Torinski SK dani: Sve može i ništa ne može

ATP 14. nov 202117:36 > 17:474 komentara
Sport klub

„Ovo je masters, nije čelendžer“, bio je ljut Danil Medvedev na skupljače lopti u Torinu, a žalio se sudiji Karlosu Bernardesu. „Nisu oni krivi, organizator je“. Nije to bio pravi razlog Rusove nervoze, već izvanredna igra Huberta Hurkača. Ipak, kao i toliko puta ove sezone, Medvedev je pronašao put do pobede – 6:7 (5-7), 6:3, 6:4.

Iz Torina:

„Braaaavaaa, braavaaa“, urlao je tip koji je sedeo ispred mene na svaki dobar poen. U prvom setu je imao mnogo razloga za arčenje glasnih žica – Hurkač je igrao rasterećeno, napadao lopte u penjaju, izlazio na mrežu i precizno servirao. Iako brejk lopti nije bilo, Poljak im je bio bliži, i prvi set je dobio u taj brejku sa 7-5, uz dva poena koji su na noge podigli i solidan broj onih koji su zurili u telefone i tokom taj brejka.

Zaista razumem i prvi sam za to da se napravi uspomena, opali nekoliko fotografija, ali zašto si došao i platio kartu, a onda ne gledaš to zbog čega si tu? Pa još taj brejk…

Rekao sam Višku pre meča da bi Hurkač mogao da iznenadi, ali nije uspeo da održi isti nivo igre, dok je Medvedev ostao pribran. U drugom i trećem setu, Poljak je već u prvom svom gemu gubio servis, a nedopustivo je dati takav vetar u leđa čoveku koji igra sezonu karijere, te mu je i samopouzdanje u skladu s tim u nebesima. Dobar meč za start turnira, a uslovi su očito znatno brži nego u Parizu, što su potvrdili i Danil i Hubert – pogotovo su lopte brže.

London nas razmazio

Sport klub

Dve strane haotične organizacije Italijana opet su se pokazale. Nema pres-deska, što je uobičajeno na svakom sportskom događaju – na tenisu su tu vremena treninga npr, kao i druge informacije za novinare. Ovde je to two-man show simpatičnih Marka i Angela – predusretljivi su, ali i na najbezazlenije molbe su začuđeni. Snalaze se koliko mogu, i sve su bolji!

Restoran za novinare je van dvorane, na pet minuta hoda, što nije problem, ali jeste što tamo nema nijednog ekrana s tenisom. A na ekranima u pres-sobi, najčešće ide meč bez grafike, tj. bez rezultata.

Sport klub

Ona druga strana jeste što se slabo šta kontroliše, pa i to gde sede novinari. Teoretski, mesto nam je na gornjem prstenu. Bio sam voljan da to poštujem, samo da bih video da na predviđenoj tribini ničim nije odeljen niti obeležen prostor za novinare. Kad je već tako, spustio sam se na nivo niže i iza leđa tenisera, moj omiljeni ugao gledanja. Niko me ništa nije pitao.

U londonskoj O2 areni klopa i piće su bili dostupni tokom celog dana, tamo smo se prilično razmazili, a Torino je zasad daleko, baš daleko od toga. Ipak, uspeli smo Višku da doturimo ručak odmah po završetku meča Medvedeva i Hurkača. I profiterole su bile prave, kako samo Italijani umeju, Kole je brzo stigao do njih.

Pres-centar se polako puni, kolege pristižu, ali i dalje je to daleko od uobičajenog kapaciteta, baš kao i na tribinama – dozvoljeni kapacitet je 65 posto.

Šutnuo čovek zid posle Pirlovog gola…

Sport klub

Termini singl mečeva (14.00 i 21.00) takvi su da ćemo malo teže obići grad, pa nam je zato subota uveče baš prijala. Paolo, prijatelj Viškovog prijatelja, izveo nas je na večeru i pokazao nam svoj zavičaj, na koji je vrlo ponosan, što je lepo osetiti.

Po ulasku u grad, Torino nije delovao kao nešto posebno, ali centar je divan – prostran gradski trg, palate i zamkovi, sve je impresivniji kako vreme prolazi. Paolo nam je otkrio da je Torino u prošlosti važio za grad crne magije, pokazao nam je i „dnevnu sobu grada“ gde se okupljaju kadgod se nešto bitno dešava, i preporučio lokalnu klopu, od predjela do tradicionalnog mesa fasone, uz crno vino.

Odavno nisam sreo nekoga ko hoda brže od mene, ali Paolo i njegov drugar Luis su olimpijci u toj disciplini, iako imaju po pet banki. Paolo je i fanatik za fudbalske utakmice Torina, ide na skoro sve utakmice, kupio me je svojim ludilom. Nešto smo se sećali kad je bila koja tekma, i čovek ispali: „Ne, tačno se sećam, jer sam se tada povredio pošto sam šutnuo zid kad nam je Pirlo dao gol za pobedu“. Moj čovek.

Pričali su nam i kada su išli na Aberdin – Seltik, o tome kako igraju tenis i kako ne mogu da zamisle dan bez sporta – ako se uklopimo, idemo na još jednu turu po gradu, ranojutarnju ovoga puta.

Na ulasku u naš kraj nas je ponovo dočekao miris marihuane, taman pred spavanje. Moje se malo odložilo, jer sam drndao vrata od sobe pet minuta pre nego što sam provalio da mi je gospodin dao pogrešan ključ na recepciji.

Svašta smo i snimali u prethodna tri dana, biće na TV-u tokom studija, ali i na Wish&Go kanalu.

Trenutno smo u fazi dovijanja kako da gledamo fudbal večeras, pa vam i tekst kačim sada. Hvala na komentarima, nedostajalo je sve ovo, ljubi vas SK ekipa iz Torina.

Komentari

Vaš komentar