Utakmica koja je spasla Lebrona Džejmsa

Blog 13. mar. 202110:048 komentara
Podeli:
LeBron James
Jim Rogash / Getty Images

Bio je sateran uz poslovični zid više nego ikada u karijeri. Vrlo verovatno više nego ijedna gigantska zvezda u istoriji NBA. „Mislio sam da će, ukoliko izgubimo, Pet Rajli rastaviti taj tim Majamija“, govorio je posle svega Lebron Džejms.

Momak iz Akrona, taj danas proslavljeni pobednik i NBA šampion, bio je na ivici ponora. Bio je nadomak toga da postane najveći gubitnik američkog sporta i univerzalno omrznut. Da nije pobedio na toj utakmici – bilo bi gotovo. Čekalo ga je 19 i po hiljada strastvenih navijača koji su došli da vide konačni kraj „mita o Lebronu“.

NBA priče:

Kako se Lebron Rejmon Džejms izvukao? Kako je trijumfovao i preokrenuo mišljenje javnosti o sebi, tako da je sada jedna od najpopularnijih figura u svetu sporta? Šta bi se dogodilo da je doživeo poraz? Da li bi u tom scenariju ikada postao šampion?

Potrebna nam je jedna retrospektiva svega što se odigralo pre, tokom i posle te kolosalno bitne utakmice, koju su tog sedmog juna 2012. godine odigrali Boston Seltiksi i Majami Hit.

***

Hit sa početka „desetih“, taj silni tim predvođen „Kraljem Džejmsom“, Dvejnom Vejdom i Krisom Bošom, bio je u drugoj sezoni šampionskog projekta Peta Rajlija. Međutim, rezultati su do momenta odigravanja naše priče bili naprosto katastrofalni.

Trojica drugara su se okupila na Saut Biču i prilično arogantno obećala „ni pet, ni šest, ni sedam…“ šampionskih prstenova. U prvoj sezoni već su podbacili – bili su veliki favoriti u finalu protiv Dalas Meveriksa Dirka Novickog, ali su, najblaže rečeno, grozno razočarali.

Džejms je u tom trenutku bio satanizovani antiheroj NBA. Napustio je Klivlend, svoju rodnu grudu, na prilično nekorektan način, koji je mnoge inspirisao na možda i najgluplji fenomen u svetu sporta – spaljivanje dresa.

Uradio je i još jednu stvar koju javnost ne voli – udružio se sa drugim superzvezdama lige tog vremena i želeo da dođe do titule „preko reda“. Situaciju je za Lebrona dodatno pogoršala činjenica da se u spomenutom finalu 2011. godine skamenio i igrao užasno – nedostojno igrača kojem se predviđa jedna od najvećih karijera u istoriji NBA. Teksašani su porazili prvi Lebronov supertim i poslali ih u košarkaško čistilište.

Sledeće sezone bilo je jasno šta čeka Majami i Lebrona – ili titula ili potpuna katastrofa. Hit Erika Spolstre zaista jeste igrao bolje nego lane, a Lebron je bez sumnje bio na svom fizičkom vrhuncu. Osvojio je MVP nagradu bez ozbiljnije konkurencije, a Majami je optimistično, ali i dalje prilično oprezno, ušao u doigravanje.

Lako su dobili Karmelove Nikse u prvoj rundi, nešto teže žilave Pejserse u drugom krugu plej-ofa, a u finalu konferencije čekao ih je iskusni tim Boston Seltiksa. Petorka Doka Riversa bila je ista ona koja je četiri godine ranije osvojila prsten, s tim što je umesto namrštenog Kendrika Perkinsa starter bio Brendon Bes. Četvorica Ol-starova bila su tu – Ražon Rondo, Rej Alen, Pol Pirs i Kevin Garnet. Inače, bio je tu i Saša Pavlović.

„Namazani“ Kelti su znali kako sa Lebronom i Vejdom, pa su posle pet mečeva imali prednost 3-2. Najzaslužniji za vođstvo bio je fantastični Rondo, čovek koji u to vreme nimalo nije „mirisao“ Džejmsa. Osam godina kasnije u redovima Lejkersa je rame uz rame sa Lebronom stigao do titule u koronom pogođenom svetu.

LeBron James, Chris Bosh, Dwayne Wade
REUTERS/Darren Hauck

***

Lebron je izašao na parket i odmah počeo da odaje drugačiji utisak – podbočen na kolenima pre starta meča mrko je gledao rivale kao da je u sebi govorio: „Ili sad ili nikad.“

Otvorio je duel radeći ono što najbolje zna – napadao je obruč iz tranzicije i zakucavao „tomahavke“ ili polagao teške šuteve uz faul. Naročito je impresivan bio pogodak uz prekršaj Grega Stimsme (pravi hardkor fanovi se sećaju ovog ne baš sjajnog centra) za vođstvo 18:12.

Kada je stekao samopouzdanje posle pogodaka iz reketa, „otvorio“ se i šut spolja, segment u kojem je najviše napredovao otkad je doašo u Majami, naravno uz igru na niskom postu. Pogađao je Lebron odlično za tri poena iz driblinga, sa poludistance, a neki od šuteva su bili veoma teški – „kobijevski“ fejd-avejevi i pogoci uz faul.

Put-back“ zakucavanje za 50:40 demonstriralo je Lebronovu fizičku moć u tom trenutku, ali i košarkaški instinkt – anticipirao je gde bi lopta mogla da se odbije posle Bošovog šuta i vinuo se u vazduh kako bi je „prikucao“. Na poluvremenu je imao 30 poena ubacivši 12 od 14 šuteva iz igre.

Ma, samo odvojte 11 minuta i pogledajte video, sigurno nećete zažaliti ako i izbliza volite košarku.

Drugo poluvreme je nastavio u istom ritmu, a kada je posle briljantnog ukrštenog koraka otišao ulevo i pogodio od table Majami je povećao vođstvo na 17 poena i praktično rešio meč. Do kraja utakmica nije bila toliko intenzivna, a Boston je u utihnulom „Gardenu“ bio indisponiran i na kraju postigao svega 79 poena.

Na kraju je „boxscore“ statistika pored Lebronovog imena glasila: 45p (19/26 iz igre, 5/9 penali), 15 skokova, 5 asistencija, 4 izgubljene lopte i 3 faula za 45 minuta na parketu. Bio je tu naravno i neki u moru besmislenih NBA rekorda – prvi od Vilta koji je u jednoj utakmici imao „bla bla bla“…

Znam da je teret potencijalnog poraza na mojim leđima. Na kraju znam da neću žaliti ni za čim ako sam igrao žestoko i ako sam uradio sve što je u mojoj moći. Ja radim ono što sam naučen – igram na najvišem nivou i vodim saigrače“, rekao je Lebron razgovarajući sa Doris Burk posle meča.

Istorijski gledano, nije to bio najefikasniji Lebronov plej-of „dan u kancelariji“. Nije zapravo bio ni toliko impresivan kada se pogledaju drugi plej-of nastupi – pa u prošlosezonskom „mehuru“ Džamal Marej je imao dve utakmice sa po 50 poena. Ostao je Džejms prilično daleko od Majklovog rekorda plej-ofa i 63 poena, iako mu je ozbiljno pipretio sa čak 30 na poluvremenu.

Čak je i sam Lebron oborio svoj rekord 2018. godine – u prvom meču finala 2018. godine kao igrač Klivlenda ubacio je 51 poen, doduše u porazu. Da, dobro se sećate, to je ona utakmica u kojoj je Džej-Ar Smit bežao od koša pogrešno misleći da njegova ekipa vodi, na opšti užas Lebrona i ostalih saigrača.

NBA priče:

Jedna se stvar ne sme zaboraviti – Majami je ovom pobedom tek izjednačio na 3-3 i morao je da dobije sedmu utakmicu na Floridi. Lebron je opet igrao odlično (31p, 43% FG, 12sk, 2as, 1ul, 1bl, 3il za 47 i po minuta), ali drugi čovek je bio ključ uspeha.

Kris Boš se vratio posle pobede i rovit presudio Bostonu mahom šutem spolja – ubacio je 19 poena (8/10 iz igre, 3/4 za tri poena). Još tada je redovno potcenjivani Boš najavio šuterski cunami, koji će posle finala 2015. godine i titule „Petorke smrti“ Golden Stejta zapljusnuti ligu. Spolstra je meč igrao sa Judonisom Haslemom i Šejnom Batijeom kao parom visokih, smol-bol petorkom koja je danas veoma uobičajena, ali je tada bila prilično hrabra. Međutim, to je tema za neki drugi tekst.

Posle svega se postavlja pitanje – šta bi bilo da je Lebron tog juna poražen u Bostonu? Vrlo je moguće da bi napustio Hit, a pitanje je koji bi tim imao mesta na seleri kepu i raspoložive resurse da učestvuje u trejdu za najkorisnijeg igrača lige.

Bruklin Netsi su uskoro posle ovog neuspeha Bostona dali sve što su imali za veteranske verzije Pirsa i Garneta, pa je moguće da bi oni bili jedan od potencijalnih „prosaca“ za Lebrona. Lejkersi su tog leta napravili supertim sa Stivom Nešom i Dvajtom Hauardom, koji je bio veoma neuspešan. Možda bi Džejms u ovom paralelnom univerzumu mogao do zlatno-ljubičastog dresa šest godina ranije? Sve su to nagađanja, ali je izvesno da bi izgled lige bio potpuno drugačiji.

Knjiga „Alternativna sportska istorija“ vapi da bude napisana, ako već nije, a u njoj bi ovakav scenario sigurno imao istaknutu ulogu.

***

Nisam želeo da nas rastave – možda bi to bio najbrži nestanak jednog tima u košarkaškoj istoriji. Ne samo da više ne bi bilo tog Majamija, moja reputacija bi pretrpela ogroman udarac. Morao sam da izađem na teren i da pružim najbolju partiju svoje karijere. Kakav god da je rezultat bio, ja sam morao da ostanem usredsređen i da vodim momke do pobede. Nisam znao šta će se dogoditi, ali sam znao šta treba da radim“, objasnio je Lebron prisećajući se ovog neverovatnog nastupa.

Ma koliko stalno naglašavao kako se divi Majklu Džordanu, vrlo je jasno da bi Lebron želeo da ga većina smatra najvećim svih vremena. Za to će mu biti potrebno još plej-of uspeha, ali i malo advertajzinga.

NBA mašina je napravila marketinško čudo od najsvetlijih momenata karijere legende Bulsa, pa svaki fan zna njegove najbitnije utakmice.

1) „The Flu Game“ (Meč sa gripom) – 1997. godine otrovan hranom i sa visokom temperaturom uništava Jutu Džez u NBA finalu sa 39 poena;

2) „The Shrug Game“ – kada je bio toliko nadmoćan 1992. godine protiv Portlanda da je samo mogao da slegne ramenima;

3) „The Shot“ – onaj fantastični šut protiv Džeza za titulu, ali i nedvosmislenu NBA besmrtnost.

Lebron za sada ima samo „The Block“ iz 2016. godine. Tada je u sedmom meču NBA finala u poslednjem minutu neizvesne utakmice blokadom „usisao“ polaganje Andrea Iguadale i, ispostaviće se, doneo prvu titulu Kavalirsima u tada 46 godina dugoj istoriji.

Dobijanja zasebnog imena bez dileme je vredna i čuvena utakmica protiv Detroit Pistonsa iz finala Istoka 2007. godine. Tada je mladi Lebron postigao 29 od poslednjih 30 poena svog tima i praktično svojeručno doneo Kavsima plasman u finale. Mora da se smisli ime.

Baš kao što ime mora da se nadene i za način na koji je spasao Hit, ali i sebe te 2012. godine. Nema sumnje da je tog sad već davnog juna izgledao kao neko ko bi na parketu mogao da uradi šta god mu padne na pamet, a pritom je i spasao svoje nasleđe.

The Legacy Game„? Ne zvuči loše…

Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)

Komentari

Vaš komentar