Miomir mnogo ljut na sebe, teniski mikrofon, Danil na guglu

Saša Ozmo 28. maj. 202218:30 > 18:384 komentara
Podeli:
Miomir Kecmanović
REUTERS/Yves Herman

„Znam da je on i gotovo, ne mogu da prelomim“, požalio se Miomir Kecmanović svojoj loži posle još jednog poena u kojem je imao inicijativu i koji je na kraju dobio Danil Medvedev. Jeste se očekivao jači otpor, ali nije se očekivala tako dobra igra Rusa koji se tek nedavno vratio na teren posle operacije kile – 6:2, 6:4, 6:2 na stadionu Suzan Lenglen.

Ozmo na šljaci:

Medvedev je izgubio prvih šest poena u meču, a zatim je brejk loptu spasao savršeno izgrađenim napadom u maniru nekog majstora šljake. Do kraja meča Kecmanović je imao samo još jednu, u ranoj fazi trećeg seta, a tada je Rus napravio servis-viner.

Mnogo se govori o tome kako je Medvedevu šljaka najneomiljenija podloga, ali sada je zalupio svaka vrata koja je Kecmanović odškrinuo. Frustrirao je Miomira vraćenim loptama i potom prelaskom u kontru, Medvedev je verovatno ultimativni test za ono što Kecmanović želi da postigne – da više otvara teren, traži uglove, menja ritam, da ne igra samo po dužini.

Pokušavao je povremenim drop šotovima, od sredine drugog seta i ponekim izlaskom napred, ali nije bilo prolaza pored Medvedeva. Samo 60 posto je Kecmanović osvojio poena posle prvog servisa, a Rus ga je naterao da iz nervoze komentariše mnogo tokom meča, kao kada je bio mlađi.

Danil Medvedev
REUTERS/Dylan Martinez

„U pi..ku materinu“, rezignirano je Kecmanović izvadio loptu iz džepa i pogledao ka loži posle brejka koji je pretrpeo već na startu drugog seta.

„Kasno je, ne mogu da mu uzmem servis“, čulo se petnaestak minuta kasnije, pa: „Ne mogu da mu priđem na servisu“.

Nije se predavao Kecmanović sve do brejka u trećem setu, i ja sam se nadao da će Danilov nivo barem malo pasti i da bismo mogli makar da odemo u četiri seta, ali poslao je Rus poruku svima koji ga otpisuju.

Ne zaboravite, taj čovek je 2019. godine na šljaci igrao polufinale Monte Karla i polufinale Barselone, a prošle godine je dogurao do četvrtfinala Rolan Garosa. Daleko je to od rezultata koji ima na betonu, ali poneki mediji predstavljali su ga kao kompletnu neznalicu na šljaci. Čini se da se sada i bolje kreće, da koristi više klizanje, a s obzirom na to kako Cicipas igra u ranoj fazi turnira, ništa nije nemoguće.

„Kada sam postao broj jedan, guglao sam da vidim ko je bio najkraće, pa sam video da j Rafter bio jednu, a Moja dve. To je bilo olakšanje“, našalio se Medvedev, koji je zasad proveo dve nedelje na vrhu.

Miomir Kecmanović
REUTERS/Yves Herman

Za Kecmanovića je povoljna vest to što je toliko podigao očekivanja da je za mnoge u pres-centru to bio meč dana, onaj u kojem je moguća drama. Ništa od nje nije bilo, ali ni Miomiru šljaka nije najdraža.

Došao je do statusa nosioca na slemu, ide sigurnim koracima napred i u nastavku sezone nema šta da brani. To treba da iskoristi za još jači zalet, napad na top 20, ali i jednu-dve velike pobede do kraja sezone – već je bio veoma blizu protiv Alkaraza u Majamiju.

Još jedan pozitivan znak jeste što se na konferenciji za medije, sat vremena posle kraja meča, pojavio ljut kao ris na sebe.

„Kad se budem setio da krenem da igram od početka, moći ću da dobijem ovakve mečeve. Dotad ću ih gubiti. Ne znam šta je u pitanju, ali moram da se rešim toga. Imam samopouzdanja, ali džaba dok ne rešim ove probleme. Meni uvek treba nekoliko puta da se dese gluposti da bih to promenio, nadam se da sada neće biti tako“.

Na konstataciju da je i Medvedev zaista igrao dobro i da je možda malo prestrog prema sebi, Miomir je rekao:

„Jeste igrao dobro, ali ja sam mu pomogao greškama. Možda da se došlo do 4:4 ili 5:5, možda ni on ne bi tako pogađao“.

Što reče njegov trener Johan Ertegren u našem razgovoru, Kecmanović je tek zagrebao po površini.

Sport klub

U ranijem delu dana, prošetao sam bulonjskom pijacom gde ima svega – odeće, pečenih pilića, sireva, igračaka, voća, štandova brze hrane… Živ je kraj bio i u subotu u devet, a posle šetnje prohladnim pariskim jutrom, došao sam u svoj novinarski kutak da vam spakujem intervju sa Goranom Ivaniševićem – ako već niste, pročitajte OVDE, ima se šta videti.

Potom me je pozvao moj prijatelj Stiven, Kanađanin koji vodi jedan podkast i veliki je zaljubljenik u tenis. Navijač Rodžera Federera, ali kako je stariji i kako se ozbiljnije posvetio novinarstvu, trudi se da bude nepristrasan.

Došao je kao gledalac da pravi vlog i želeli smo da snimimo jednu epizodu njegovog podkasta. Ne bih se svakako snimao unutar kompleksa – a pogotovo ne posle onoga u petak sa obezbeđenjem – tako da smo morali da izađemo napolje. Stiven je napravio genijalnu foru s mikrofonima – drška reketa sa snimačem na vrhu, Bjanka Andresku se oduševila i nazvala ga inventivnim.

Našli smo savršenu lokaciju – ulica, uličica Kloda Monea. U hladu, zelenilo, prizor stvarno kao sa neke slike rodonačelnika impresionizma. Dodatni bonus bio je taj što su se čuli aplauzi sa Rolan Garosa, gde su Rubljov i Garin dizali publiku na noge.

Toni Nadal rekao je da neće biti u loži Feliksa Ože-Alijasima za meč sa svojim sinovcem Rafaelom, ali je Toni ipak bio uz Kanađanina na treningu dan pred meč. Njih dvojica igraće na stadionu Filip Šatrije, dok će Novak Đoković i Dijego Švarcman na Suzan Lenglen.

Raspored je takav da se Novak i Rafa verovatno neće poklopiti kao u četvrtak, a Đokoviću svakako odgovara to što se igra po danu, kada bi uslovi trebalo da su brži, mada nije naročito toplo. To što je na Lenglenu može se posmatrati dvojako – imao je tu neke bolne poraze (Melcer i Čekinato na primer), ali je mnogo puta i pobedio, a Lenglen je manji teren od Šatrijea i hitri Argentinac imaće za nijansu manje prostora za odbranu.

Planiram nešto ranije da završim sa poslom danas, mislim da sam zaslužio. Da se pogleda malo tenisa, a onda Vuk i ja idemo kod Nenada: pica, pivce i finale Lige šampiona. U poluvremenu, pogledajte malo meč Holgera Runea i Igoa Gastona – ako ništa, zbog ovog tvita mladog Danca:

Dan je za opuštanje, pitam teta Miru šta da mi bude reč na francuskom za ovaj tekst. Pivo, vino i na kraju dođosmo do ‘calvados’ – nije baš najfrancuskija reč, ali jeste piće koje piju mnogi likovi u romanima Eriha Marije Remarka.

Salut! A transkribuje se ‘sali’, kaže kolega Čvorović. Kako god – živeli!

Komentari

Vaš komentar