Srce, glava i ljubav: Ana Konjuh neće odustati

Saša Ozmo 7. jan. 202121:052 komentara
Podeli:
Ana Konjuh
Photo by Elsa/Getty Images

Pre juniorskog Australijan opena 2013. godine, Ana Konjuh napravila je dogovor sa svojim roditeljima – ukoliko osvoji titulu, dozvoliće joj da se istetovira, nešto što je želela da učini već neko vreme. Osvojila je titulu i istetovirala reč „vera“ na engleskom, uz mali krst pored, na levom ručnom zglobu.

„Ta tetovaža definitivno ima posebno značenje sada – da nisam verovala, ne bih sve ovo radila. Verujem u sebe i verujem da mogu da se vratim“.

Ana Konjuh
Photo by Cameron Spencer/Getty Images

Ana Konjuh bila je čudo od deteta, predodređena za velike stvari. Osim u Melburnu, te 2013. osvojila je i US open za juniorke, pa se sa 16 godina potpuno posvetila profesionalnom tenisu. Nije joj dugo trebalo da ostavi trag i na WTA turu takođe – Hrvatica je prvu titulu osvojila u Notingemu 2015, da bi naredne sezone dogurala do četvrtfinala US opena.

*Sve poklone iz našeg Novogodišnjeg paketića pronađite OVDE.

Na Vimbldonu 2017. godine izgubila je od buduće vicešampionke Venus Vilijams u četvrtom kolu, a krajem jula popela se na 20. mesto na WTA listi.

Dva meseca posle toga Konjuh se podvrgla drugoj od četiri operacije lakta (prva je bila još 2014). Od tada se sve odvija po principu „korak napred, natrag dva“, i Ana je odigrala samo devet mečeva u dve sledeće sezone.

Bilo je mračnih misli, ali oduvek je verovala i ljubav prema tenisu gurala ju je u trenucima kada bi mnogi odustali na njenom mestu. Niko je ne bi krivio ni da je ona učinila isto, al još jednom je Konjuh demonstrirala koliko je čvrsta.

Lakat mi nikada neće biti 100%, pomirila sam se sa time

Sredinom septembra igrala je na turniru sa nagradnim fondom od 25.000 dolara u Zagrebu – i pobedila. Ni manje ni više nego na šljaci, najneomiljenijoj podlozi.

„Bilo je zaista lepo vratiti se posle toliko mučnih godina. U poslednje tri sezone praktično nisam bila deo WTA tura, tako da je bilo lepo ponovo putovati i igrati mečeve. Za taj prvi turnir adrenalin me je baš udario, bilo je neverovatno. Tu je bilo malo drugačije nego inače jer sam spavala kod kuće, a to se ispostavilo kao dobro jer sam bila opuštenija. Odrasla sam na šljaci, pa sam se snašla. Nije to bio naročito jak turnir, ali dobila sam dobre igračice poput Rahimove koja je posle igrala drugo kolo Rolan Garosa“, počinje Ana za Sport klub.

Konjuh, koja je nedavno napunila 23 godine, odigrala je pet turnira do kraja 2020. Bilo je ubedljivih poraza poput onog od Aranče Rus (6:1, 6:1), ali i ohrabrujućih pobeda kao što je bila ona nad bivšim brojem 15 Kajom Kanepi. Najvažnije od svega, bila je spremna da igram, mada se jeste povukla u poslednjem meču (polufinale turnira od 25.000 dolara) zbog manjeg istegnuća skočnog zgloba.

„Bilo je smešno na neki neobičan način jer sam primila oko 100 poruka tipa ’da li ti je ruka dobro’? Moj lakat nikada neće biti na 100%, ali pomirila sam se sa time – i ne može da bude posle četiri operacije i godina mučenja, nije to više zdrav zglob… Zagrevanje i istezanje sada mi traju znatno duže, fizioterapeut mi tretira lakat triput dnevno. Moram opet da pronađem svoje granice i nadam se da će me lakat poslužiti još nekoliko godina, to bi me načinilo srećnom“.

Ključna reč – ljubav

Ana Konjuh Vimbldon
Photo by Julian Finney/Getty Images

Često Anu pitaju gde pronalazi snagu da ide napred uprkos svim nevoljama. Izazovno je i mentalno i fizički, a kako bismo pronašli adekvatan odgovor, moramo da zakopamo dublje u prošlost.

Konjuh se zaljubila u tenis gledajući stariju sestru Andreu kako trenira u rodnom Dubrovniku – Ana bi kupila lopte za sestru, ali ubrzo je i sama stala na teren. Momentalno je znala – tenis je njen izbor. Bila je toliko sigurna da se sa nepunih 11 godina preselila u Zagreb samo sa sestrom.

„Bilo je negativnih misli, pita se čovek ’šta ako’, naročito pred operaciju od koje se mnogi sportisti nisu oporavili. Ipak, na kraju krajeva, za mene je ključna reč ’ljubav’. Jednostavno volim ovaj sport, volim da udaram tu malu žutu loptu – to je sve što sam želela da radim još otkad sam bila dete. Moj tata uvek kaže da sam odmah poludela za tim loptama i to se do danas nije promenilo“, govori Ana i nastavlja posle kratke pauze:

„Ispunjava me osećaj da me ljudi gledaju i bodre posle lepog poena, taj osećaj ne može da opisati rečima. Mislim da tu vrstu strasti ne bih mogla da osetim radeći nešto drugo. Nisam želela da kasnije dođem u situaciju da se kajem što nisam pokušavala sve. Željna sam da ponovo pokušam i iskreno se nadam da će sve proći kako treba“.

Konjuh se najgore osećala posle treće operacije, 2018. godine. Još jednom je prošla kroz mukotrpni proces rehabilitacije i povratka u formu, samo da bi opet osetila bol.

Kako kaže, udarila je u zid, bila frustrirana i razočarana pitajući se „zašto se ovo dešava meni“? Njena porodica i tim bili su joj konstantna podrška u svakom trenutku, a Ana posvećuje posebnu zahvalnost jednoj osobi – Meri Tranfić.

„Ona je moj fizioterapeut već pet godina i postale smo prijateljice. Meri zna sve kroz šta sam prošla, nemamo tajne jedna sa drugom i pomogla mi je mnogo i sa mentalnog oslonca. Bila je moj oslonac“.

Slavni dani

Ana Konjuh US open
Photo by Mike Hewitt/Getty Images

Jedna od misli koje su održavale Anu kada je prolazila kroz najteže trenutke jeste saznanje da pripada teniskom vrhu. To je već bila dokazala tokom kratke karijere kada je bila tinejdžerka – jedan od najsvetlijih trenutaka bio je plasman u četvrtfinale US opena 2016, kada je savladala Kiki Bertens, Kurumi Naru, Timeu Baščinski i Agnješku Radvanjsku pre nego što je izgubila od Karoline Pliškove.

„Sada mi se čini kao da je to bilo u prošlom životu… Živo se sećam duela sa Radvanjskom u osmini finala (6:4, 6:4). Stadion Artur Eš, večernji program. Igrala sam s njom na Vimbldonu te godine i bila sam jako blizu pobede pre nego što sam iskrenula zglob. To mi je bila dodatna motivacija i bio je to moj dan od samog starta – funkcionisalo je sve što sam zamislila, a publika je bila neverovatna. Kada smo ranije govorili o mojoj ljubavi prema tenisu, taj meč bio je jedan od onih koje je teško opisati rečima. To je retko iskustvo i nadam se da ću ga imati ponovo u budućnosti“.

Iako Kristijan Šnajder nije bio njen trener u vreme tog uspeha u Njujorku, radio je sa njome više od sedam godina i Konjuh će mu zauuvek biti zahvalna.

„On je bio veliki deo mog odrastanja. Na terenu smo bili ozbiljni i mnogo smo radili, ali van terena je bio izuzetno zabavan. Ta vrsta dinamike odgovarala je mom karakteru, bilo mi je ugodno sa njime. Non-stop bismo se kladili u nešto tokom treninga – farbanje kose, sklekovi u avionu za Australiju, jednom je čak obećao da će trčati go po kompleksu ako osvojim titulu. Sa Kristijanom nikad nije bilo dosadno“.

Promena u stilu igre

Ana Konjuh
Getty Images/Matthew Stockman

Kada bira svoj tim, Konjuh želi da se okruži dobrim ljudima koji postavljaju realistične ciljeve i ne boje se da kažu šta misle („čovek mora da nauči da sluša znajući da nije uvek najpametniji“). Trenutno radi sa Antoniom Veićem, nekadašnjim 119. teniserom sveta koji je uz nju još od druge operacije.

Konjuh voli da nameće tempo, da diktira poene, a najteže su joj uvek padale suparnice sa sličnim stilom igre – Venus Vilijams i Karolina Pliškova na primer. Sada je Anin osnovni fokus da malo prilagodi način igre kako bi joj karijera duže trajala – Kim Klajsters i Na Li bili su joj uzori i sada Ana pokušava da liči na njih.

„Moram da pronađem ravnotežu, da odigram loptu-dve više i da ne pokušavam da završavam poene iz skoro nemogućih pozicija, što nekada radim. Moram bolje da razumem tenis. Ranije sam bila klinka i kao klinka ne razmišljaš, već samo pratiš instinkte. Sada me Antonio tera da mislim korak unapred u stilu: ’Ako odigram loptu tu, na kojem mestu na terenu ću je dobiti natrag za sledeći udarac’, takve stvari. Drugačije pristupam igri, temeljnije sa taktičkog i mentalnog stanovišta“.

Anina najveća želja van terena jeste da zasnuje porodicu i da bude majka, tako da ne vidi sebe kako igra tenis duboko u tridesetim godinama. Ipak, sada ne razmišlja o tome, samo želi da bude zdrava i da igra tenis.

Konjuh je trenutno 476. na WTA listi, ali sa zaštićenim rangom na 255. poziciji. Dobila je specijalnu pozivnicu za kvalifikacije za Australijan open koje počinju 10. januara u Dubaiju.

„Samo želim da odigram što je moguće više mečeva i da se vratim što pre“.

Komentari

Vaš komentar