"Jon Arne Rise, želim da znam…"

Skener 17. okt 202012:00
Gary M Prior, Getty Images

Ako ste mislili da je ovo početak pisma nekadašnjem fudbaleru Liverpula, pogrešili ste. Ovo je stih pesme koju su navijači kluba sa Enfilda pevali jednom od svojih miljenika.

„Joooohn Aaaarnee Riiisaaah, ooohh, aahh, I wanna knoooww, how you scored that goal!„

Norvežanin je za sedam godina u Liverpulu postigao čak 31 gol. I to kao levi bek.

Kako je dao sve te golove, zapitaće se neko? Uglavnom tako što bi iz sve snage raspalio po lopti. To je bio njegov „trejdmark“.

Posvećeni statističari klasifikovali su njegov golgeterski učinak u crvenom dresu: 17 golova bili su nakon voleja ili projektila koji bi „pocepali“ mrežu protivnika; devet ih je dao iz neposredne blizine, dva nakon furioznih prodora, isto toliko iz slobodnih udaraca, a jedan je čak postignut glavom.

Impozantan spektar golova, posebno za igrača koji ima odbrambene dužnosti. Mada, Jon Arne Rise je samo u teoriji bio defanzivni igrač.

Liverpul ga je kupio 2001. iz Monaka za 4.5 miliona funti. Menadžer Žerar Ulije je napravio odličan posao, ispostaviće se u godinama koje dolaze.

„Želim da postanem dobar igrač i velika zvezda„, neskromno je poručio tada 21-godišnjak na predstavljanju u novom klubu. Da je izrastao u velikog igrača, to valjda svi znaju.

Ali Rise je bio mnogo više od toga – postao je neko zbog koga su navijači u uzbuđenju ustajali sa svojih sedišta.

Clive Brunskill, Getty Images

Riđokosi mladić iz Norveške će već na drugom startu u dresu Liverpula pokazati koliko vredi. Igrao se Mersisajd Derbi na Gudisonu kada je posle dodavanja Denija Marfija zavrteo Stiva Votsona na „ringišpilu“ i elegantno poslao loptu u mrežu Evertona.

Prvi gol u Premijer ligi proslavio je na karakterističan način: navlačenjem dresa preko glave i klizanjem na kolenima. Još nekoliko puta je proslavljao golove u istom maniru, da bi FIFA sve pokvarila uvođenjem žutih kartona za svako skidanje dresa.

Povezano

U novembru 2001. je umalo polomio prečku kada je u Bartezov gol poslao projektil koji je išao preko 100 kilometara na sat.

Mora da je kao mali mnogo gledao Roberta Karlosa. I sam kaže da je svoj šut vežbao do iznemoglosti.

„Po šet ili šest sati dnevno sam vežbao tehniku šuteva.“

Sve dok mu na kraju šut nije postao toliko razarajuć je da čak uspeo da polomi nogu Alanu Smitu.

Malo je falilo da navijačima Liverpula slomi srca kada je u istanbluskom finalu 2005. promašio penal. Mnogo su to zaboravili jer je Milan ipak pobeđen u penal-seriji.

Ali ono čega se gotovo svi sećaju je autogol protiv Čelsija u polufinalu Lige šampiona 2008. I to u 95. minutu utakmice. I to ispred „Kopa“.

Shaun Botterill / Staff/Getty Image

Samo dva meseca kasnije prešao je u Romu. Za kratko vreme postaje ljubimac navijača. Redovno je pogađao u derbijima sa Milanom, Interom, Juventusom.

Povratak u Premijer ligu usledio je 2011. kada je potpisao za Fulam i pridružio se mlađem bratu Bjornu Helgeu. Igrao je potom za APOEL, oprobao se u indijskom fudbalu (Delhi i Čenajin), a jedno vreme proveo je u Alesundu, klubu u kome je započeo karijeru.

U reprezentaciji Norveške je odigrao 110 mečeva. Postigao 16 golova. Ženio se tri puta. 

Najčitanije vesti - Skener