Šta nakon fudbala? Pitanje za svakog profesionalnog igrača nakon 15-20 godina svakodnevnih treninga i velikih utakmica.

Neke legende su pronašle način da i po završetku igračke karijere budu aktivne na sportskim poljima.

PAOLO MALDINI (TENIS)

Verovatno najbolji defanzivac svoje generacije i jedan od najtrofejnijih fudbalera ikada, Paolo Maldini je prostran fudbalski teren zamenio nešto manjim – teniskim.

Sa svojim partnerom u dublu Stefanom Landonijom 2017. se kvalifikovao na profesionalni turnir u Milanu.

Ipak, njihova ATP epizoda nije dugo trajala. Svega 42 minuta, koliko su proveli na terenu u meču koji je protivnički dubl dobio sa ubedljivih 6:1, 6:1.

GABRIJEL BATISTUTA (POLO)

Legendarni Batigol zbog teških povreda bukvalno više nije mogao da stoji na nogama, ali se 2009. godine „vratio na konja“, i to ne samo u figurativnom smislu.

Zaigrao je polo, godinu dana kasnije čak uspeva da osvoji trofej u jahačkom sportu.

PETR ČEH (HOKEJ)

Čeh je rođen za golmana, i to ne samo fudbalskog. Kao dečak trenirao je hokej koji je jedan od najpopularnijih sportova u njegovoj zemlji.

Velikoj ljubavi iz detinjstva vratio se po okončanju trofejne karijere i stao na gol Gilford Finiksa, hokejaške ekipe u Engleskoj.

Da je Petr Čeh svestrana osoba, videli smo nebrojano puta, kao onda kada nas je upoznao sa svojim talentom za sviranje bubnjeva.

JERŽI DUDEK (TRKE)

Još jedan golman koji je pored fudbala imao strast prema drugim sportovima.

U Dudekovom slučaju to su moto trke. Poljak kaže da mu je po odlasku iz fudbala nedostajao adrenalnin, pa su trkačke staze bile idealno mesto da ponovo oseti takmičarski duh.

Kako i sam ističe „U životu morate imati strasti, a trke mi pružaju veliko zadovoljstvo.“

SANTJAGO KANJIZARES (TRKE)

Očigledno ima nešto u vezi sa golmanima, pa im od ruke ide više sportova.

Kanjizares, nekada pouzdani čuvar mreže Valensije, redovno se takmiči u lokalnom reli šampionatu.

TIM VIZE (AMERIČKO RVANJE)

Golmani često pored visine imaju izuzetnu snagu, pre svega u rukama, jer im je u opisu posla da se njima služe.

Vize nije stao sa treninzima snage ni po okončanju uspešne karijere u Bundesligi. Jači i „nabildovaniji“ nego ikada, pojavio se u jednom WWE spektaklu.

„Rvanje za mene nije prestavljalo bekstvo, već alternativu stilu života u kome samo sedite na kauču i gojite se“, objasnio je Nemac.

RIO FERDINAND (BOKS)

Stameni defanzivac Mančester Junajteda svojevremeno se oprobao u boksu.

„Boks je izuzetan sport za duh i telo. Oduvek sam imao strast prema boksu“, objasnio je Rio svoju odluku da počne sa intezivnim treninzima.

Ipak, vrlo brzo je morao da „okači rukavice o klin“, nakon bezuspešnog pokušaja da dobije takmičarsku licencu.

IVAN PERIŠIĆ (ODBOJKA NA PESKU)

Jedan od junaka Hrvatske na Mundijalu u Rusiji, Perišić se u dresu svoje zemlje takmičio i u odbojci na pesku.

„Ovo je ostvarenje mog sna, odbojku sam trenirao od desete godine. Svakog leta vežbam sa prijateljem„, rekao je Perišić nakon takmičenja u Poreču.

Kada definitivno odluči da je sa fudbalom dosta, igrač Intera bio mogao ozbiljnije da se oproba u sportu koji postaje sve popularniji.

NAJDŽEL MARTIN (KRIKET)

Dobro se sećamo nekadašnjeg golmana Lidsa, večite rezerve Dejvidu Simanu u reprezentaciji Engleske.

Fudbalom se bavio sve do četrdesete godine života, a onda prešao na kriket.

Tačnije, vratio se sportu koji je trenirao u detinjstvu. Njegov tim se zvao „Lids Modernijans“.

DŽO HART (KRIKET)

Kada vas sleketor precrta sa spiska i na povede na Svetsko prvenstvo, šta drugo možete raditi osim da pronađete način da ostanete u formi.

Tako je Džo Hart, u vreme kada je Engleska igrala četvrtfinale Mundijala protiv Švedske, osvajao poene za svoju kriket ekipu na meču u Šruzberiju.