Ivanišević za SK: Neka se izviče Novak, razumem te emocije

Saša Ozmo 28. maj. 202212:20 > 13:405 komentara
Podeli:
Goran Ivanišević
REUTERS/Denis Balibouse

Opet je Novak Đoković na grend slem turniru, prvi put od Njujorka prošle godine. Posle svega što se dogodilo, deluje i duže, a uz njega je tim u sastavu Goran Ivanišević-Ulises Badio-Marko Paniki, uz agente Edoarda Artaldija i Elenu Kapelaro.

Uspomene od prošle godine su izvrsne, tada je Đoković pobedio Nadala u polufinalu i Cicipasa u finalu za svoj drugi trofej na Rolan Garosu.

Sada smo još u prvoj nedelji, ali tenzija raste: polako, ali sigurno. Tmurnog pariskog prepodneva, nalazimo se sa Goranom Ivaniševićem, čovekom koji je skoro već tri godine deo Novakovog tima.

Uz dve-tri fotografije sa navijačima, sedamo za sto ispred terena pet i počinjemo ekskluzivnu priču za Sport klub – o Novakovom obrtu forme za samo mesec dana, psihičkim tragovima australijske sage, o tome kako Ivanišević reaguje kada Đoković viče tokom mečeva, o Nadalu, Alkarazu…

„95% igrača ne bi se nikad vratilo posle onoga u Australiji“

Goran Ivanisevic
Sport klub

Jeste da je Novak imao bolest pre Monte Karla, ali tu i u Beogradu je delovao potpuno bez samopouzdanja, lopte kratke, a sada je ponovo na vrhuncu, obrt za četiri nedelje. Vi ste svedok tog procesa, kako to izgleda?

Ozmo na šljaci:

Pre svega, treba naglasiti nešto čega ljudi nisu svesni – teško je pripremati se za nešto što uopšte ne znaš hoćeš li moći da igraš. Nekoliko nedelja pre turnira u Monte Karlu, on nije ni smeo da bude u Monte Karlu, po francuskim zakonima u vezi s koronom. Za šta treniraš? Možeš-ne možeš… I onda su oni skinuli zabranu, i posle se razboleo.

Po mom mišljenju, nije ni trebalo da ide u Monte Karlo, ali hajde dobro, imali smo nekakve pripreme, mada ne kakve smo hteli. Energetski nije bio na nivou, ali opet je izgubio od momka koji je igrao finale (od Davidoviča Fokine).

Beograd mu je pomogao, iako nije to bila neka luda igra, mada je iz meča u meč bilo bolje. Desilo se u finalu (s Rubljovom) to što se desilo, potpuna blokada s energijom u trećem setu, jednostavno više nije mogao. Ali kažem, Beograd je pomogao jer je počeo bolje da se oseća.

Posle Monte Karla sam rekao da bi idealno bilo da do Pariza ima 10-13 mečeva, da bi to bio džek pot, jer za Pariz se sprema i to je ono što je prioritet. I tačno je bilo tako, ukupno 11 mečeva jer se Mari povukao pre meča. Otišao je nekoliko dana u Crnu Goru – radio malo kondiciju i napunio baterije.

To su takvi igrači… On je genijalac kojem je malo potrebno da se vrati, a verujte mi, 95 posto ljudi ne bi uspelo nikad ni da se vrati da im se desilo ono što se njemu desilo u Australiji. I onda mi očekujemo od njega: „E, moraš to za nekoliko nedelja“. Ne ide to baš tako, dosta je to njega psihički vratilo unazad.

Jeste, nedavno je i Novak otvoreno govorio o tome. Kako je to izgledalo izbliza, koliko ga je pogodilo?

Mnogo ga je pogodilo, to se i videlo na igrama. Njegov govor tela na terenu… Nije to bio onaj Novak koji uđe odlučno u teren i znaš da je samo pitanje vremena koliko će trajati meč. U Monte Karlu to nije bio on. U Beogradu je već bio svoj u tom pogledu – iako nije igrao dobro, grizao je i borio se, mada mu je i Đere malo pomogao u prvom meču. Ali to je bio taj Novak, u njemu je opet bila glad.

Želeo sam samo da nekako dobije te mečeve, da se vrati samopouzdanje, što se i desilo. Opustio se nekoliko dana u Crnoj Gori i već je u Madridu bila potpuno druga priča – trening, energija na terenu, komunikacija i prihvatanja sugestija. To se sve videlo i na mečevima – onaj meč s Alkarazom je bio fenomenalan, odlučile su dve-tri lopte, lako je i Novak mogao da dobije.

I on je bio zadovoljan, a u Rimu smo samo dobili potvrdu onoga što se radilo u Madridu. Bio je sve bolji i bilo je važno da on u Pariz dođe kao prvi igrač sveta u svojoj glavi. Kako smo planirali, tako se i ostvarilo. Moglo je da bude i drugačije, ali uspeli smo.

„Dok Novak ne oseti da je njemu perfektno…“

Ivanišević Đoković
REUTERS/Denis Balibouse

Skoro tri godine ste deo tima, od Vimbldona 2019. godine. Sad kad poznajete Novaka, koja je vaša najveća uloga?

On je mene zvao iz nekog razloga, nije me zvao zato što pričamo isti jezik. Bilo mi je veoma drago to što sam sarađivao s Marjanom (Vajdom). Nikad se nismo delili na to prvi trener-drugi trener, samo smo se menjali ko je na kojem turniru. Sada sam ja ostao jedini.

Imamo isti mentalitet, i prolazio sam kroz slična iskustva kao Novak, pa mi je lakše da razumem neke stvari. Kako vreme prolazi, sve bolje znam kako Novak razmišlja, pa se i ja postavljam u skladu sa time. U početku nisam baš znao…

Jesam ja trenirao vrhunske igrače, Čilić je osvojio i grend slem titulu, ali Đoković je perfekcionista, genijalac koji želi svaki dan da napreduje. Nekada nešto meni izgleda perfektno, a njemu ne. Ja tu nisam važan, on je važan, ali moramo da pronađemo neki balans, da ne ide previše. Kada je nešto savršeno, ne možeš da ideš napred, samo nazad.

U prošlosti ste mi rekli da ume da bude žestoko, imate li neki primer?

Mnogo puta se ne slažemo u nekim stvarima, to je normalno kod trenera i igrača, ali cilj nam je isti – da on bude svaki dan bolji i da bude srećan na terenu. Recimo, nekad se ne slažemo oko servisa, zašto ovo ili ono… Verujte, servis je najteži udarac u tenisu – ako razmišljaš o mnogo stvari tokom servisa, to ne može da funkcioniše.

Moraš da se usredsrediš na jednu, maksimalno dve stvari, kako bi se spojile svih pet-šest koje su potrebne za servis. Koji put on hoće da to bude perfektno, a ne može da bude. Ako je promašio za malo, pita se ‘zašto’, ali to se dešava – i ja sam bio najbolji server na svetu, pa sam imao loše dane.

Ali dobro, već sam naučio kod njega – on mora da oseti da je njemu to perfektno. Ja sam za ove tri godine mnogo napredovao kao trener, on me je naučio mnogim stvarima. Pre svega, naučio sam se ekstremnom strpljenju. Mora trener da bude strpljiv i da uvek bude pozitivan, a pogotovo je poslednjih četiri-pet meseci bilo izazovno, nije baš bilo bajno…

I pritisak koji on trpi, to je ekstremni pritisak u svakom smislu. Prvi si, uvek neko hoće da te svrgne ili ugrozi, a mi smo tu da ga zaštitimo, da mu pomognemo… Mislim, on je na terenu, tada mora sâm. Znam da koji put traži, ja ga razumem i kad viče…

„Neka viče, znam kako je, i ja sam bio igrač“

Novak Đoković
REUTERS/Yves Herman

Baš sam to želeo da vas pitam, i Marjana sam svojevremeno pitao – kako reagovati kada Novak viče?

Pre svega, mnogo puta ga ne čujem šta uopšte hoće jer su stadioni veliki, publika glasna… E, to je sad pitanje kako reagovati – ne možeš da kažeš milion stvari jer je to previše informacija, a i sudija gleda. Moraš da kažeš jednu-dve stvari da ga smiriš: nekada on misli da je servis kriv što je izgubio poen, a nešto drugo je možda bilo. Ne možemo da pričamo tokom meča da se objašnjavamo. Onda se dogovorimo da se vraća na jednu-dve stvari koje ima u glavi, i on se stabilizuje.

Ne smeta meni kad on viče, znam kako je, bio sam igrač – to su velike emocije koje moraju negde da se izbace. Vidi, neka se izviče, neka se isprazni, samo neka pobedi, to je suština. Malo dodatnog stresa, šta da radimo, zato i postoje tablete za smirenje, ha-ha-ha.

Pre ste rezonovali tako da je – ako mora da se igra s Nadalom na Rolan Garosu – bolje da to bude što pre. Ostajete li pri tome?

Vidim da se po našim i vašim portalima prenosi nešto što ja nisam izjavio. Dao sam intervju Ekipu gde lepo sve piše… Taj intervju je bio u Rimu, tada nisam imao pojma o žrebu u Parizu. Mora da je bio neki loš prevod, govorio sam o žrebu za Australijan open i rekao sam da sam znao da će Nadal doći do finala kada su izbacili Novaka. To i piše u Ekipu.

To što ja smatram da je Nadal favorit na Rolan Garosu, to je uvek tako. Čovek koji je osvojio turnir 13 puta mora da bude favorit. Ali i prošle godine je bio favorit, pa ga nije osvojio. Da se vratim na pitanje, smatram da je jako teško igrati s njim u finalu jer ga nikada nije izgubio, isto kao što je skoro nemoguće igrati finale s Novakom na Australijan openu.

Prošle godine sam rekao da je bolje što igraju u polufinalu, a sada su nažalost već u četvrtfinalu. Prvo moraju da dođu do četvrtfinala, a verujem da hoće, imaćemo najveće četvrtfinale u istoriji Rolan Garosa. Ko će pobediti, nemam staklenu kuglu, niti sam ikada rekao da će Nadal, ali to što se prenosilo po portalima… Kakav bih ja bio trener da sam rekao da će Nadal pobediti Novaka i ući u finale, fascinantno mi je to stvarno.

Jeste Nadal favorit, ali istorijski ne pobeđuju favoriti uvek. Idemo meč po meč, polako – kada dođe, razmišljaćemo o Nadalu. Znali smo da postoji mogućnost da sva trojica (Đoković, Nadal i Alkaraz) budu u gornjem delu žreba, to se i dogodilo. Na žalost ili na radost, videćemo.

„Alkaraz je fenomenalan, ali nije glavni favorit“

Karlos Alkaraz
Susan Mullane-USA TODAY Sports via Reuters

Kada ste već spomenuli Karlos Alkaraza, čini se da takav talenat nije dugo viđen?

Da, od Novaka, Nadala i Federera. Mene impresionira zrelost sa kojom on igra. Kada imaš 19 godina, dozvoljeno ti je da nešto loše napraviš na terenu ili neko glupost, ali on sve radi kako treba. Zna i da dođe napred, zna da umesto prvog udari drugi servis kad treba, da promeni ritam… Ma, neverovatno. Provukao se protiv Ramosa.

Svi njega stavljaju kao najvećeg favorita, ali ja se tu ipak ne bih složio. Ovo je grend slem, ovo je druga priča, još su ispred njega i Novak i Nadal. Nije isto osvojiti Madrid, Majami i grend slem. Ali fenomenalan je, to je budući broj jedan koji će sigurno osvajati slemove, videćemo koliko i kada. Ipak, neka malo pričeka na slem.

Za kraj, kako izgleda dnevna rutina vašeg tima na slemu kada je dan meča i kada je dan odmora?

Evo sada (dan pauze) imamo lagani trening od jedan do pola tri. Igrao je prva dva meča s levorukima, pa sada vežbamo više ritern, da se malo navikne na desnu ruku, iako jeto kod njega automatski – samo pritisne dugme. Malo u teretani, malo igramo ovu našu igru parćis, i dalje samo na tome. I kad je meč, obavezno odigramo jednu-dve partije.

Malo je više nervoze, ali dobro, to je grend slem, dve nedelje – svi moramo da budemo pozitivni kako bi on bio pozitivan i zadovoljan na terenu. Nema sad tu nečeg velikog – nema sada rada na udarcima, to je gotovo, sad je važna pozitiva, neke sitnice i da bude srećan na terenu. Kada je tako, postoji samo jedna (Nadal), možda sada dve osobe s Alkarazom, koje mogu da ga pobede.

Komentari

Vaš komentar