Standardan i sa 44: (Ne)običan slučaj Vitorina Hiltona

Stefan Davidović 12. mar. 202110:002 komentara
Podeli:
Vitorino Hilton
Printscreen

Rođen je 21 godinu pre Mbapea, vršnjak je sa doskorašnjim trenerom Marseja Andre Viljaš-Boašom, profesionalni fudbal igra od 1996. godine.

Vitorino Hilton da Silva nedavno je zabeležio 500. nastup u francuskoj Ligi 1, postavši prvi stranac kome je to pošlo za rukom.

Brazilac je svojevrsni fenomen, jer je i u 44. godini i dalje aktivan igrač i jedan od najstarijih profesionalnih fudbalera na svetu.

POVEZANE VESTI

Već deset sezona je član Monpeljea i kapiten tog kluba. U intervjuu za magazin “FourFourTwo”, neunuštivi štoper otkriva tajnu svoje dugovečnosti.

I dalje igram fudbal iz strasti, baš kao kada sam u Brazilu odrastao sa loptom u nogama. Svakog jutra se budim sa osmehom, znajući da ću igrati fudbal bar još jedan dan. Plan mi je bio da igram do četrdesete, nisam očekivao da ću igrati duže od toga i da ću i dalje biti starter i kapiten. Bilo je dosta igrača koji su igrali fudbal i nakon što su navršili 40 godina, ali nisu igrali baš svaki meč. Moja velika inspiracija je Ze Roberto.

Pored strasti prema fudbalu kojim se profesionalno bavi 25 godina, Hilton ističe da je i ishrana izuzetno važna, ali da je sve zapravo u čovekovoj glavi.

Dijeta mi je mnogo pomogla. Pre više od deset godina prestao sam da jedem brzu hranu. S vremena na vreme pojeden picu ili napravim burger kod kuće, ali celih deset godina nisam takao prerađenu hranu.

To je doprinelo da imam manje povreda. Ali um je ključ svega – moj mozak me može odvesti gde god poželim. Rekao sam svojoj ženi da postanem svestan svojih godina tek kada neko drugi to pomene. Neki mi kažu: Ti imaš 40 godina, a i dalje igraš fudbal. Moj odgovor obično bude: Druže, prošlo je tri godine otkako sam napunio 40!“

S obzirom da je defanzivac, u opisu radnog mesta mu je da čuva napadače koji su duplo mlađi od njega.

Kao centralni bek bio sam veoma brz, ali i dalje nisam spor s obzirom na to koliko godina imam. Naravno, ne mogu da izazovem Mbapea na sprint, čak ni 20-godišnji fudbaler ne bi mogao da stigne Mbapea! Jedini način da ga zaustavite je da dođete do lopte pre njega, dakle – anticipacija.“

Većina njegovih saigrača je zapravo u tim godinama da mogu da mu budu sinovi.

Često dovode u prvi tim igrače iz omladinske škole, imaju po 16 godina.. Pa je l’ svi to šalite? Ali u svlačionici svi smo isti. Zovu me ‘papi’, ali sa divljenjem i poštovanjem.“

Čuo je za Kazujošija Mijuru, 53-godišnjeg Japanca koji je pravi fenomen u svetskom fudbalu.

Voleo bih da ga posetim i da vidim šta on jede, pa da i ja mogu da igram narednih deset godina. Istraživao sam dosta stvari o njemu, ako se ne varam u poslednjih šest godina odigrao je samo četiri meča. Očigledno da je sve to zbog Ginisove knjige rekorda. Mene to ne zanima.

Karijeru je počeo u Šapekoenseu, potom je prešao u Paranu, a od 2002. je u Evropi. Dve odlične sezone u Servetu bile su odskočna daska za francusku ligu.

Prvo je igrao za Lens, a od 2008. do 2011. za Marsej. Učestvovao je u osvajanju šampionske titule 2010, a isti uspeh će ponoviti u svojoj prvoj sezoni u Monpeljeu (2012.) U septembru će proslaviti 44. rođendan. Za većinu ljudi u tim godinama, bavljenje sportom je samo misaona imenica.

Treneri se obično trude da poštede starije igrače od onih najnapornijih treninga. Ali moje mišljenje je da što manje vežbate, to ćete imati većih problema da ostanete u dobroj kondiciji. Ja treniram više od svih, prvi dolazim na trening kako bih radio na jačanju mišića, a nekad sam toliko lud da čak treniram i kod kuće!“

Za reprezentaciju nikada nije igrao, ipak njegovi kvaliteti nisu mogli da promaknu ljudima u Brazilu.

Da sam ostao u Brazilu, verovatno bih imao veće šanse. Dok sam bio u Parani, bilo je nekih glasina. Nešto se dogodilo i kad sam igrao za Servet, ne znam da li je istina ili je neko pokušao da me prevari. Telefonom me je pozvala žena koja se predstavila kao sekretarica selektora Skolarija. Govorila je o planovima za Mundijal 2002. Ali ne žalim. Mnogi igrači odigraju jedan meč za reprezentaciju, pa im karijera krene nizbrdo.“

Koliko dugo će Hilton pomerati granice? Sadašnji ugovor mu ističe na kraju sezone, ali penzija još uvek nije prva opcija.

Nisam još uvek razmišljao o tome, ne želim da mučim sebe. Želeo bih da odigran još jednu sezonu, ali pripremam svoj um za eventualno penzionisanje u junu. Želim da budem zadovoljan svojom karijerom i da znam da sam doneo odluku u pravom trenutku.“

Komentari

Vaš komentar