Padanje na kolena posle velikih finala i sjaj titula, trijumfi nad najvećim rivalima – to je ono što se pamti, ali dug je put do vrhova koje iznova treba osvajati.

Bilo je prepreka koje su za dlaku savladane, a bile su neodvojivi deo tog puta – bez njih, osvojenog vrha ne bi ni bilo.

Izdvajamo po jedan meč svakog od članova Velike trojke koji spada u tu kategoriju.

Vimbldon (2007): Rafael Nadal – Robin Soderling

Meč trećeg kola. Osam puta su izlazili na teren u pet dana. Šveđanin je na 5:5 u petom setu imao brejk loptu, ali je Nadal slavio sa konačnih 6:4, 6:4, 6:7 (7-9), 4:6, 7:5.

Moglo je i mnogo lakše, Rafa je na meč lopti u taj brejku trećeg seta promašio forhend volej. Bilo je vatre i između poena i van terena – Nadal je „prijavio“ da ga je Soderling ignorisao uprkos tome što ga je Španac više puta pozdravlja, a Šveđanin je – imitirajući Rafu – vadio donji veš iz zadnjice, da se pristojno izrazimo. Uspeo je da zasmeje uštogljenu londonsku publiku.

Rukovanje je bilo hladno, a Nadal se iznervirao i posle oponašao Soderlingov pozdrav sa skretanjem glave. Rekao je Rafa da mu je to najteži meč u (dotadašnjoj) karijeri.

Tada se još nije sa sigurnošću znalo kakvi su Nadalovi dometi na travi. Da, igrao je finale prošle godine, ali je bio blizu da ispadne od skoro pa anonimnog Amerikanca Roberta Kendrika u drugom kolu.

Ko zna, da je Soderling tada pobedio, možda ne bismo naredne godine dobili ono legendarno finale sa Federerom i prvi od zasad dva Nadalova vimbldonska trofeja.

Rolan Garos (2009): Rodžer Federer – Hose Akasuso

Izvlačenje Federera protiv Hasa, kada je gubio sa 2-0, a Nemac za koji milimetar promašio loptu za brejk u trećem setu koji je mogao da znači pobedu. Uz polufinale po blatu s Del Potrom i naravno finale sa Soderlingom, to su detalji koji se uglavnom spominju kada se govori o Federerovom pohodu na Kup Musketara.

Međutim, sve je moglo da se završi ranije: još pre nego što je Đoković izgubio od Kolšrajbera i pre nego što je Nadal svom boksu rekao „no puedo mas“ na putu ka porazu od Soderlinga. Moglo je da se završi u drugom kolu – rival je bio Hose Akasuso, a Argentinac je vodio sa čak 5:1 u trećem setu, da bi na kraju Rodžer slavio sa 7:6 (10-8), 5:7, 7:6 (7-2), 6:2.

Svih 11 finala (tri titule) u karijeri, Čučo je igrao na šljaci. Nepredvidljiv i sklon oscilacijama, mučio je Federera kik servisima u bekhend, napadao forhendom sa mnogo spina i terao Federera da trči više nego što želi.

Pročitajte i:

Laslo, glavu gore!

ATP

27. jul 2022 9

ATP

27. jul 2022 9

Voleo tenis, žene i noć, prerano je umro: Litvanski Lav

Skener

16. jul 2022 8

Skener

16. jul 2022 8

Mnogo, baš mnogo je Federer grešio – prvi set je izvukao, ali činilo se da će morati da igra pet setova, prvi put u Parizu od 2001. godine. Umesto toga, Akasuso se – kao i mnogi pre njega – stegao, bojao se i same pomisli da bi Federer mogao da padne. Dvaput je servirao za 2-1, imao i set loptu.

Četvrti set bio je formalnost, a ostalo istorija. Da se Akasuso nije… Uplašio, ko zna da li bi Federer ikada u karijeri osvojio Rolan Garos.

„Bio je zabavan meč, sa mnogo uspona i padova“. Da, Rodžere, sigurno si se zabavljao kao nikad u životu.

US open (2010): Novak Đoković – Viktor Troicki

Kao temelj za čudesnu 2011. godinu i početak Đokovićeve nadmoći u svetskom tenisu često se označava Dejvis kup. Da, jeste bio značajan – o tome je i Novak često govorio – ali jednako važan bio je i Njujork pre toga.

Posle tri uzastopna poraza od Federera na US openu, Novak je u polufinalu na meč loptama „zažmurio i udario iz sve snage“. I – pobedio, napokon! Bilo je to isto veče kada su košarkaši brutalno pokradeni na Svetskom prvenstvu u Turskoj, a Novak je doneo utehu. To je, po mom skromnom mišljenju, bio temelj, uprkos porazu od Nadala u finalu, Nadala koji je tada servirao najjače u životu.

Kuća ne bi ni počela da se gradi da 31. avgusta Novak nije jedva izbegao eliminaciju. Po jednom od najtoplijih dana u istoriji turnira – bilo je i 41 stepen – Đoković je u prvom kolu gubio sa 2-1 u setovima, a Viktor Troicki je u četvrtom setu vodio 3:1 i imao je brejk loptu za dupli brejk.

Nije je iskoristio, a Novak je na kraju slavio sa 6:3, 3:6, 2:6, 7:5, 6:3 za tri časa i 40 minuta igre.

„Neko mi je sa terena konstantno govorio da se držim i da izdržim. Upravo to sam učinio“, rekao je Đoković, koji je nekako na kraju pronašao odgovore na izvanredne servise Troickog (22 asa).

U petom setu je i senka konačno prekrila teren na stadionu Artur Eš, što je Novak kasnije prokomentarisao i nasmejao prisutne: „Moj Bože, bio je to osećaj kao kad spavam sa svojom devojkom“.

Imao je Troicki i brejk prednosti na startu petog seta, ali Đoković je jednostavno odbio da izgubi. Kao što odbija evo i punih dvanaest godina kasnije.

Kojih se „zaboravljenih“ mečeva vi sećate?