoj nedelji slema. Gde je kliknulo na ovom Australijan openu?

Mislim da su stvari kliknule još krajem prošle godine. Igrala sam stvarno dobro počev od US opena, gde sam doduše izgubila u prvom kolu, ali od Kudermetove. U Tajlandu i San Dijegu sam igrala sve bolje, a brojne pobede u San Dijegu dale su mi mnogo samopouzdanja – pre svega, pokazale su mi da opet mogu da igram na svom najvišem nivou.

Posle operacije mi je trebalo skoro godinu i po dana da nađem taj nivo, da ponovo budem spremna za elitni nivo tenisa. Drago mi je što sam uspela tako da počnem i ovu godinu.

Kako bi definisala taj osećaj samopouzdanja? Šta osećaš na terenu kad imaš samopouzdanja?

Jako dobro pitanje! Pre svega, to je vera u svoje telo – da znam da mogu da igram i pet sati ako treba, tj. da neću izgubiti zato što nisam fizički spremna. Drugo, da znam da u bitnim poenima budem agresivna i da verujem da ću tada pogoditi. To je zapravo najveća razlika u tenisu, kako igraš važne poene, pošto sve teniserke i te kako znaju da igraju.

Kolika je potvrda uloženog rada to što je tako dobar rezultat došao baš na slemu?

Uvek pokušavamo formu da tempiramo za grend slemove. To je u tenisu komplikovano, ali ovaj put sam uspela – nadam se da ću uspeti još nekoliko puta do kraja karijere, jer su ipak slemovi najvažniji.

Dugo si sarađivala sa fizioterapeutom Zlatkom Novkovićem (radio i sa Anom Ivanović), ali on više nije deo tvog tima…

Zlatko mi je kao brat. Baš sam jutros razmišljala… Prošli put kada sam igrala na Margaret Kort areni – bilo je to pre dve godine i dobila sam Kanepi – koleno me je toliko bolelo da me je Zlatko doslovno odneo s terena, jer nisam mogla da hodam. Radili smo zajedno pet godina, bio je sa mnom u svim mogućim trenucima, i dalje se čujemo skoro svaki dan. Bez njega ne bih bila ovde – uopšte igrala, a kamoli pobeđivala.

Kako izgleda tvoj sadašnji tim?

Glavni trener mi je Nikola Horvat (radio sa Timeom Baboš), sa njim sam počela da radim prošle godine u Sinsinatiju. Dodali smo u tim i Pem Šrajver (nekadašnja treća teniserka sveta) – ona je trener, konsultant, mentor, kako god želite da je nazovete. Mnogo mi pomaže, ’kliknule’ smo u San Dijegu, a posebno mi je drago što se Niko i ona jako dobro slažu. Tu je i moj fizioterapeut Janik, kao i kondicioni trener u Monaku, s kojim radim već nekoliko godina.

Donna Vekić
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Šta čini Horvata i Šrajver dobrim parom?

Ključ je u tome što oni imaju dobru komunikaciju i što onda na pravi način prezentuju meni svoja mišljenja. Usklađeni su jako dobro. Generalno nam je lepa atnosfera u timu – oboje su mi pre svega prijatelji, meni je kao osobi to veoma bitno.

Spomenula si prijateljstvo, a na društvenim mrežama vidimo da mnogo vremena provodiš sa Belindom Benčič. Posebno je na odjek naišao onaj vaš video u kojem imitirate pozdrave na WTA i ATP turu. Kako vam je uopšte palo na pamet?

Kako nam je palo na pamet, ha-ha? Iskreno, ne sećam se, ali znam da je bilo spontano. Bliske smo prijateljice. Sada znam da je na mojoj strani žreba, ali generalno je znam žreb uopšte. Svaki put kada sednem na bicikl (posle meča), pitam trenera s kim igram sledeće i samo molim boga da nije ona. Nadam se da nije do polufinala, ako obe budemo pobeđivale. Znate šta, jako sam srećna što imam nekoliko dobrih prijatelja i prijateljica na Turu, to je prava retkost.

U svakoj šali ima i malo istine. Koliko se razlikuju odnosi na WTA turu u odnosu na ATP tur?

Ne mnogo. Mislim da je to mit da su ženi neprijatelji, a muškarci su svi super među sobom. Ima i na ATP turu… Ne znam kako bih nazvala, ne neprijateljstva, ali rivalstva. Lično, nemam problem ni sa kim na WTA turu. OK, sa njih nekoliko, ali nećemo o tome, ha-ha.

Koliko za ženski tenis i njegovu popularnost znači što je tu sada dominantna figura poput Ige Švjontek?

I pre Švjontek smo imali Barti, ali ja ne mogu da procenim koliko je to važno za naš sport. Generalno u top 10, top 20 ima mnogo zanimljivih teniserki i tenisera, baš sam juče komentarisala kako je ovaj Australijan open baš zabavan za gledanje. Teško mi je da procenim da li je taj moj komentar tačan, pošto ja mnogo volim tenis.

Svaki put kada se vratimo iz kluba, uključimo televizor i gledamo još tenisa. Nadam se da i drugi dele moje mišljenje sporta generalno – muškarci, žene, nebitno. Trenutno jednako uživam gledajući i ženski i muški teniser, pošto ima mnogo novih, zanimljivih igrača.

Donna Vekić
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Imaš 26 godina, a već si veteranka jer si dugo profesionalka. Kako održavaš ljubav prema svemu što je sastavni deo tenisa?

Zapravo, svake godine sve više uživam u svemu. Možda zato što sam imala nekoliko teških perioda zbog povreda, pa sada još više cenim kada mogu da igram, a pogotovo kada igram na najvećim stadionima najvećih turnira, i još pobeđujem. To me trenutno najviše ispunjava – imama jasan cilj u glavi i trenutno sam sve podredila tome da uspem u tome.

Šta je taj cilj?

Cilj je svakom igraču da osvoji grend slem titulu, ali sada je razlika što prvi put stvarno verujem da mogu.

Koje novinarsko pitanje ti je naročito dosadno, a koje ti nikada nije postavljeno, a volela bi da jeste?

Razumem (što morate da ga postavite), ali uvek isto pitanje – kakav je meč bio danas, kako si se osećala… A recimo, niko me nikada nije pitao kako sam spavala sinoć, a ja sam spavala katastofalno – nikako se nisam naspavala, a to je možda najvažnije. To je jednostavno pitanje, a niko ga ne postavlja.

Kad smo već kod toga, sanjaš li nekada tenis?

Vrlo često. Uglavnom sanjam da igram loše, da ne mogu se sastavim s loptom, da ne mogu servis da ubacim. Onda pomislim: ’Bože, samo da se probudim’. Bolje da ne sanjam tenis, ti snovi su traumatični.

Komentari

Vaš komentar