Koja je najveća Federerova pobeda?

Saša Ozmo 18. sep 202210:2512 komentara
Podeli:
Rodžer Federer
Photo by Cameron Spencer/Getty Images

Kada čovek igra u četiri različite decenije i ostvari 1.251 pobedu, nije baš jednostavno odgovoriti na pitanje iz naslova.

Pročitajte i:

Da li je to prva titula, ona u Marseju? Da li je juniorski Vimbldon najavio velike stvari ili je to bila ona čuvena pobeda nad Pitom Samprasom na Vimbldonu? Sâm Federer verovatno bi spomenuo prvu vimbldonsku titulu i pobedu nad Markom Filipusisom u finalu, a posebno mesto u srcu svakako ima i pobeda nad Robinom Soderlingom u finalu Rolan Garosa 2009. godine, za jedinu titulu u Parizu.

Osvajao je Dejvis kup, olimpijsko zlato u dublu, vezivao po pet titula na US openu i Vimbldonu, igrao brojne klasike, osvojio 28 mastersa – izbora je mnogo, previše.

Ipak, odlučili smo se za dva trijumfa koji nisu došli u tipičnom, federerovskom maniru, a koji su mu ipak doneli značajne titule.

Federer i Rodik
Photo by Paul Gilham/Getty Images

Finale Vimbldona 2009. i pobeda nad Rodikom. Bio je to jedan od onih primera surovosti sporta. Endi je uradio sve – uspeo da bude koncentrisan duuuugo, servirao kao blesav, bekhend doterao do nivoa pouzdanosti, čak i njime došao do dve vezane brejk lopte duboko u petom setu. Prethodno je imao i 6-2 u taj brejku za 2-0 u setovima…

Gde je tu Rodžer? Pa, dobio je meč u kojem nije bio bolji na terenu, a to su tokom cele karijere i Nadal i Đoković češće od njega uspevali. Obično, Federer kada pobeđuje, on razbija, mada je znao i da prospe “dobijene” važne mečeve. Tada nije, tada je sve vreme plesao po tankoj žici i na kraju ostavio Rodika u suzama, verovatno i sa noćnim morama – 5:7, 7:6 (8-6), 7:6 (7-5), 3:6, 16:14.

Posle meča sa Federer prisetio jednog finala Beker – Edberg, koje ga je kao dečaka inspirisalo, i to u danu kada je prestigao još jednog od svjih uzora – Pita Samprasa. Bila je to Federerova 15. grend slem titula.

„Ne postoji cilj. Daleko sam od gotovog“, pisalo je na Rodžerovoj majici.

Rodžer Federer
Photo by Scott Barbour/Getty Images

Finale Australijan opena 2017. i pobeda nad Nadalom. Ne samo što je dobio poslednjih pet gemova, što je bekhend hvatao nikad ranije u karijeri i što je ultraofanzivnim tenisom osvojio slem posle šest meseci pauze. Ne, već zato što sam tada shvatio koliko je obožavan Federer, tada sa takođe skoro univerzalno voljenim Nadalom.

Imao sam privilegiju da budem na stadionu, na meču za koji smo i tada znali da je njihovo poslednje međusobno slem finale. I svi su kao u transu navijali za Federera, počev od krcate novinarske lože, pa do uvek i do neprirodnosti ozbiljnih radnika na turniru. Kada je jedan od njih dreknuo “come on, Roger!” dok sam išao ka toaletu, znao sam koliko je sati.

Na kraju – 6:4, 3:6, 6:1, 3:6, 6:3 posle tri sata i 38 minuta borbe emotivnog rolerkostera njih dvojice, nas na stadionu i vas kraj ekrana. Uh.

„Igrao sam kvalifikacije ovde 1999, godinu dana kasnije dobio Majkla Čenga. Odavde su moja dvojica trenera Piter Karter i Toni Rouč, povratak, epsko finale s Rafom. Rekao sam sebi da igram slobodno!“

Da čujemo vas!

Komentari

Vaš komentar