„Više volim trojku da šutnem nego hleba da jedem“

Blog 19. dec. 202010:03 > 12:4416 komentara
Podeli:
Stefen Kari
Ezra Shaw/Getty Images

Verovatno su svi ljudi koje poznajete makar jednom u životu uzeli u ruke košarkašku loptu i bacili je u generalnom pravcu koša, barem jedanput. Ma koliko neko bio antisportski nastrojen, realno je da su ga životne okolnosti u nekom trenutku bivstvovanja navele na to da se nađe na košarkaškom terenu i pokuša. Pa što ne bismo svi probali, stalno gledamo ljude na televiziji kako to rade?

A šta ćemo sa ljudima koji nisu košarkaške analfabete, onima koje taj sport zaista zanima i koji su se podrobno bavili šutiranjem? Koliko li je ljudi to učinilo otkad je Džejms Nejsmit izmislio ovu lepu igru krajem 19. veka?

Ako volite NBA, pročitajte i:

Veoma čudno, to je pitanje o kojem se retko govori, a prilično je zapanjujuće. Pokušajte da vizuelizujete, ma koliko to delovalo nemoguće, u trenutku dok ovo čitate – na koš šutiraju hiljade i hiljade žena, muškaraca, devojčica, dečaka, staraca, profesionalaca, rekreativaca, superzvezda… Verovatno u baš ovom trenutku na koš, ne isti naravno, šutiraju Lebron, vaš komšija taksista, devojčica u Kini i tinejdžer u Angoli. I za sve važe ista pravila – ubaci loptu kroz koš. Nemam precizne podatke, ali šutiranje na koš je sigurno jedna od najpopularnijih svetskih razbibriga. Šta radite kada ste klinac i niko od vaših drugara ne može da izađe napolje? Izađete i šutirate sami, naravno.

Što više razmišljate o broju lopti koje diljem planete lete ka košu u bilo kom trenutku, verovatno ste sve dalje od razumevanja ukupnih brojeva. U pitanju su nesumnjivo milijarde ljudi koji su u poslednjih 130 godina pucale na koš i prilično je ludo da na pitanje: „Ko je od svih tih milijardi najbolje šutirao?“ imamo jasan odgovor.

I bez nedoumica, vrlo retko ćete naići na nekoga ko će osporiti izbor najboljeg šutera u istoriji jer svi argumenti ukazuju na jednog čoveka – Vordela Stefena Karija.

***

Sa podozrenjem gledam ljude kojima pogađanje šuteva u serijama nije najprivalčniji deo jedne košarkaške utakmice. Sve mi je jasno – nekada je zaista impresivan način na koji tim igra odbranu, a napadački setovi pojedinih trenera su zaista prava umetnička dela. Skauti gledaju košarku na jedan način jer im posao to diktira, treneri na drugi, a igrači na treći – svako sagledava igru imajući na umu ono od čega živi.

Ipak, navijači najčešće ne žive od košarke i gledaju je tako da im bude što zabavnija i uzbudljivija. „Posao“ navijača je zapravo – da uživa, a ni kod koga to nije očitije nego kod dece. Tako sam i lično, kao dete, najviše voleo kada neko postigne trojku, a navijači dreknu – gde ćeš lepše?! Često se u negativnoj konotaciji govori za igrača da „više voli trojku da šutne nego ’leba da jede“, ali moram biti iskren i reći da tu rečenicu nisam uvek shvatao kao apsolutno kritičnu. I uvek sam se pitao:

Kako ne postoji košarkaš koji ima praktično neograničen domet? Neko ko može da potegne čim pređe pola terena? Toliko košarkaša svakodnevno trenira udarnički, mnogi imaju sjajne predispozicije za šut – savršenu tehniku, prirodnu ’mekoću’, čvrst mentalni sklop. Svestan sam koliko je teško pogoditi iz driblinga sa devet metara, ali kako je moguće da baš nijedan igrač to ne uvežba dovoljno da može da uvrsti taj šut u standardni arsenal? Ovim sportom se bave milioni ljudi!

Dobro, možda nisam baš formulisao pitanja samom sebi precizno kao u ovom solilokvijumu, ali pomisao je svakako bila prisutna.

Stef Kari
Christian Petersen/Getty Images

I onda se dogodilo – ne odjednom, ali postepeno. Očaran sam bio kada sam shvatio da se u mom ekranu nalazi igrač sa tom sposobnošću, koji nije neki revijalni „Globtroter“, već prava „organska“ NBA zvezda. To je možda i ključni aspekat – partije poput Karijevih su vanvremenske baš zbog toga što se dešavaju na najvišem stupnju konkurencije, ne u nekoj venecuelanskoj ligi, uz dužno poštovanje takmičenju koje je iznedrilo Grivisa Vaskesa.

Potrudiću se još plastičnije objasnim koliko je Kari dobar šuter, pošto mi deluje da se usled njegove povrede i propuštene prethodne sezone u velikoj meri skrajnuo kvalitet plejmejkera Golden Stejt Voriorsa. Kari je već sada daleko bolji šuter od Redžija Milera, Reja Alena, Marka Prajsa, Stiva Neša, koga god da izaberete. Najbolji je već sada, posle 10 NBA sezona, i to daleko najbolji, što neskriveno potrđuju i brojevi.

Ubacio je Kari ukupno oko 500 trojki manje od Reja Alena, trenutno vodećeg na večnoj listi NBA, a odigrao je oko 600 utakmica manje od „Džizusa Šatlsvorta“ i, ukoliko ga ne snađe čitav niz košmarnih povreda, u najskorijem periodu će Stef biti taj koji ima najviše pogođenih trojki u istoriji lige.

Kari je svojom sposobnošću ubacivanja trojki uveo čitavu novu eru u NBA košarku i to, čini se, odjednom. Rej Alen je u sezoni 2005/2006. ubacio 269 trojki za Sijetl Supersonikse, što je bio rekord. U sezoni 2012/2013. Stef ga je prestigao za samo tri ubačaja, pa je godinu dna kasnije ubacio 261, godinu posle toga 286, a u legendarnoj sezoni 2015/2016. „natočio“ je čak 402 trojke. Više nije bilo nazad, košarka je nepovratno otišla u smeru dalekometnih šuteva.

Jako je važno da se zna da Stefove trojke veoma često nisu šutevi koje neko drugi stvara, u pitanju su neretko lopte koje on ispucava iz najtežih mogućih pozicija jer je uvek targetiran kao najbolji ofanzivac svog tima, neko na koga se odbrana fokusira.

Iako ne uspevanju da rekreiraju baš takvu produktivnost, treneri drugih timova ekspresno su usvojili elemente igre Golden Stejta – svi sada šutiraju više trojki. Novo doba u NBA je tu, a Stef je njegovo lice. Na njegovom primeru su svi shvatili koliko se zapravo isplati raditi na šutu iz daljine. Ilustracije radi, od uvođenja linije za tri poena u NBA 1979. godine, pa sve do 1989. najviše pogođenih trojki imao je Dejl Elis – ukupno 472. U deset puta kraćem periodu, jednoj jedinoj sezoni, Stef je ubacio 402 trojke.

***

Stefen Kari
Ezra Shaw/Getty Images

Međutim, nije Stef Kari naprasno postao najveći šuter u istoriji košarke, već je, da bi taj status stekao, morao vredno da radi i prevaziđe gomilu nedaća, baš kao i svaki pravi šampion. Nije odrastao u teškim uslovima, naprotiv, sin je milionera i NBA košarkaša Dela Karija i imao je apsolutno sve uslove da se razvija.

Nije ga motivisalo siromaštvo, kao mnoge NBA zvezde kroz istoriju, već kontinuirano potcenjivanje. Svi su govorili da je suviše sitan da bi igrao proesionalnu košarku, pa je, uprkos očitim igračkim kvalitetima, dobio stipendiju na ne baš uglednom Dejvidsonu, a onda je tokom „martovskog ludila“ svima zapušio usta. Pomoglo je što je i u poznim tinejdž godinama porastao oko 10 centimetara.

Zatim, košarkaški „znalci“ nisu verovali u njega na NBA draftu – ispred njega su „otišli“ plejmejkeri Riki Rubio i Džoni Flin.

Nije bilo mnogo poverenja u Karija ni kada je zamišljen kao lider nove generacije Voriorsa – ispodprosečan u odbrani, sklon povredama skočnih zglobova i zavistan od šuta spolja. A Stef je uradio ono što je uspevao tokom čitave karijere – ubacivao dovoljno trojki da svi moraju da zaborave na kritike drugih elemenata njegove igre i dive se onome što je pred njima.

Svaka sezona bila je nadgradnja prethone, došla je i titula, a zatim i ta sada već istorijska 2015/2016, u kojoj su Voriorsi postavili rekord NBA pobedivši u 73 duela i izgubivši samo u 9. Od Bulsa Majkla Džordana iz sezone 1997/1998. do tih Voriorsa nije bilo tima koji je više obuzeo pažnju javnosti, ne samo sportske. Grozničavo se čekalo kako će „Ratnici“ proći u narednoj utakmici, a više od svega – šta će Stef uraditi? Koliko li će trojki ubaciti? Kako će ih ubaciti? Sa koliko metara? A Stef je fanove i novinare častio iz večeri u veče, dok sve nije kulminiralo duelom sa Oklahoma Siti Tanderom predvođenim Durentom i Vestbrukom. Kari je na nekoliko sekundi do kraja produžetka odlučio da će rešiti egal meč time što će naskočiti i odapeti trojku dva metra posle linije pola terena.

Ako volite NBA, pročitajte i:

Lopta je letela i letela i naravno ušla, Voriorsi su pobedili, ubrzo srušili rekord Džordana i drugara iz „Poslednjeg plesa“, a Kari se neizbrisivo upisao u istoriju, možda čak i više nego posle svojih titula. Ovo je bio indikator koji je svima jasno dokazao – ušli smo u „Eru trojke“ i ništa više neće biti isto.

Samo da znate, kada danas Lilard, Trej Jang ili neki drugi bek šutira trojke sa logoa, on to radi najdirektnije zbog Stefovog uticaja na igru – Kari je iz osnova promenio percepciju napadanja.

***

Dve stvari treba naglasiti kako bi bilo jasno da Karijevo šutiranje nije lični projekat kojim je zadovoljavao sopstveni ego, već alat korišćen u svrhu pobeđivanja i osvajanja titula. Pokazao je da može da bude prvak kao neprikosnoveni ofanzivni vođa tima (2015.), ali i kao druga opcija uz Kevina Durenta (2017. i 2018. godina).

Ključni kvalitet koji mu je to omogućavao je činjenica da je Kari smrtonosan po protivničku odbranu i kada nema loptu u rukama. Stef je „catch and shoot“ ubica i u ograničenoj ulozi, kao najprekvalifikovaniji spot-ap šuter iz ćoška, širio je reket i činio Kevinu Durentu, jednom od najboljih strelaca svih vremena, život daleko lakšim.

Verovatno je Karijevu odluku da napravi korak u stranu kako bi pomogao timu najbolje opisao najpoznatiji „broj 2“ u istoriji sporta – Skoti Pipen.

Ako imate pravi košarkaški um, znaćete da morate da se žrtvujete da biste bili veliki. Svi velikani su žrtvovali ponešto. U suprotnom, ne možeš da pobeđuješ“, rekao je o Stefu jednom prilikom Skoti, naglasivši da je Stef jedan od najvećih bekova u istoriji košarke. Ima nesumnjivo Kari svojih mana, baš kao što ih je imao doslovce svaki košarkaš u istoriji lige, ali o njima nekom drugom prilikom.

Kari je uz neizbežni osmeh pristao da podeli slavu sa drugom superzvezdom, kako bi svom timu dao veću šansu da bude prvak, što je odlika zrelog šampiona i istinskog vođe. Karijevim prihvatanjem Durenta, Ker je dobio luksuz na 48 minuta po meču na parketu ima ili Stefa ili KD, a najčešće obojicu.

I gle čuda – kada imate vanserijski, istorijski, generacijski talenat, a istovremeno ste u stanju da ga prilagodite saigračima u cilju pohoda na naslov, okitićete se sa tri šampionska prstena, baš kao što je to uradio i Stef Kari, prvi jednoglasno izabrani MVP u istoriji NBA. Svi ti spektakularni pogođeni šutevi ne bi značili apsolutno ništa da nisu rezultirali titulama.

Stefen Kari
Ezra Shaw/Getty Images

***

U današnje vreme često se govori o „jednorozima“ – igračima koji su jedinstveni, kakve nikada ranije nismo videli. Kristaps Porzingis je „jednorog“, ili je makar to bio prvi put kada je kročio u NBA u dresu Niksa – to je igrač sa visinom Bobana Marjanovića koji je odličan šuter. Zajon Vilijamson je „jednorog“ – nikada nije postojao neko od 130 kilograma ko igra na spoljnim pozicijama. Ben Simons je „jednorog“ – plejmejker koji je fizički pandan Kalu Melounu itd.

E, pa Stef je takođe unikatan, ali na potpuno drugačiji način – on se ističe svojim veštinama, a jednom prevashodno – svojim ubitačnim šutem. Igrači koji su mu fizički slični mogu se naći i u lokalnim ligma širom sveta, nije on ništa nadareniji u tom pogledu. Međutim, njegova artiljeijska sposobnost je u bukvalnom smislu „nešto neviđeno“.

Vrlo verovatno Stef neće biti MVP naredne sezone, njegov tim neće biti prvak, to je postalo sasvim jasno u trenutku kada je Klej Tompson razbucao i drugu nogu. Ali, ako boga znate, ne propuštajte utakmice Stefa Karija kada god ste u prilici da ih pogledate.

Kada jednoga dana nekom mlađem budete objašnjavali zašto se košarka igra tako kako se igra, uvek ćete moći da se pozovete na nasmejanog momka koji je žvakao gumu za zube i zbog kojeg su odbrane histerično paničile. Zaista mislim da je veoma teško ne voleti Stefa Karija i način na koji on igra košarku.

Nikola Novaković (dzoni_sportklub)

Komentari

Vaš komentar