Srbin sa Floride u vrhu svetskog boksa: Hot Rod govori za SK

Blog 2. jun 202210:30 > 10:432 komentara
Podeli:
Radivoje Kalajdžić
Joseph Correa / Frontproof Media

Kao beba je bio izbeglica, kao sedmogodišnjak imigrant, a kao tinejdžer je rešio da postane profesionalni bokser da bi bio u lokalnim vestima. Kao borac u usponu je „pokraden“, kao jedan od najboljih poluteškaša sveta čuo je od lekara da više neće smeti da boksuje, a kao izazivač za titulu je nokautiran.

I pored toga, Radivoje Kalajdžić se trenutno nalazi na pobedu ili dve od svetskog trona. Sa šorcem u bojama srpske trobojke „leti“ po ringu i beleži sjajne rezultate, a u Srbiji je istovremeno začudo prilično anoniman.

Ako volite borilačke sportove, pročitajte i:

„Moj san bi bio da se jednog dana borim u Srbiji“, rekao je Kalajdžić u intervjuu za Sport klub u kojem se dotakao svog životnog i profesionalnog puta – oba su ga vodila preko brojnih iskušenja.

Poznat po odličnom i odgovarajućem nadimku „Hot Rod“ (automobil pojačanih performansi), Kalajdžić je bio i na najvećoj sceni profesionalnog boksa – borio se za svetske titule! Međutim, video je i manje glamurozne strane ovog sporta, koji često ume da bude veoma surov.

U razgovoru za Sport klub dotakao se mečeva sa Arturom Beterbijevom, najboljim poluteškašem sveta, neverovatno pristrasnog suđenja u duelu sa američkim „miljenikom“ Markusom Braunom, a podelio je i neverovatnu priču o tome kako je počeo sa pro karijerom. Govorio je Kalajdžić i o bokserskim aktuelnostima – pre svega ogromnom iznenađenju koje je Dmitrij Bivol priredio u duelu sa superzvezdom Kanelom Alvarezom.

Povratak u vrh

Poslednji put Kalajdžić je bio u ringu 14. maja, kada je u prvoj rundi tehničkim nokautom zaustavio Ernesta Amuzua iz Gane. Bilo je jasno da su razlike u kvalitetu, bokserskom „pedigreu“ i ostvrenim rezultatima ogromne.

„Trebalo je da se borim sa Kalumom Džonsonom, bokserom iz Velike Britanije, ali ta borba je propala onog dana kada je trebalo da bude zvanično objavljena. Izgleda da se on povredio. Tako da je ovaj meč sa Amuzuom imao za cilj samo da me zadrži u formi – da ostanem ‘oštar’ i odradim nekoliko rundi. Nadam se da ću u sledećem nastupu za protivnika imati nekog ko se nalazi među deset ili 15 najboljih na svetu u mojoj kategoriji. O tome se pregovara trenutno“, započeo je razgovor za Sport klub Radivoje Kalajdžić.

„Hot Rod“ kao profesionalac ima skor od 27 pobeda (19 KO) i 2 poraza (1 KO). Imao je tokom karijere priliku da se osmeri sa najboljim poluteškašima današnjice, a njegov boravak u vrhu divizije do 79 kilograma i dalje traje.

„Početkom godine sam dobio ponudu za veliki meč – borbu sa Džoom Smitom juniorom za pojas svetskog prvaka u WBO verziji, ali sve mi je saopšteno samo sedam dana pred duel. Nisam mogao da prihvatim – ponuda je stigla neposredno posle Nove godine, Božića i slave…. Znate kako mi Srbi jedemo u tom periodu. Nije bilo nikakve šanse da na vagi imam potrebnu kilažu za samo nedelju dana“, kaže 30-godišnji bokser.

Kalajdžić je jedan od najviših boraca kada govorimo o poluteškaškoj „eliti“ – visok je 188 centimetara. Da li je nekada razmatrao da se oproba u kategoriji „iznad“?

„Nisam razmišljao o menjanju kategorije – nemam nikakvih problema da zadovoljim težinu od 79 kilograma. Imao sam neke mečeve u kruzer kategoriji (90,7 kg), ali razlika je velika. Momci u toj kategoriji, kada nisu u procesu priprema, okolo šetaju sa po 100 kila. Jednostavno su veći i snažniji od mene, tako mi nastup u nekoj drugoj diviziji baš i ne ide u prilog.“

Kalajdžić je tokom karijere imao priliku da sarađuje sa nekim istinskim legendama svetskog boksa.

„U zavisnosti od toga za kojeg se protivnika pripremam, nalazimo odgovarajuće sparing-partnere. Ključna stvar je stil borbe koji ima rival, na osnovu toga organizujemo čitave pripreme. Za prethodni duel sam mnogo radio sa Sergejom Kovaljovom. Mi se znamo odranije, pomagao sam i ja njemu tokom priprema za neke mečeve. Sa njim je uvek lepo raditi. Sarađivao sam u dva ‘kampa’ i sa Genadijem Golovkinom. GGG uvek radi jako na treninzima, ali je izuzetno miran. Ne ‘protraći’ nijedan uradarac, nijedan pokret, a sve vreme je ispred vas i ne dozvoljava da se opustite. Pritisak, pritisak, pritisak… Jako fina osoba, niko ne bi pomislio da je bokser“, objašnjava bokser koji živi na Floridi.

Počeci

Kalajdžić je rođen 1991. godine u Zenici, ali je po izbijanju rata sa porodicom izbegao u Srbiju. Govoreći za Sport klub opisao je svoj put od ranog detinjstva u izbeglištvu do prilike da se bori za pojas svetskog šampiona.

„Posle rata smo živeli jedno vreme u Čačku, pa u Bijeljini. U SAD smo došli kada sam imao sedam godina, dakle već 23 godine živim ovde. Mnogi članovi moje porodice su se doselili ovamo u istom peroidu. Došli smo u Sent Pitersburg na Floridi, a tu živimo i danas. Kada sam kao dete promenio sredinu bilo mi je prilično teško zbog novog jezika i drugačijih okolnosti, ali, sa druge strane, imao sam sreću jer je dvanaestoro mojih rođaka došlo zajedno sa mnom u Ameriku. Svi smo bili zajedno, išli smo u istu školu i familija mi je olakšala čitavu adaptaciju.“

Srpsko-američki bokser je potom opisao kako je uopšte došlo do toga da se bavi „plemenitom veštinom“.

„Imao sam drugara u odeljenju koji se bavio boksom, a mene je to oduvek privlačilo. Kao klinac sam želeo da budem obučen kao bokser – da imam posebne patike, bokserski šorc, rukavice… Odmah sam se zaljubio u sve to. Kao mali sam voleo da gledam Majka Tajsona – moj tata je bio veliki fan ‘Gvozdenog Majka’. A ko nije bio?!“

Kako bi Kalajdžić opisao svoj stil borbe nekome ko ga nikada nije gledao?

„Boksujem dosta tehnički, ali imam i snažne udarce. Mnogo se krećem u ringu, imam brze noge i tako ‘gradim’ situacije iz kojih zadajem najbolje udarce. Imam brzinu i snagu da uzdrmam protivnike, ali pre svega se oslanjam na tehniku. U poslednje dve godine sam u velikoj meri promenio svoj stil, ali ljudi jednostavno nisu imali priliku to da vide. Nisam više toliko neobuzdan i ‘lud’ kao što sam bio u mečevima sa Braunom i Beterbijevom. Sada ne pravim tolike zamahe pri udarcima, mirniji sam. Strpljiviji sam u izboru situacija iz kojih napadam. Jedva čekam da potpišem ugovor za sledeći veliki meč, pa da publika može da vidi novu verziju mene. Veliku zaslugu za novi stil ima i promena trenera. Tokom čitave karijere radio sam sa istim čovekom, ali u poslednje tri godine sarađujem sa novim trenerom – Rikom Sabatinijem. On nije napravio velike promene, ali mi je pomogao da ispravim neke mane. Sada udaram snažnije, bolje vraćam šake u gard – to su neke jednostavne stvari, koje nisam koristio koliko bi trebalo i na koje nisam obraćao dovoljno pažnje.“

Radivoje Kalajdžić
Joseph Correa / Frontproof Media

Početak Radivojeve profesionalne karijere bio je prilično živopisan i nije naslućivao uspehe koji će uslediti.

„Zanimljiv je početak moje bokserske karijere – prestao sam da se bavim ovim sportom kada sam imao 18 godina i nikada nisam mislio da ću biti profesionalac. Međutim, moj tadašnji trener, koji je ujedno bio i moj menadžer i promoter, rekao mi je da ću biti u lokalnim novinama i vestima ako prihvatim borbu. Ja sam bio klinac i to mi je zvučalo zaista kul – želeo sam da pričaju o meni na radiju. U tom trenutku sam radio neke klinačke poslove – šetao sam pse koji su učestvovali na trkama i slične stvari, nije mi padalo na pamet da ću napraviti profesionalnu karijeru. Ipak, pobedio sam u toj prvoj borbi, vezao sam još neke trijumfe i počeo sam da sarađujem sa jednim kubanskim menadžerom. Odatle je sve krenulo”, priča Hot Rod.

Iskušenja

Prvi Kalajdžićev nastup na velikoj sceni dogodio se 2016. godine u njujorškom „Barklejs centru“, a protivnik mu je bio ljubimac domaće publike, član olimpijskog tima SAD iz Londona i lokalni momak – Markus Braun. Borba je donela brojne kontroverze, a na kraju je Braun slavio krajnje diskutabilnom sudijskom odlukom, kojom su i komentatori bili iznenađeni i koja se i danas osporava u bokserskim krugovima.

„Mislim da sam tokom te borbe morao češće da skrećem pažnju sudiji na stvari koje je Braun radio. Toliko me je držao da nisam mogao da uputim udarce. Možda bi mu sudija oduzeo poen da sam se više žalio. Ipak, ništa nije moglo da se uradi – jednom kada sudije reše ko će pobediti na bodove, sve je gotovo. Tako je to ovde. Siguran sam da sam te večeri bio bolji bokser u ringu – pravio sam neke greške, ali i dalje smatram da sam uradio više. Nokdaun u prvoj rundi koji je upisan njemu zapravo nije bio nokdaun jer sam se okliznuo, a on me je potom i udario dok sam bio na podu. Za to su takođe morali da mu oduzmu poen, a nisu“, kaže Kalajdžić.

Sporni nokdaun o kojem je Radivoje govorio zaista je skandalozan – zbog tog sudijskog „previda“ Kalajdžić je izgubio rundu 10-8. Očigledno je da se Kalajdžić okliznuo, kao i da je dobio snažan udarac u trenutku dok je bio na kolenu, a za to Braun nije adekvatno kažnjen. Ipak, Radivoje je veoma profesionalno prihvatio prvi poraz u seniorskoj karijeri.

Ipak, tri godine kasnije (2019) Kalajdžić je dobio veliku priliku kojom je mogao sve da nadoknadi. Ukazala mu se šansa da se bori za pojas svetskog IBF prvaka protiv ruskog predstavnika Artura Beterbijeva, jednog od najmanje poželjnih protivnika u svetskom boksu danas. Stameni Čečen je slavio nokautom u petoj rundi, a do danas traje njegova dominacija – trenutno ima 17 pobeda u 17 boravaka u profesionalnom ringu, sve nokautom!

Ako volite borilačke sportove, pročitajte i:

„Beterbijev zna kako pametno da izvrši pritisak. ‘Namami’ vas u stil borbe koji njemu odgovara, uvuče vas u ‘uličnu tuču’ i u tome je veoma dobar. Ne želi boks, želi tuču. Mene je uspeo da uvuče u svoj ritam – jednom me je pogodio, a ja sam pomislio ‘U redu, sad ćemo da se pobijemo.’ Uopšte nisam radio u ringu ono što smo se tokom priprema dogovarali. Treba imati na umu da sam pre te borbe imao ogromnu pauzu zbog povrede šake.“

Posle pobede nad Trevisom Piterkinom pet meseci nakon poraza od Brauna (seprembar 2016), Kalajdžić je počeo da oseća sve jači bol u šaci. Posle lekarskih pregleda ustanovljeno je da je u pitanju avaskularna nekroza, bolest koja nastaje zbog privremenog ili trajnog poremećaja u snabdevanju krvlju područja kostiju. Za to oboljenje praktično nema leka i Kalajdžiću je rečeno da više neće smeti da boksuje.

Bokser rođen u Zenici je praktično ostavio boks, našao je posao, ugojio se oko 20 kilograma i delovalo je da se više neće boriti. Međutim, tada je čuo za terapiju matičnim ćelijama. Meseci su prolazili, šaka je bila sve bolje, a Kalajdžić je ponovo mogao da stisne pesnicu. Ubrzo se osećao bolje nego ikad i mogao je da napadne svetsku titulu.

U susret meču sa Beterbijevom Kalajdžić je imao dve pobede, koje je rešio nokautima u prvoj rundi. Usled nedovoljno jakih protivnika i duge pauze zbog problema sa šakom, Kalajdžić je proveo nešto više od tri minuta u ringu u periodu od dve i po godine – ni izbliza dovoljno.

„Iako sam znao da nisam proveo dovoljno vremena u ringu, nisam smeo da propustim takvu priliku – da se borim protiv Beterbijeva za pojas. Nisam se dobro snašao kada je gong zazvonio – pomislio sam ‘Čoveče, nisam se dugo borio, a sada se moj meč prenosi na ESPN i imam priliku da budem svetski prvak’. Kao da sam bio u nekom snu u kojem želim da udarim protivnika, ali su mi ruke kao na usporenom snimku. Na kraju sam iz tog meča mnogo naučio, tako da može da se posmatra i kao pozitivno iskustvo. Shvatio sam – ne treba da ideš u razmene udaraca kada protivnik to želi. Ako dobiješ udarac, smiri se, vratićeš kad se ukaže dobra prilika – ne žuri, boksuje se na 12 rundi. Sada znam koliko je bitno biti miran u problematičnim trenucima, a u borbi sa Beterbijevom nisam bio nimalo smiren, samo sam želeo da se tučem“, rezonuje Kalajdžić.

Sledeća stanica i stanje u poluteškoj kategoriji

Koga bi voleo za sledećeg protivnika?

„Želeo bih bilo koga iz vrha divizije – radovao sam se borbi sa Kalumom Džonsonom, nadam se da će se to ostvariti. Tu je i Entoni Jard, takođe Britanac. Ovih dana svi govore o poluteškašima posle pobede Dmitrija Bivola nad superzvezdom Kanelom Alvarezom. Moram da kažem da pre meča nisam bio ubeđen da Kanelo pobeđuje, za razliku od mnogih. Davao sam im podjednake šanse – 50-50. Bivol je veći momak, kategorije postoje sa razlogom, a uz to je i sjajan odbrambeni bokser. Kanelo je pokušao da ga sistematski slomi, slično načinu na koji je ‘rastavio’ Kaluma Smita, ali Bivolove kontre su bile stvarno dobre. Smatram da je Kanelo dobio maksimalno tri runde, ali sudije su pokušale da mu daju što su više mogle – sudije uvek žele da on pobedi jer je veoma popularan.“

Dmitrij Bivol je impresionirao svet boksa – deklasirao je „paund for paund“ kralja.

„Bivol je imao odličan plan – puštao je Kanela da ‘ispaljuje’ velike udarce i blokirao ih je, a čim bi Kanelo udario, Rus je uzvraćao. Toliko je jako Kanelo ‘bacao udarce’, da je posle njih bio ranjiv jer nije stizao da organizuje svoju odbranu. Svaka pesnica koju je Alvarez uputio bila je silna, ali nije koristio prednji direkt i bio je predvidiv – desni overhend, levi kroše. Bivol je sve to mogao da anticipira i čekao je do pete ili šeste runde, kada je Meksikanac počeo da se umara. Kanelova snaga pravi razliku u nižim kategorijama, ali kada se bori do 79 kg, situacija je drugačija. Verujte mi, znam kolika je prednost kada ste veći borac u ringu, ja sam čak mnogo ‘duži’ od Bivola – imam 12 centimetara veći raspon ruku, a viši sam sedam centimetara“, priča Kalajdžić.

Dmitrij Bivol, Kanelo Alvarez
Joe Camporeale-USA TODAY Sports

Ko je trenutno najbolji poluteškaš sveta – Bivol ili Beterbijev?

„Teško pitanje, ali ja bih se odlučio za Bivola. Bolji je bokser. Beterbijev jeste snažan, ali ne udara baš tako jako. Dobijao sam ja udarce protiv mnogih rivala i mogu to odgovorno da kažem. Kada pogledate moju borbu sa Beterbijevom, nisam se toliko obazirao na njegovu snagu udarca. Pogađao me je u lice i nije me bolelo, ali me je uzdrmao udarcima u potiljak i posle je završio posao. Kada se gledaju njegove pobede, jasno je da nema silu za nokaut jednim udarcem kao na primer Diontej Vajlder. Beterbijev lomi protivnika iz runde u rundu, tako je i bilo i protiv mene. Udara brzo, ne toliko jako, ali je neumoran i snažan i na kraju te praktično natera da odustaneš. Tako je bilo sa Markusom Braunom, tako je bilo sa Aleksandrom Gvozdikom, slomili su se pod pritiskom na kraju. Moram da priznam da je u tome dobar.“

Boks danas

Čudan trend se ustoličio u svetu boksa prethodnih godina – veoma popularni jutjuberi organizuju međusobne borbe, a one privlače ogromnu publiku. Tu prednjače braća Logan i Džejk Pol, a poslednja Kalajdžićeva borba, ekspresna pobeda protiv Amuzua, odžana je na priredbi u kojoj su zvezde večeri bile upravo jutjuberi.

Mečevi poznatih ličnosti iz drugih branši nisu novost u svetu boksa, ali u poslednje vreme popularnost jutjuberskih borbi je dostigla neverovatan nivo. Da li je sve to dobro za boks?

„U početku sam na jutjuberske mečeve gledao kao na ruganje našem sportu. Posmatrao sam konferencije za medije koje su prethodile borbama i ulaske u ring i mislio sam ‘Šta je ovo, čoveče?!’ Međutim, kada su momci kročili među konopce, kada je borba počela, bio sam oduševljen. Naravno, oni nisu ni blizu vešti kao profesionalci, ali imaju srce. Bacaju udarce iz sve snage, primaju ih, krvare, ne odustaju. Imaju m**a. Sve borbe su bile uzbudljive, bilo je šest nokauta. Događaj na kojem sam se ja borio bio je jedan od najboljih koje sam ikada gledao uživo – navijači koje ti jutjuberi imaju su neverovatni. Sve vreme su pevali, udarali nogama o pod, kao fudbalska utakmica u Evropi. Voleo bih da mi pravi bokseri imamo takve navijače“, izneo je svoj stav eksplozivni poluteškaš.

Iako se odselio u SAD kao sedmogodišnji dečak, Kalajdžić je i dalje veoma vezan za Srbiju – o tome svedoče brojne tetovaže sa pravoslavnim motivima, šorc u bojama srpske trobojke, kao i činjenica da tečno govori srpski jezik.

„Izuzetno sam ponosan na svoje srpsko poreklo – roditelji su to ugradili u mene, naročito moj tata. Stalno mi govori da moram da slavim slavu, da treba da kažem svima da sam Srbin. Šorc u bojama srpske zastave nosim zbog toga što želim da predstavljam svoj narod, ali sviđa mi se i kako izgleda. Ja jesam Srbin, iako sam došao u SAD kao dete, iako sam odvde odrastao. Govorim srpski, slavim srpske praznike, to je veliki deo mog života. Nažalost, u Srbiji nisam bio otkad sam imao 14 godina, ali u 2021. sam posetio Bugarsku – to je zemlja iz koje je moja supruga. Isplanirali smo da 2023. putujemo u Srbiju i BiH – posetićemo Čačak, Bijeljinu, Beograd…“

Radivoje Kalajdžić
Joseph Correa / Frontproof Media

Za kraj Kalajdžić ima i poruku za ljubitelje boksa u Srbiji.

„Hteo bih da se najiskrenije zahvalim svakome ko me prati i da svim fanovima poručim da nas uskoro očekuje veliki meč. Moj san bi bio da se jednog dana borim u Srbiji. Svestan sam da su veliki bokserski spektakli retki u Srbiji, ali ako bih za protivnika imao nekoga ko je popularan… Znam da postoji bokser Veljko u Srbiji, slična smo kategorija, gledao sam neke njegove mečeve… Tom potencijalnom borbom bih stekao veliki broj novih fanova u Srbiji.“

Prosto je neverovatno da Srbija ima svog predstavnika u samom vrhu svetskog profesionalnog boksa, a da srpska publika toliko malo zna o njemu. Naročito kada se na umu ima kakve je sve prepreke morao da prevaziđe da bi došao do mesta na kojem je sada.

Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)

Komentari

Vaš komentar