Završnica je turnira, a to znači dve stvari: prvo, mečevi s najvećim ulogom i drugo, mi novinari uglavnom imamo slobodno prepodne. Za nas je to pogotovo slučaj kada Đoković ispadne pre završnice – sreća u nesreći.

Ipak, kada tražiš pravi posao, i posao nađe tebe. Moj prijatelj Vuk omogućio mi je jedan lep košarkaški intervju, iz neobičnog rakursa i sa mnogo ulaženja u dubinu, a takve razgovore najviše volim. U pitanju je Kosta Jankov, konsultant i skaut za NBA timove već dvadeset godina, a trenutno sarađuje s Atlanta Hoksima.

Našli smo se u hotelu Molitor i proveli više od sat vremena – u zvaničnom ragovoru, ali i onom nezvaničnom koji je po definiciji ipak slađi, uz brojne anegdote koje nažalost ne smem da objavim, ali će me sigurno učiniti boljim novinarom kada ubuduće budem pisao o košarci. Zato su ti razgovori i dragoceni.

Potrajalo je duže od predviđenog – iako sam javio Jeli da malo kasnim, naravno da nije mogla da čeka na dogovorenom mestu, nego je zujala okolo i koštala me dva poziva u romingu. Brzo sam joj oprostio jer smo išli na Monmartr.

Slobodno prepodne i energija Monmartra 😇 pic.twitter.com/QcYn5bu0NG

— Saša Ozmo (@ozmo_sasa) June 2, 2022

Već sam nekoliko puta bio u Parizu, ali to je mesto kojem se uvek rado vraćam. Svojevremeno je to bilo umetničko srce grada, deo u kojem su živeli i stvarali Renoar, Gogen, Dega i drugi veliki umetnici, a kad smo već kod toga, imam i preporuku za dve knjige. Jedna je „Žudnja za životom“ Irvinga Stouna, biografski roman o Vinsentu van Gogu, a druga je „Mulen ruž“, koja govori o životu Anrija de Tuluz-Lotreka i u kojoj ćete saznati mnogo o Parizu i Monmartru toga doba.

Do Mulen ruža ovaj put nisam otišao – već jesam i osim fotke spolja i pogleda na to koliko su skupe predstave, nisam osetio ništa od tog duha. Kod bazilike Sakre ker, u prevodu bazilike Svetog srca, drugačija je priča. Pogled koji s tog brda puca na Pariz svaki put je vredan ponovnog dolaska.

Uske uličice nadomak crkve sada su pune suvenirnice, a već na ulasku u središnji deo Monmartra pojavljuju se umetnici koji za dvadeset-trideset evra crtaju portrete, karikature… U tipično francuskom maniru, sve stolice u bistroima postavljene su tako da gledaju ka spolja, a na tom mestu to znači gledati u neke od tridesetak slikara koji tu stvaraju na ateljeu na otvorenom.

Crkva svetog Pavla mnogo je mirnija od bazilike Sakre ker i nije toliko krcata turistima. Pre koju godinu, tu sam proveo tridesetak minuta i pronašao mir kao retko kada – verovatno ima veze sa time i što mi je posle stresnih dana bio potreban odmor, ali sigurno ima i sa prijatnim mirisom i spokojem u vazduhu.

Snimio sam malo okoliš za sledeću epizodu Wish&Go podkasta, a onda smo Jela i ja seli da popijemo čašu vina, belog. Popili smo po dve, uprkos nadrndanoj konobarici koja nas je jedva udostojila pogleda. Nešto na šta sam u Parizu navikao do ove godine, ali ove mi je prvo takvo iskustvo.

Već smo morali da krenemo ka tenisu, a na putu do metro stanice naišli smo na šibicare. Onako blago čačnuti posle dva vina, počeli smo da snimamo, što je dosta naljutilo profesionalce – insistirali su da izbrišemo snimak.

– Iz Srbije smo, snimamo iz zezanja, i mi imamo isto ovo.

– Iz Srbijeeeeee? Moja žena ima rođake u Negotinu.

Ispostavi se da je čovek oženjen Rumunkom koja ima familiju u Negotinu. Rekosmo da smo izbrisali snimak, ali on je na to već zaboravio, te je gestikulacijom poručio: „Sve OK“. Izdravismo se tu uz najlepše želje, potom sišli u metro i zatvorila nam se vrata pred nosem.

Delić Monmartra 💙 pic.twitter.com/4bQI35EFWg

— Saša Ozmo (@ozmo_sasa) June 2, 2022

Grupa klinaca nam se smejala i kao da sam video svoje drugare i sebe pre dvadeset godina, pa sam im podigao palac nagore i osmehnuo se dok je voz odlazio – videli su me i tek onda popadali od smeha. Najjače je biti klinac.

Malo smo zakasnili na meč Ige Švjontek, a kada malo zakasniš na njen meč, znači da ćeš verovatno propustiti polovinu. Nismo baš pola, ali Poljakinja nastavlja da hara i došla je do 34. uzastopne pobede – prepustila je samo tri gema Darji Kasatkinoj.

Bili smo na konferenciji Marina Čilića u sredu, a koleginica iz Norveške zamolila nas je da pitamo nešto o Rudu, pošto je ona morala da gleda Kasperov meč. Dobila je i ekskluzivu jer našeg pitanja neće biti u transkriptima sa konferencije, a Čila je rekao da Rud igra „nadalovsku igru“, samo desnom rukom. Eto, ako naletite na neki tekst u Norveškoj, znajte da smo to mi.

A Čilić ko Čilić – nasmejan i naravno radostan, uz šaljivu konstataciju da se opet povećalo interesovanje medija za njega. Jedan od najpotcenjenijih igrača u 21. veku i sigurni budući član Kuće slavnih, Čilić je jedini aktivni igrač – uz Veliku četvorku – koji je igrao makar polufinale na sva četiri slema.

Ako pobedi Ruda u petak, izbrisaćemo „polu“ iz prethodne rečenice. Skandinavski derbi Ruda i Runea dobio je neočekivani začin. Kasper je prebacio Holgeru što često traži od sudije da proverava tragove, a Danac mu je odgovorio da ne razgovara s njim tokom meča. Rukovanje je bilo hladno, Rud se već na mreži iznervirao, a ako je verovati rečima 19-godišnjeg Runea, tu nije bio kraj.

Ozmo na šljaci:

Kafeljnikov za SK: Novaku nešto smetalo, Rafin govor tela…

Skener

1. jun 2022 9

Skener

1. jun 2022 9

Nije to bio „taj“ Đoković: Koji su uzroci poraza od Nadala?

Skener

1. jun 2022 77

Skener

1. jun 2022 77

„Njegov tim i on morali su da prođu pored mene (posle meča). Ljudi iz tima su  bili fini, ali onda je on (Rud) došao pravo do mene i viknuo mi ‘DAAAA’ pravo u lice“, rekao je Rune za danske medije i dodao:

„Nisam želeo da ga zagrlim posle meča. Dobio je ‘kosku’ i morao sam da odem odmah. Nesportski se ponašao tokom meča, stalno mi je nešto govorio“.

Uključile su se i familije – Rudov otac rekao je da je to laž, a Runeova mama odgovorila je da on nije ni bio tu: „To se dogodilo dok je Holger čekao na doping kontrolu, tako da njegov otac ne može da komentariše“.

Biće zabavno na sledećem njihovom meču.

Odoh da vidim može li Koko Gof do svog prvog grend slem finala i šaljem vam veliki pozdrav iz Pariza. Sad stvarno iz Pariza, pošto sam bio i negde van Rolan Garosa!