Zlatni dani Sampdorije: Od drugoligaša do giganta

Stefan Davidović 9. jan. 202120:00 > 21:336 komentara
Podeli:
Sampdorija
Clive Brunskill/Allsport

Italija nikada nije imala toliko velikih timova kao u vreme 80-ih i 90-ih. U tom društvu nalazi se i Sampdorija Vujadina Boškova.

Sampa je u drugoj polovini osme decenije 20. veka stekla reputaciju specijaliste za kupove. Između 1985. i 1990. osvajaju tri trofeja u Kupu, dva puta igraju finale Kupa Kupova, a najbolji plasman u Seriji A bio je četvrto mesto.

U eri Maradoninog Napolija, moćnih Milana i Intera, Skudeto je još uvek delovao kao nemoguća misija, ali renome kluba rastao je iz godine u godinu.

USPON

Renesansa u Đenovi poklopila se sa dolaskom Vujadina Boškova koji je imao bogato iskustvo stečeno u Holandiji i Španiji, gde je između ostalog trenirao velikane Fejenord i Real.

Kada je 1986. uveo Askoli u Seriju A, Boškov preuzima Sampdoriju, nasledivši na klupi Eugenija Berselinija. Srbin je znao gde dolazi, jer je kao igrač nosio dres ovog kluba u sezoni 1961-1962.

Četiri najveće zvezde tima u tom trenutku bili su ubojiti centarfor Đanluka Vijali, njegov imenjak na golu, mladi i perspektivni Paljuka, stub odbrane Pjetro Vjerhovod, i naravno Roberto Manćini.

Igrači u najboljim godinama koji tek treba da dostignu svoj „pik“ – Paljuka je imao tek 19 godina, dok je samo Vjerhovod bio nešto stariji od ostalih sa 27.

Najveći pogodak Boškova kada su pojačanja u pitanju bio je harizmatični Atilio Lombardo, u Italjii poznat pod nadimkom Popaj. Doveden je 1989. iz Kremonezea, istog kluba iz koga je došao Vijali pet godina ranije.

Uspesi u Kupu bili su samo najava onoga što sledi. Klub koji je do 1982. bio drugoligaš, spremao se da pokori ne samo Apenine, već i čitavu Evropu.

ISTORIJSKA SEZONA 1990-1991

Niko iz klupske „velike četvorke“ nije zablistao na Mundijalu čiji je Italija bila domaćin. Paljuka i Manćini ostali su prikovani za klupu, dok je Vjerhovod imao samo epizodnu ulogu u osvajanju trećeg mesta.

U idealnom timu prvenstva našli su se ulgavnom igrači rivalskih timova iz Serije A: Maldini i Barezi iz Milana, Skilaći iz Juventusa, Klinsman, Breme i Mateus iz Intera, i Maradona iz Napolija.

Boškov ipak uspeva da složi kockice: Manćini je igrao u životnoj formi, Lombardo bio nezaustavljiv na krilu, Vjethovod zaradio reputaciju „najtežeg defanzivca na svetu“, kako ga je nazvao Gari Lineker.

Fausto Pari je predstavljao čelični oslonac ekipe, fantastično povezavši zadnju i prednju liniju, pa se izostanak Vijalija u prvih sedam prvenstvenih mečeva gotovo nije ni osetio.

Aktuelni vladar Evrope Milan savladan je na San Siru predivnim volej udarcem Sereza, a povratak Vijalija na teren pomogao je da Napoli bude deklasiran na sred San Paola sa 4:1.

Usledio je neočekivan pad forme i samo jedna pobeda na osam mečeva.

U završnoj fazi sezone, izabranici Vujadina Boškova dodaju gas: devet trijumfa na deset utakmica, padali su Juventus, Parma, Milan, Napoli još jednom sa 4:1.

Šlag na torti bio je derbi duel sa Interom. Tri kola pre kraja, Sampdorija je imala tri boda više od direktnog rivala u borbi za Skudeto.

U jednoj od najboljih utakmica decenije, videlo smo sve što fudbal može da pruži: Uzavrele strasti na terenu, crvene kartone, poništen gol za Inter, pogođene prečke i stative, lopte izbacivane sa gol linije, penal koji je Paljuka odbranio Mateusu, zajedno sa još 13 odbrana na tom meču.

Na kraju je bilo 2:0 za Sampdoriju i prva titula u istoriji kluba bila je na vidiku. Rutinskom pobedom protiv Lećea (3:0), trofej je konačno osiguran.

EVROPSKI USPEH

U narednoj sezoni ne uspevaju da odbrane Skudeto. Milan je nedodirvljiv, ne znaju za poraz u Ligi, Sampa osvaja 18 bodova manje od Rosonera.

Na evropskoj sceni opravdavaju status supertima, eliminisavši branioca evropskog trona Crvenu Zvezdu u direktnom okršaju za finale.

Tamo ih je čekala Barselona predvođena legendarnim Johanom Krojfom. Kada je izgledalo da će drugu godinu zaredom finale Kupa Šampiona biti završeno bez golova, Ronald Kuman veštim šutem iz slobodnog udarca u poslednjem minutu donosi trofej Kataloncima.

Trofejna era kluba sa stadiona Luiđi Feraris okončana je osvajanjem još jednog pehara u Kupu 1994.

Klub je 1999. ispao u Seriju B, nikada više ne uspevši da ponovi slavne dane. Ali ostaje sećanje na moćnu Sampdoriju, simbol zlatnog perioda italijanskog klupskog fudbala i velike Manćnija, Vijalija, Paljuku, sve to pod dirigentskom palicom maestra Boškova.

Komentari

Vaš komentar