Strast i ludilo: Đokovićev ringišpil sa najslađim krajem

Saša Ozmo 13. jun. 202122:58 > 14. jun. 2021 1:2629 komentara
Podeli:
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Ta glava Novaka Đokovića. Ljudi moji, posle ovakvog finala ne može se racionalno analizirati. Ne može, jer ni meč nije bio racionalan, nije odlučen u forhendima i bekhendima, već je odlučen u glavi. Toj „ludoj“ glavi Novaka Đokovića.

Možda nisam normalan, ali znam da nisu ni mnogi od vas, pa mogu da vam kažem – umalo se nisam onesvestio kad je promašio onaj volej na 15-0 u poslednjem gemu. E, toliko čoveka sport može da uvuče i da učini da zaboravi sve drugo, važnije i veće. A pogotovo to ume Đoković.

Novakova 19. grend slem titula:

Nije se još bura u želucu stišala od petka i Nadala, a Novak rešava ponovo da nas posadi u svoj ringišpil – još jedna sumanuta vožnja sa vrtlogom emocija, urlicima po zgradi i milionima razmenjenih poruka sa sličnim fanaticima.

Nerve niko ne može da nam vrati, ali nadoknadio je Novak tamo gde je važnije, nadoknadio je u duši. I jeste ovako slađe – gledaš posle snimak, skoro pa navijaš da što dublje potone, da bi preokret bio veličanstveniji.

Na kraju, 6:7 (6-8), 2:6, 6:3, 6:2, 6:4 u duelu sa inspirisanim i samouverenim Stefanosom Cicipasom. Devetnaesta grend slem titula. I njome stvoren još jedan jak argument, možda i najjači u debati o najvećem svih vremena. No, biće vremena za priču o tome.

Možemo da razgovaramo o taktici koliko god želimo, ali nije u taktici odlučeno ovo finale. Pobedu je odneo onaj ko je bolje uspeo da kontroliše emocije i nervozu, onaj ko je bio fizički spremniji i onaj ko je bio jači – u glavi.

Najveći Đokovićev dar tenisu

Novak Đoković
Photo by Adam Pretty/Getty Images

Govorimo o titulama, o brojevima, o velikim pobedama, ali možda i najveće nasleđe Novaka Đokovića u svetskom tenisu biće to koliko je visoko podigao standard profesionalnog života, brige o svom telu i umu. I mnogi pokušavaju da idu njegovim putem, jer najveći postavljaju standarde.

Čovek u 35. godini odigra mentalno zahtevan meč sa Beretinijem, na momente je bilo da mozak otekne. Onda reši uspešno najtežu zagonetku u svetu tenisa, Rafaela Nadala na Rolan Garosu, a za to je potrebno stvarno iskoristiti onu floskuletinu o „poslednjem atomu snage“. S Nadalom nije moguće drugačije.

Manje od 48 sati kasnije, u dubokom je kanalu sa momkom koji nije jedan od onih koje vera lako napušta, momak čiji stil igre može da naškodi Đokoviću i koji je u najboljoj formi ovog proleća. I, znate šta – ni to nije dovoljno da Novak izgubi.

Svađa sa suncem

Novak Đoković
Photo by Adam Pretty/Getty Images

Do rezultata 6:5, do trenutka kada je servirao za vođstvo u setovima, po pariskom suncu još se igrao tenis. Sve posle toga bilo je preživljavanje.

Obojica su nastojali onog drugog da izbace iz komforne pozicije na terenu, a da pri tom ne potegnu okidač do kraja. Agresivno, ali strpljivo. Hrabro, ali mudro. Mogao je Cicipas vrlo lako da dođe do 1-0, imao je set loptu na 5:4, ali Đoković je spasava u dugom poenu, i potom pravi brejk. Nastupa pomračenje – figurativno i doslovno.

Od narednih devet poena, Novak poklanja sedam svađajući se sa suncem. U neverici gledam šta se događa i sedam na kauč prvi put od starta meča. Tada Đoković kao da mi kaže „ustaj!“, pušta ruku i dolazi do set lopte.

Bio je red na Cicipasa da odgovori – Novak radi nešto što ne radi tako često, izmiče se na forhend i šalje ga duboko, ali Grk federerovski odgovara i smešta loptu u suprotni ugao. Ubrzo osvaja i set.

Daje čovek „setove fore“ u grend slem finalima…

Novak Đoković
Photo by Julian Finney/Getty Images

Mentalno i fizičko tesno su povezani u sportu, a na oba plana Novak pada početkom drugog seta. Dupla, promašen drajv volej koji obično ne greši, brejk… Činilo se stvarno da ide dovraga. Đoković kasni i na lopte koje inače stiže, a obešena ramena samo su jedan pokazatelj obeshrabrujućeg govora tela. Počinje da rizikuje bez pravog plana, nije blizu brejk lopte.

Vajda, Ivanišević i Đokovićev treći trener

Posle meča, jedan dečak skoro da je fizički poleteo od sreće kada mu je Novak poklonio reket. I to ga je baš ciljano njemu poklonio, a posle je objasnio i zašto.

„Ne poznajem ga, ali sve vreme sam ga čuo, pogotovo kada sam zaostajao dva seta. Hrabrio me je. Čak mi je i davao taktičke savete, ha-ha, tipa: Čuvaj servis, stvori laku prvu loptu, pa onda diktiraj, idi mu na bekhend. Bukvalno je bio moj trener. To mi je bilo baš slatko i lepo, pa samo osetio da je on osoba kojoj treba da dam reket. To je bila zahvalnost za to što me je bodrio i kada nije išlo“.

Cicipas, kako je i rekao posle meča, igra „veoma dobro“, ne i „neverovatno“. Pitam se da li je moguće da ni treći put onaj koji dobije Nadala neće uzeti titulu. Shvatam da, ako tako bude, postoji debeo razlog – upravo taj.

Uprkos tome, u žaru i ludilu, ne mogu da poverujem da je Novak tako pustio set niz vodu – sećam se trećeg seta finala Australijan opena 2020. sa Timom i drugog seta finala Vimbldona sa Federerom 2019. Tada se isto dešavalo.

Dva Novakova glasa

Sarah Meyssonnier, Reuters

Kao u duelu sa Muzetijem, Novak odlazi u svlačionicu između dva seta. Verovao bih u preokret, ali mi se čini da Đoković nema dovoljno goriva u nogama. To mi se čini i u startu trećeg seta, iako je stav vidno bolji. Donosi i bolje odluke na servisu.

„Čuo sam dva glasa – jedan mi je govorio da ne mogu da preokrenem, da je gotovo. Taj je bio prilično glasan posle drugog seta. Osetio sam da je vreme da se posvetim drugom glasu. Rekao sam sebi da ja to mogu, počeo sam da ponavljam to sebi kako bih poverovao. Kada je počeo treći set, osećao sam se bolje. Posle toga u meni nije postojala sumnja“, rekao je Đoković.

I, onda, verovatno ključni gem u meču, onaj pri rezultatu 2:1 u trećem setu. Počinje Novak bolje da čita i servise i celu igru Cicipasa, ali nikako da prelomi i napravi brejk. Jedna, druga, treća, četvrta… Osećam da je to možda i poslednja prava prilika, a Novak na petoj pravi brejk. Imamo meč.

Tuci po bekhendu

Stefanos Cicipas
Photo by Julian Finney/Getty Images

U početku, Đoković se nije ustručavao da ulazi u razmenu forhend dijagonalama, a tu je Cicipas često imao prednost. Kada je načeo živce Grka i kada je osetio da će to biti bitka nerava i izdržljivosti više nego udaraca, Novak je tukao po bekhendu. I još tukao po bekhendu. Kada je pritisak, ono što je „poslednje naučeno“ obično se prvo slomi.

Da, imao je Cicipas nekoliko atraktivnih vinera bekhend paralelom, uključujući i onaj kojim je spasao prvu meč loptu, a u poslednja tri seta, ta strana bila je Novakovo sigurno utočište – tu je i napadao, tu je i produžavao poen znajući da je rizik od kazne mali.

Kad Novak igra…

Drugar sa Filipina kojeg sam upoznao u Njujorku: Dobiću srčani udar.
Drugar iz Poljske: Mali Mikolaj, žena i ja smo vikali „Ja te volim, Srbijo“ posle meč lopte. Novak je ne samo divno ljudsko biće, već i veliki šampion.
Drugar iz Izraela: GOAT! (uz fotku s kačketom s Đokovićevim logom)
Drugar iz Hrvatske: Uvek sam tvrdio da je najbolji. Svaka čast, kakav sportaš.

I još dvocifren broj sličnih… I u tom je Đokovićeva veličina.

Odjednom, Stefanos ne može da ubaci servis, a Đoković na startu četvrtog pravi dva brejka, kao od šale. Sada Grk poklanja, sada je on u padu, mrmlja sebi u bradu, tata Apostolos se meškolji na stolici, a malo me i Cicipas začudio konstantnim traženjem da se proveri trag lopte. Na jednoj – koju bih ja iz Beograda, i to bez naočara, video da je aut – čak je i Novak odreagovao pokretom ruke u stilu: „Da li si realan?“

Ne puštaj, sad kad si ščepao, ne pu-štaj. I nije puštao. I kada bi se desila neka propuštena prilika, kao na startu petog seta, Đoković je ostajao staložen. Osetio je da suparnika ima na konopcima, ali je isto tako znao da oceni da ne treba brzati i ići na nokaut po svaku cenu, jer bi to moglo da se osveti. Računa se i „na poene“. Udarac po udarac, Đoković je polako mleo Cicipasa i učinio da Grk ostane bez rešenja i da krene da greši.

Kakva poslednja dva poena!

Novak Djokovic
Photo by Julian Finney/Getty Images

U poslednja tri seta Cicipas nije napravio niti jednu brejk loptu, a Novak je rano stekao brejk prednosti u petom. Na 4:2 je imao i 15-40, u oba poena bio u igri, prvi bi i dobio samo da je za nijansu jače pritisnuo kada je imao inicijativu. Nepisano je tenisko pravilo da takve propuštene šanse bivaju kažnjene, ali Đoković igra po nekim svojim pravilima, po nekim svojim knjigama, samo njemu znanim i dostupnim.

A u tim knjigama, u nekoj fusnoti sigurno stoji: „Ipak, nemoj bez drame, muči ih malo“. I nije moglo, u poslednjem gemu je na 15-0 promašio zicer na voleju i siguran sam da su mnogi od vas pomislili kako sledi sr..e. Pa još kada je Cicipas bekhend paralelom spasao prvu meč loptu…

Sledeći poen bio je u malom sve ono što je Đoković bio u poslednja tri seta – miran, izdržao spin, izdržao dve nešto dublje lopte i uzvratio istom merom ne gubeći poziciju, forhend dijagonalom preuzeo inicijativu i završio poen prodornim i istovremeno dovoljno sigurnim udarcem. Na drugoj meč lopti – izvrstan servis, napad u bekhend i onda kraj udarcem između voleja i smeča. Prikladno, daj i taj smeč dobra da nam donese.

Najteži mogući put do titule

USA TODAY USPW, Reuters

Kao i najčešće u njegovoj karijeri, lakog puta nije bilo. Đoković je u karijeri osvojio 84 titule, a na putu do 52 morao je da pobedi barem dvojicu top 10 igrača. Poređenja radi, taj odnos kod Nadala je 35 od 88, a kod Federera 39 od 103. Sada su Novaku bili najteži mogući i protivnici i njihov redosled – to što je posle pobede nad Nadalom uspeo da preokrene 0-2 sa Cicipasom stvarno je nadljudski.

Za razliku od nas po kućama, Đoković prvobitno nije proslavio trijumf burno. Nema veze, care, urlali smo mi za tebe. I tek ćemo, kako stoje stvari.

Da se slegnu utisci, da se dočeka slobodan dan, a onda jedan lagani maraton – prvo s Nadalom, pa sa Cicipasom. Natenane.

Komentari

Vaš komentar