Uzeo mu je dušu: Nije čudo što je Džošua poludeo

Blog 22. avg 202210:00 > 10:0716 komentara
Podeli:
Aleksandar Usik
Joshua Action Images via Reuters/Andrew Couldridge

Meč je završen, pobednik je proglašen, iako su prethodno svi vrlo dobro znali ko je trijumfovao – osim jednog sudije koji je bodovao 115-113 za Entonija Džošuu.

Aleksandar Usik je ostao svetski šampion teške kategorije u verzijama WBA, IBF i WBO, pridodat mu je pojas časopisa „Ring“ i sada preostaje taj „bokserski jednorog“ – borba za status neprikosnovenog prvaka sveta u teškoj kategoriji.

Džošua - Usik 2:

Usik je posle meča dao izjavu u kojoj je istakao želju da razračuna sa Tajsonom Fjurijem i konačno postane prvi apsolutni kralj teškaša još od Lenoksa Luisa.

Dao je posle meča borac sa Krima emotivnu izjavu koja se ticala zahvalnosti bogu, porodici i kolegama, a zastupljena je bila i neizbežna tema u ovom trenutku – rat u Ukrajini, u kojem je 35-godišnjak učestvovao kao pripadnik snaga Teritorijalne odbrane, tj. rezervista ukrajinske vojske.

Delovao je bokser iz Simferopolja umorno, ali zadovoljno dok je sa velikim olakšanjem u glavi procesuirao činjenicu da se uspešno izborio sa velikim pritiskom – uprkos fizičkoj inferiornosti, bio je ipak priličan favorit u duelu sa Džošuom.

Međutim, mnogo više o borbi govori Džošuina nadasve bizarna reakcija posle meča.

Uzeo je momak iz Londona mikrofon, unezvereno je koračao napred-nazad po ringu, dok je uz pregršt psovki i bez uzročno-posledičnog sleda govorio o raznim temama. Naprosto, inhibicije su popustile posle 36 minuta pesničenja, a frustracija je pokuljala iz Britanca.

Prvo je pojaseve, koje je Usik pošteno osvojio i odbranio, Džošua ljutito izbacio iz ringa. Zatim se umalo fizički obračunao sa osobom koja je stajala u gledalištu i koja mu je poručila da se „ponaša profesionalno“. Onda se mimo protokola „ubacio“ Usiku i počeo da govori.

Pripvedao je o tome kako je imao problematičnu mladost, kako se vredno spremao za duel sa Usikom, kako prati situaciju u Ukrajini koja „nije lepa“… Rekao je da je „nova generacija teškaša“, da je na tragu „udarača“ Majka Tajsona, Sonija Listona i Džeka Dempsija, da nije teškaš koji vezuje kombinacije kao Roki Marćano jer je naprosto veći i teži. Tražio je od publike da pozdravi Usika, potom je usred govora počeo da priča i sa prisutnim Vasiljom Lomačenkom. Uh.

Svašta je izrekao. Usik je samo stajao pored i evidentno mu je bilo neprijatno, baš kao i svima koji su gledali. Džošua nije izdržao – imao je dobar razlog za to.

Entoni Džošua
Action Images via Reuters/Andrew Couldridge

Nikada ne možemo da znamo šta se dešava u glavama boraca ili bilo kojih drugih sportista – zato vrlo često i oklevamo da prognoziramo ishode mečeva. Publika vidi samo vrh ledenog brega – nikada neće spoznati sve sumnje, nesigurnosti ili potencijalne „rane“ heroja koji na društvenim mrežama deluju natprirodno.

Svi smo znali da je Usik veštiji bokser, da je brži i da ima neverovatan „motor“ – da ne staje. Međutim, da li je iko mogao da zna kako je boravak u ratom razorenoj domovini uticao na njega? Sa druge strane, da li bi bilo ko pretpostavio šta se „kuva“ u glavi Entonija Džošue, zlatnog dečka Velike Britanije i momka koji izgleda kao Marvelov superheroj? Naravno da ne.

Mnogi su zbog Džošuinog solilokvijuma hitro odlučili da ga osude.

Entoni Džošua
Action Images via Reuters/Andrew Couldridge TPX IMAGES OF THE DAY

„Želeo bih da se u Entonijevo ime izvinim svakome ko je uvređen ovim ispadom. Možda će se Džošua naljutiti na mene zbog ovih reči, ali neko je trebalo da mu oduzme mikrofon i da ga spasi od sebe samog. Nema izgovora, to je bio Usikov trenutak i Entoni mu ga je oduzeo“, rekao je Frejžer Klark, dugogodišnji Džošuin prijatelj i sparing-partner.

Međutim, deluje da je mnogo bliže istini bio Toni Belju, poluteškaš iz Liverpula, čiju je karijeru 2018. godine brutalnim nokautom završio upravo Usik.

„Nikada ne sudite o bokseru na osnovu izjava koje daje posle borbe. Ne mogu da vam objasnim koliko je u tim trenucima emocija u vama, a umor radi protiv vas. Svi mi koji dugo poznajemo Entonija možemo da potvrdimo da je pun poštovanja prema protivnicima, iskren i pristojan“, tvitovao je Toni Belju.

Ako volite boks, pročitajte i:

Džošua je bio u istinskoj neverici posle još jednog očitog poraza – odlično se spremio za revanš i verovao je da će uspeti da vrati pojaseve, baš kao što je to u Saudijskoj Arabiji učinio tri godine ranije protiv Endija Ruiza.

Kretao se znatno bolje nego u prvom meču, fizički je bio perfektan, zajedno sa novim trenerom Robertom Garsijom spremio je dobru taktiku – znatno manje je „lovio glavu“ rivala. Akcenat je bacio na udarce u telo, kojima je protivniku želeo da oduzme najveću prednost – broj udaraca. Na papiru – nije moglo da omane.

A onda… Ništa nije pošlo po Entonijevom planu.

Usik je radio sve što ga je prošlog septembra dovelo do pobede, ali na višem nivou. Fizički je bio impresivan, toliko da su neistinito delovale priče da je tokom prvih nedelja rata drastično izgubio na kilaži.

Glavu je Ukrajinac pomerao bez milisekunde pauze, noge su radile brže nego kada je kao „kruzeraš“ imao deset kila manje, a udarce je sakrivao odlično. Kako su runde prolazile, tako je Usik pojačavao tempo – najviše je udaraca bacio u osmoj, desetoj, 11. i 12. rundi.

Aleksandar Usik, Entoni Džošua
Action Images via Reuters/Andrew Couldridge

Nije Džošui od koristi bila ni prednost u visini i rasponu ruku – Usik je uvek bio pozicioniran za pola koraka preblizu ili predaleko, taman dovoljno da se ne bude u dometu Džošuinih opasnih krošea.

Da li je Usika motivisala vera, koju uvek navodi kao osnovni element priprema za svaku borbu, ili možda katastrofalna situacija u kojoj mu se zemlja nalazi? Ili je pokretačka sila bila želja da se dokaže kao najbolji teškaš današnjice – ne znamo.

Ono što sigurno znamo jeste da je Aleksandar bio najbolja verzija sebe – fanatično posvećen, neumoran, koncentrisan, proračunat, disciplinovan, ali i kreativan. Usik je pokazao da je bolji bokser i da je zbog toga pobedio, a Džošuu je to izuzetno zapeklo.

Mesecima je slušao Britanac kako je snažniji, kako „samo treba da ga udari“, kako „mora da ga pritisne i čista fizička sila će sama od sebe prevladati“. Lakše reći nego učiniti.

Kada su se našli u ringu, Usik je bio neuhvatljiv, a istovremeno je pesnicama zasipao i zasipao suparnika. Psihički pritisak u đavolskoj kombinaciji sa brojnim udarcima u glavu proizveo je Džošuin „kratak spoj“ na kraju meča.

Zbog toga ga ne treba osuđivati, već Džošuino trabunjanje valja posmatrati kao pohvalu njegovom rivalu.

Što se Usika tiče, on je jednu veliku stepenicu zauvek preskočio – na impresivan način. Do samog vrha ostala mu je još jedna, 206 centimetara visoka „stepenica“ iz Mančestera, koja je u poslednje vreme veoma neuračunljiva, ali zato prokleto dobro boksuje.

Aleksandar Usik
Action Images via Reuters/Andrew Couldridge

Da li Usik ima sve šta je potrebno da bi pobedio Tajsona Fjurija? Verovatno nema baš sve neophodne fizičke i tehničke elemente, ali poseduje jednu stvar koju mu niko ne može osporiti – „jaču glavu“ od svakog rivala.

Posle mečeva u Londonu i Džedi – jeste li spremni da se kladite na bilo koga kada se među konopcima nađe oči u oči sa Usikom?

Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)

Komentari

Vaš komentar