Novak Đoković i magičnih 311: Priča o karijeri velikana

Saša Ozmo 8. mar. 202111:00 > 11:1217 komentara
Podeli:
Đoković jede travu
Photo by Julian Finney/Getty Images

Novak Đoković, Rafael Nadal, Rodžer Federer, Endi Mari, Robin Soderling, David Ferer, Gael Monfis, Mardi Fiš, Tomaš Berdih, Endi Rodik. Tako je izgledao top 10 na ATP listi 4. jula 2011. godine, kada je Đoković prvi put bio na vrhu.

Čak petorica tenisera su se povukli – Monfis je i dalje tu uz poznate oscilacije i trenutni užasni niz, a Mari se sa metalnim kukom bori da produži karijeru. Za sve to vreme, Đoković je nadmoćan u svetskom tenisu, a tom 2011. godinom zvanično je započela Novakova decenija.

Istorijska nedelja

Tada su u top 20 bili igrači poput Jirgena Melcera, Nikolasa Almagra, Mihaila Južnog i Florijana Majera – svi oni su davna prošlost na terenu, a Novak Đoković je i dalje tu, i dalje prvi.

„Svakog sportistu pokreće misao o obaranju rekorda. Kada počinjemo karijeru, sanjamo o tome da budemo na prvom mestu makar i jednu nedelju, a ne 300 i više, tako da je taj rekord naravno veoma značajan“, rekao je bivši broj jedan Jevgenij Kafeljnikov za Sport klub.

Pogledajmo i s druge strane – osim večne Velike trojke, gde su bili sadašnji članovi top 10 kad je Đoković prvi put seo na presto? Medvedev i Beretini imali su po 15 godina, Zverev 14, Rubljovu je koji mesec nedostajao do 14, Cicipas nepunih 13, Tim je te sezone postao profesionalac, a mladi Švarcman zauzimao je 331. mesto na svetu.

Đoković broj jedan
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Često ističem da je kontinuitet jedna od najpotcenjenijih odlika velikana, a ništa to ne ilustruje kao novi u nizu rekorda Novaka Đokovića – počeo je 311. nedelju na prvom mestu na svetu, tako zvanično pretekao Rodžera Federera i postao istorijski broj jedan. Šest punih godina Đoković će provesti kao najbolji teniser sveta, a verovatno i duže od toga.

*The Perfect Player

„Sve je važno između njih trojice, svaki minut i svaka sekunda. Mislim, 311 nedelja, a biće i više, to je zaista fascinantno. Novak je osvojio sve što se moglo osvojiti, a kraj njegove karijere nije ni na vidiku. Debata o najvećem svih vremena uglavnom se svodi na ukus, ali ako su brojevi na tvojoj strani, neke stvari je teže poreći… Za mene, Novak je najbolji i najkompletniji teniser u istoriji, za nekog drugog to su Nadal ili Federer“, kaže Đokovićev trener Goran Ivanišević za Sport klub.

Novak Đoković, prvi mandat – od 4. jula 2011. do 8. jula 2012.

Novak Đoković
Photo by Ryan Pierse/Getty Images

Ukupni skor: 63-12
Skor sa top 10 rivalima: 18-9
Skor u finalima: 4-4

Ostvarenje sna i pobeda nad Rafaelom Nadalom u finalu Vimbldona, tada je ustanovljena još četiri puta ponovljena tradicija jedenja trave, zatim doček i slavlje u Beogradu sa 100.000 ljudi.

Tako je počelo, a pre toga je Novak vezao 43 pobede na početku sezone i nastavio je da bude dominantan zaključno sa US openom. U to je stao i legendarni okršaj s Rodžerom Federerom u polufinalu u Njujorku – od 0-2 u setovima, uz dve vezane meč lopte za Švajcarca i onaj ritern koji je sad već postao mit.

U finalu je pao Nadal u četiri seta, vrlo lako je mogao i u tri, a bio je to početak perioda kad je Đoković počeo da okreće stvari u svoju korist u duelima s najvećim protivnicima, pa su i pozdravi s Rafom na mreži postajali sve kiseliji. Tada je teniski svet tek prihvatao da se na najvećoj pozornici pojavio treći velikan koji preti da potamni slavu dvojice džinova – Federera i Nadala.

U prvi mandat utkao se i Australijan open 2012. godine. Mladi i poletni Novak stvarno je bio supermen, a nigde to nije bolje dokazao nego tad u Melburnu. U petak je skoro pet sati igrao polufinale s Marijem, na 5:5 u petom setu spasao 15-40 i pobedio, a onda u nedelju odigrao najduže finale Australijan opena u istoriji – pet časova i 53 minuta. Nadal je u petom setu vodio sa 4:2, na 30-15 promašio je zicer, a Đoković na Rod Lejver areni ne prašta ni najmanje popuštanje.

Povređa međurebarnih mišića uslovila je lošiji finiš 2011. godine i kasnije je koštala Novaka prvog mesta – izgubio ga je porazom u polufinalu Vimbldona od Rodžera Federera. To je zasad poslednja pobeda Švajcarca nad Đokovićem na nekom od grend slem turnira.

Novak Đoković, drugi mandat – od 5. novembra 2012. do 6. oktobra 2013.

Đoković s timom posle titule u Melburnu 2013.
Photo by Julian Finney/Getty Images

Ukupni skor: 62-9
Skor sa top 10 rivalima: 18-6
Skor u finalima: 5-2

Primio je Novak posle tog poraza na Vimbldonu još nekoliko teških udaraca – ostao je bez medalje na Olimpijskim igrama u Londonu i izgubio u finalu US opena od Endija Marija, ta dva poraza bili su najbolniji, ali ostao je mentalno jak i bio je furiozan u završnici sezone.

Osvojio je Peking, zatim u finalu Šangaja u spektakularnom meču dobio Marija iako je Britanac servirao za meč i vodio 30-0 – tada je Đoković odigrao onaj čuveni poen kad je vratio loptu kroz noge i potom preokrenuo meč.

I na ATP finalu u Londonu ostvario je svih pet pobeda i blistavom igrom dobio je Federera u finalu za novi trofej.

U svojoj kući u Australiji Novak nije gubio, pao je Mari u finalu uprkos gubitku prvog seta, a tad se i zahuktavala potera za svetim gralom, za trofejom Rolan Garosa. Dobio je Nadala u finalu u Monte Karlu, a potom je odigrao verovatno jedan od mečeva veka s Rafom u Parizu. Imao je brejk viška u petom setu, pritiskao za dupli brejk, onda je došla ona nesreća s mrežom… Slično kao Đoković u Melburnu, Nadal ništa ne prašta u Parizu – na kraju 9:7 u petom setu.

Bio je to period kad je Novak bio konstantan, ali je gubio većinu najvažnijih mečeva – Mari ga je u tri seta dobio u finalu Vimbldona, a u finalu US opena Nadal je bio fenomenalan i u četiri seta je došao do titule.

Uprkos tome što je ponovio izvanredni finiš sezone, čak dodao i trofej u Bersiju, nije bilo dovoljno da se sačuva prvo mesto na svetu.

Novak Đoković, treći mandat – od 7. jula 2014. do 6. novembra 2016.

Đoković Federer US open 2015.
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Ukupni skor: 167-17
Skor sa top 10 rivalima: 60-9
Skor u finalima: 21-5

Kad je početkom 2014. izgubio i kraljevstvo u Australiji, sve su glasnije bile sumnje, a ni Boris Beker u timu nije delovao kao idealno rešenje. Novi poraz od Nadala u finalu Rolan Garosa, a onda možda i najvažniji duel u Đokovićevoj karijeri, onaj kad je posle ispuštenog četvrtog seta otišao u toalet, pogledao se u ogledalo i rekao sebi da ne sme da izgubi. Nije izgubio, pobedio je Federera u finalu Vimbldona i posejao seme nove ere nadmoći.

Tom pobedom došao je do skora 7-7 u grend slem finalima i postavio temelje jedne od najboljih sezona u istoriji tenisa koja će se dogoditi 2015. godine – na samo jednom turniru nije igrao finale, i to na prvom u sezoni kad ga je u četvrtfinalu zaustavio Ivo Karlović.

Bila su to vremena puna epskih pobeda – drugo uzastopno finale Vimbldona s Federerom Novak je dobio briljantnom igrom, malo je Rodžer šansi imao, a na US openu se borio i s Federerom i sa više od 20.000 gledala na stadionu Artur Eš. Borio i pobedio.

Jedini bolni poraz došao je kao i uvek – na Rolan Garosu, kada se najmanje očekivalo, u finalu od Stana Vavrinke. Taj poraz, koliko god da je Novaku teško pao, a bio je u suzama na ceremoniji, napunio mu je rezervoar želje. Bio je kao fanatik, išao je punim tempom, i preko realnih granica tela i uma, dok konačno nije osvojio Pariz 2016. godine. Ucrtao je srce poput Guge Kirtena i ležao na šljaci napokon dozvoljavajući sebi da se opusti. Uspeo je!

Osim toliko željene titule na Rolan Garosu, Đoković je tim trijumfom nad Marijem postigao podvig koji nisu izvojštili ni Federer ni Nadal – bio je vlasnik sve četiri grend slem titule u isto vreme, i to na tri različite podloge. Kada se svi punti zbroje i kada se posle kraja Velike trojke bude vodila rasprava o najvećem svih vremena, taj štih biće jedan od jačih u Đokovićevom špilu.

Kada se čovek popne na Mont Everest, jedini budući smer jeste nadole. To je i Novak iskusio. Ne pamtim da sam ga video tako nervoznog kao na Vimbldonu 2016. godine. Ispao je od Kverija, a kasnije je priznao da je prvi put u karijeri osetio da mu je svejedno kakav će biti ishod meča, pa još na turniru o kojem je kao klinac maštao.

Usledio je čudan period – Novakove izjave kako mu tenis više nije prioritet na kraju te godine mnoge su iznenadile, ali je njegovo ponašanje na terenu to već neko vreme govorilo. Suze posle ispadanja na Olimpijskim igrama u Riju, dobrim delom i srećan dolazak do finala US opena u kojem je izgubio od Vavrinke i u kojem se jasno videlo da mentalnih rezervi više nema – kad je trebalo još dublje kopati, Đokovićev bunar jednostavno je presušio, a s takvom glavom bilo je duplo teže podnositi i bol.

*Boris Beker – plakali kada je došao, plaču i kad ide

Na kraju, poslednji meč u sezoni direktno je odlučivao o broju jedan, finale u Londonu s Marijem. Đokovićev voljni momenat bio je na dnu, kao da je u pitanju trening, a ne borba za prvo mesto na svetu. Laganih 6:3, 6:4 za Britanca i naznaka jednog od najtežih perioda u Novakovoj karijeri.

Novak Đoković, četvrti mandat – od 5. novembra 2018. do 3. novembra 2019.

Đoković Nadal
Photo by Clive Mason/Getty Images

Ukupni skor: 58-10
Skor sa top 10 rivalima: 13-4
Skor u finalima: 5-2

Kako bi bila filmska priča, karijera svakog velikana mora da ima i žestok pad. Fizičko i mentalno idu ruku pod ruku – bol u laktu bivao je sve jači, u tom se periodu mnogo govorilo i o Novakovoj životnoj filozofiji pod uticajem Pepea Imaza, bilo je i jako ružnih komentara, a na terenu rezultata nije bilo.

*Meso ili ne, otadžbina, trener, sokolovi: Novak izbliza

Poraz od Istomina u Australiji, dotad neviđeni izostanak truda u poslednjem setu s Timom u Parizu i predaja Tomašu Berdihu u četvrtfinalu Vimbldona zbog povrede lakta.

*Đoković “lažan“, izmišlja povrede… Šta je sledeće?

Promena tima nije dala rezultate. Lično sam mislio da će Andre Agasi i Novak lako pronaći istu talasnu dužinu, ali okolnosti su bile takve da to jednostavno nije bilo moguće. Ni s Agasijem ni sa Štepanekom. Dugo, verovatno predugo je Novak odlagao zahvat na laktu, a posle poraza od Čunga u Melburnu 2018, govorio je o bubici koja uđe u glavu kad se oseća bol i razara celu igru, ne samo one delove koji su direktno pod uticajem bola.

Najniža tačka bio je prerani povratak – porazi od Tara Danijela i Benoe Pera u Indijan Velsu i Majamiju. Ogroman je bio broj onih koji su tvrdili da se Đoković nikad neće vratiti. Komplikovano je bilo, ali Novak je sve vreme verovao – uz Vajdu i ostatak starog/novog tima, krenuo je da gradi od nule. Osećao je da gradi nešto dobro i baš zato je bio izvan sebe od besa kad je na Rolan Garosu izgubio od Marka Čekinata u četvrtfinalu. Dvominutna konferencija za medije, nikad nisam video Novaka ljućeg. „Videću da li ću igrati na travi“.

Ne samo da je igrao, nego je upravo na Vimbldonu počeo preporod. Jeste Australija Novakova druga kuća, ali na zelenom tepihu Vimbldona ostvario je najvažnije trijumfe u karijeri. Dvodnevni okršaj s Nadalom, one spasene dve vezane brejk lopte s težinom meč lopti, a pogotovo sledeća – 7:7 u petom setu i briljantni pasing, forhend dijagonala pod oštrim uglom. Nestvarno kako će taj udarac Đoković preslikati godinu dana kasnije na meč lopti za Federera. Pričajte šta hoćete, ima tu i malo magije.

Pao je i Kevin Anderson u finalu i tek tako se opet moralo računati s tim dosadnim tipom s Balkana koji ne misli da preda krunu bez borbe. Posle svega što je prošao, Đoković je još više znao da ceni svaku pobedu i svaku titulu – nije ni ranije uspehe uzimao zdravo za gotovo, ali sad kad je osetio šta znači pasti, osećaj trijumfa bio je mnogo slađi.

A bilo je mnogo slatkog u bliskoj budućnosti – napokon je pokoren i Sinsinati, i to pobedom nad pod pritiskom posrnulim Federerom, a onda je osvojen i US open. Borili su se svi igrači sa nemogućom sparinom, Novak je najbliži ispadanju bio u prvom kolu od Martona Fučoviča, a od treće runde nadalje nije izgubio niti jedan set – trijumf nad Del Potrom u finalu i treća kruna u Njujorku. I dalje mi nerealno zvuči da je Đoković čak pet puta osvojio Vimbldon, a “samo“ triput US open.

*Đoković: Broj 1, planinski čovek i “glava“ pred finale

Godina 2019. donela je još dva trijumfa za sva vremena – finale Australijan opena u kojem je leteo Đoković po terenu i prepustio Nadalu samo osam gemova i epsko finale Vimbldona, ponovo spasene meč lopte, prstić izvesne gospođe na tribinama i na kraju 13:12 u petom setu dvoboja s Federerom. Šeretski osmeh, udarac u grudi i zahvalnost nebu, poljubac ka loži, bez “srca“ za publiku koja mu je ležala na leđima baš kao u Njujorku 2015.

Možda nije pošteno prema Dominiku Timu jer ne postoji garancija da bi ga Đoković dobio i u normalnim uslovima i možda zvuči nerealno u kontekstu finala Rolan Garosa 2020, ali da nije bilo prokletog vetra, siguran sam da bi nam Novak i Rafa u Parizu 2019. podarili duel ravan onom iz 2013.

Nije se desilo, ali Đoković je svejedno gazio dalje i uprkos porazu od Medvedeva u Sinsinatiju, bio je glavni favorit na US openu.

„Boli me nešto ramence“, rekao je Novak Miomiru Kecmanoviću u Njujorku kroz smeh. Međutim, kako je vreme odmicalo, povreda je postajala sve lošije – bila je jedna od onih podlih, ne zahteva dug oporavak, ali u datom trenutku bilo je nemoguće igrati. Predaja Stanu Vavrinki tokom meča četvrtog kola.

Osvojio je Novak Tokio i Pariz, a u London je došao s većim pritiskom nego što je to želeo u toj fazi sezone – Tim je odigrao, po sopstvenom priznanju, jedan od najboljih mečeva u životu, iznurio je Novaka i mentalno i fizički, ali na kraju je Đoković izgubio dobijen meč, posle vođstva 4-1 u taj brejku trećeg seta. Kao izduvan balon Novak je izašao na ključni duel s Federerom, ispao je u grupi i nije uspeo da povrati prvo mesto izgubljeno nedelju dana kasnije.

Kad se podvuče crta, Đoković je dvaput u foto-finišu gubio prvo mesto na kraju godine, ali u tom smislu gorča je 2019. jer da nije bilo povrede u Njujorku…

Novak Đoković, peti mandat – od 3. februara 2020, još traje

Đoković posle titule u Melburnu 2020.
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Ukupni skor: 37-5
Skor sa top 10 rivalima: 9-3
Skor u finalima: 4-1

*Vajda za SK: Novakovi bes i šale, 43 piva, publika…

Nije Novak dugo čekao da ponovo dođe na mesto koje mu pripada, bio je to mesec iz snova u Australiji – osvojio je ATP kup sa Srbijom pobedivši usput Monfisa, Šapovalova, Medvedeva i Nadala, a onda je u izuzetno kvalitetnom finalu Australijan opena visio o tankoj niti, da bi ipak uspeo da preokrene od 1-2 i da u pet setova savladao Dominika Tima.

*Oi, oi, oi: Na šampionskom fotografisanju s Novakom

Pre početka pandemije osvojio je Đoković i Dubai i ko zna kako bi sve izgledalo da je život ostao normalan… Ovako, otkazan je Vimbldon na kojem je Novak dvostruki uzastopni šampion, diskvalifikovan je sa US opena i svojom krivicom i nesvakidašnjim spletom okolnosti, a Nadal mu je održao lekciju u finalu Rolan Garosa. Ipak, uz titule u “Sinsinatiju“ i Rimu, Novak je zadržao prvo mesto, a zatim je s obnovljenim elanom stigao u Australiju.

Borba s javnošču, borba s povredom i borba s protivnicima koji su postajali sve goropadniji, ali na kraju je ishod bio poznat – savršeno Novakovo finale s Medvedevom, deveta titula u Melburnu.

Bajka i dalje traje, Novak Đoković trenutno je obezbedio 317 sedmica na prvom mestu na svetu, a sva je prilika da bi ih bilo i više da svet nije stao iz svima nam znanih razloga.

Nema veze, kraj nije ni na vidiku.

Komentari

Vaš komentar