Skauting, Novakov čas i dva lica tenisa

Saša Ozmo 1. jul 202221:15 > 02. jul 2022 11:012 komentara
Podeli:
REUTERS/Toby Melville

Da prognoziram više – neću, znajte i svi vi koji mi pišete na društvenim mrežama s pitanjem „e, a šta će biti na ovom meču?“ Bolje poslušajte sebe nego mene. Očekivao sam da će Miomir Kecmanović pružiti jači otpor, možda čak i uzeti set, ali bio je to pravolinijski meč u kojem je Novak Đoković bez mnogo potrošnje, fizičke i mentalne, osigurao plasman u osminu finalu – 6:0, 6:3, 6:4.

Ko dobro prođe u kvizu, zaboravi akreditaciju – tako je izgleda nepisano pravilo. Pošto je Viško baš „zavukao“ i bio poprilično i ekspresivno zadovoljan, čekao ga je hladan tuš pred kapijama. „Je.. te, ostala mi u drugom sakou“. Ni kriv ni dužan, Cvija opet morao da se vraća.

Kole je postavio kulise za naš nastup, tj. javljanje u studiju sa terase koja gleda na Centralni stadion, a Viško se pridružio na vreme, dovoljno da ne bude zadihan u programu. Evo vam pete epizode, biće i šesta uskoro:

Koji meč gledati? Razmišljao sam o Tijafou i Bubliku, ali bilo bi mi malo previše da Sašu ispratim skoro u celosti dva meča u nizu. To, plus želja da skautiram narednog protivnika Đokovića (ili Kecmanovića u tom trenutku), prelomili su da odem na Van Rajthoven – Basilašvili.

Dobro, hteo sam i da prvi put odem na Teren 12 otkad su ga renovirali. Teren 12 ne zvuči spektakularno, ali to je lep stadion sa jednom velikom tribinom i drugom neuporedivno manjom, koja ima samo dva reda. E, ta dva redića su, između ostalog, rezervisani i za medije, tako da dvanaestica zapravo za nas spaja najbolje od dva sveta – tik smo uz teren i vidimo sve reakcije tenisera, a opet je stadion veliki i može da bude zabavna atmosfera.

Na terenu – Van Rajthoven je servirao bombe pred našim očima, ali to smo i očekivali posle svega što smo videli u Rozmalenu i dosad u Londonu. Jeste da su mu protivnici bili Delbonis, Opelka i sada Basilašvili – ne baš najbolji riterneri na svetu – ali čovek je osvojio 90 posto poena posle prvog servisa.

Još više od toga, impresionirao me je riternom, bekhendom je vraćao duboko i snaže servise Gruzina, a i u razmenama se nije tako lako davao oterati iza linije kada mu se pritisne bekhend – kombinovao je slajs i spin, i pripremao teren za napad forhendom. Mnogo jake udarce ima, a kratke periode negativnosti brzo je otresao.

Njegov trener kaže da ga je više od odlične igre poslednjih meseci iznenadilo to koliko se Tim mentalno adekvatno nosi sa silnim pobedama. I zaista, ponaša se kao da je veteran na Vimbldonu, a ne kao da pre nekoliko nedelja nikada nije ušao u top 200.

Hteo sam da pogledam Tijafoa i Bublika posle toga, ali morao sam da radim nešto važnije za posao – šta tačno, saznaćete u subotu. Zbog toga nisam video Bublikovih šest uzastopnih servisa ispod ruke. Prećera ga, brate.

Vreme je proletelo, baš kao i Ons Žaber pored Francuskinje Pari. Inače, da je tenis timski sport, Tunišanka bi bila „zadužena za atmosferu u svlačionici“ – s kojom god koleginicom da se sretne, srdačno se ispričaju i ismeju. Nije ni čudo što je svima drago zbog njenog proboja, a bogami, dosad deluje najozbiljnije od svih.

Znao sam da će Miomir morati da plati porez na prvi nastup na Centralnom stadionu Vimbldona, pa još protiv Novaka Đokovića kojeg je kao klinac gledao kako diže pehar na istom tom stadionu.

„Ponelo me malo sve – Centralni stadion, igrao sam protiv najboljeg na svetu, nije mi bilo lako da se snađem“, prvo je što nam je Miomir izgovorio na konferenciji.

Istina, na 0:2 u prvom setu je Kecmanović došao do 0-40, ali je Đoković sve tri brejk lopte spasao zahvaljujući servisu. Kada je početkom drugog seta Miomir napokon uzeo gem, publika je požurila da mu dune vetar u leđa, ali bilo je evidentno da će to biti kratkog daha.

Kecmanović se borio, ali ni u jednom trenutku se nije oslobodio do kraja – pri tom je igrao sa čovekom koji ima sličan stil igre, uz ono „samo“ da sve što obojica rade Đoković radi bolje. Kada je tako, Miomir mora da ponudi nešto spektakularno i da Novak ima loš dan, a nije se desilo ni jedno ni drugo. Pogotovo ne ovo prvo.

Posle spomenutih spasenih brejk lopti na 2:0 u prvom setu, Đoković se sa novima nije suočio sve dok nije poveo sa 5:2 u trećem setu. Sav pritisak je sve vreme bio na Kecmanoviću.

Novak Đoković
Susan Mullane-USA TODAY Sports/Guliver Images

Prvi deo trećeg seta gledao sam iz komentatorske kabine BBC World Service, gde sam gostovao na radiju: svašta je stalo u tih deset minuta, a posebno mi se dopalo što su ih jednako interesovali i Kecmanović i Đoković. Mada nije moglo bez onog „a šta ako Novak ne može na US open?“

Vratio sam se na svoje mesto na tribinama, taman da vidim kako se Novak malo unervozio, ali ipak priveo posao za ispod dva sata. Meč je bio toliko jednostran da je glavna tema postalo to zašto Đoković nije pružio ruku sudiji Džonu Blomu. Stvarno, zašto?

„Stvarno nisam pozdravio čoveka?“, zbunjen je bio Novak, „Zato me je on onako pogledao posle. Ja sam u tom trenutku samo pomislio da li sam mu pružio ruku ili nisam… Nama je preko godinu dana bilo zabranjeno da se rukujemo sa sudijama, pa je, možda, ostalo… Nemam nikakav drugi razlog. Izviniću mu se, nije ništa bilo lično“.

Miomir Kecmanović
Susan Mullane-USA TODAY Sports/Reuters

Novak je odjezdio do osmine finala i prvi put u životu će igrati meč na prvu nedelju turnira. S druge strane, još jedna škola za Miomira i još jedna prilično oštra lekcija, posle one koju mu je Medvedev dao na Rolan Garosu.

„Neću sad da se ubijem, ali jeste mi krivo. Barem da sam pokazao neku svoju igru, da odigram dobro i da se postavim bolje, bilo bi mi mnogo draže“, konstatovao je Miomir.

Ipak, tome i služi iskustvo – preovlađaujući je osećaj da Kecmanović pripada na najvećim terenima i nemojte sumnjati da će biti top 20 do kraja godine. On to može.

I, pre nego što vas napustim, da vidite samo kako tenis vodi od raja do pakla. Drugog dana turnira, Maksim Kresi je bio glavna tema i čovek koji je izbacio Feliksa Ože-Alijasima. „Napustiću ovaj sport, napustiću ovaj sport posle ovog meča. Šta radim ovde?“, rekao je ka svojoj loži poen pre nego što će izgubiti od Džeka Soka.

E, tako surov tenis može da bude. Ima i novinarstvo te dve strane, da vam pravo kažem, ali večeras je vreme da se malo opusti vaša SK ekipa – zaslužili smo, po našoj slobodnoj proceni.

Pozdrav!

P. S. Dvojica naših na Centralnom stadionu Vimbldona. Nekada nezamislivo, danas realnost, i to drugi put u istoriji. Prethodni put kada se to dogodilo, imali smo legendarnu scenu:

Komentari

Vaš komentar