Dru Bris, uragan-spasilac Nju Orleansa

Vladimir Vesić 29. nov 201617:05 > 17:16
Podeli:
Chris Graythen/Getty Images

Nju Orleans je pre 11 godina snašla najveća prirodna katastrofa u istoriji ovog grada. Tog 29. avgusta 2005. uragan Katrina izazvala je epsku pustoš jednog od najlepših gradova SAD. Ipak, samo godinu dana kasnije jedan drugi „uragan“ je došao i vratio gradu u ekspresnom roku samopoštovanje i nadu

Sean Gardner/Getty Images

Iz sunčane Kalifornije, iz jednog od najfudbalskijih gradova „preko bare“, iz San Dijega, došao je u Nju Orleans, grad koji je osećao traume od Katrine, grad koji nije imao veliki fudbalski pedigre, došao je Dru Bris. Ni po čemu se, u tom trenutku, nije razlikovao od mnogih kvoterbekova širom NFL, od onih koji su tražili svoje mesto pod suncem, koji su bili na prekretnici u karijeri, a kamoli da je neko tada mogao snažno da veruje da će taj čovek, postati jedan od najboljih u istoriji ove igre i da će pri tom grad, koji je do tada bio poznat po svemu drugom, između ostalom i kvalitetnom džezu, evropskom šmeku, samo ne po američkom fudbalu, pozicionirati na mapu kao jednu od prestonica najpopularnijeg sporta u SAD.

Dru Kristofer Bris rođen je pre 37 godina u Dalasu, centralnom gradu američkog fudbala i domu Kaubojsa, čuvenog kao „Timu Amerike“. Već ta činjenica mogla je da mu odredi buduće zanimanje, da bude kvoterbek jedne NFL franšize. Srednju školu je završio u Teksasu, tačnije u Ostinu, a usavršavanje je imao u jednom od cenjenijih univerziteta, Pardjuu u Indijani. To koledž iskustvo ga je i profilisalo u ono što je danas, jednog od najboljih „revolveraša“ (kvoterbekova koji bacaju brze pasove i to koji se gotovo isključivo oslanjaju na taj segment igre) u istoriji NFL. Ušao je u kuću slavnih Pardjua i rekorder je „Big Ten“ konferencije po broju prebačenih jardi (11.792), bačenih tačdauna (90), broju kompletiranih pasova (1.026) i broju pokušaja (1.678).

James Frank/U.S. Navy via Getty Images

Te fenomenalne brojke nisu bile dovoljne da bude izabran u prvoj rundi NFL drafta 2001. pa je kao 32. pik završio u San Dijego Čardžersima. U prvoj sezoni odigrao je samo jednu utakmicu, onu 4. novembra 2001. protiv Kanzas Sitija. Iako su Čardžersi izgubili, kao i većinu mečeva te sezone, Bris se pokazao u solidnom izdanju, sa prebačenim 221 jardom, pasom za tačdaun, bez izgubljene lopte. Naredne sezone je startovao na svim mečevima i odmah prebacio 3.000 jardi. Usledila je kriza, borba za startno mesto kvoterbeka, ali je 2004. pokazao od kakvog je materijala sazdan. Vodio je tim do titule divizije posle 10 godina i plasmana u plej-of. Tada je dobio nagradu „NFL Comeback Player of the Year“. Usledila je još jedna dobra sezona, ali i rastanak sa Čardžersima i selidba u Nju Orleans.

Neki bi smatrali taj potez ogromnim rizikom, ali je jasno bilo da je Brisu to bilo potrebno. U Kaliforniji je stalno bio pod nekom sumnjom, a i tada je doveden mladi Filip Rivers i jednostavno više nije želeo da više razmišlja o tom stresu, već da mirno vodi neku franšizu. Sejntsi su se pokazali kao odličan izbor, a već u prvoj sezoni je odveo tim do plej-ofa, prvi put posle šest godina. To se dogodilo svega godinu dana od uragana Katrina, a Bris je sezonu odigrao uraganski, kao i sve posle nje. Prvi put je prebacio 4.000 jardi i od tada se nijednom nije spuštao ispod te brojke. Sa 10 uzastopnih sezona u kojima je prebacio 4.000+ jardi apsolutni je rekorder, a i ove sezone će, 11. u nizu to isto učiniti. U međuvremenu je postao i rekorder po broju sezona sa prebačenih 5.000+ jardi, čak četiri, a lista rekorda je zaista poduža, među njima se izdvajaju oni sa najviše utakmica sa prebačenih 300+ (103) i 400+ jardi (15), najveći niz utakmica sa bačenim tačdaunom (54), najveći procenat kompletiranih pasova u sezoni (71.2 %), a takođe je najbrže došao do prebačenih 40.000, 50.000 i 60.000 jardi u karijeri, takođe je i suvlasnik rekorda sa sedam bačenih tačdauna na meču.

Andy Lyons/Getty Images

Ove sezone je prvi po broju prebačenih jardi (3.587) i po broju tačdauna (30). Ipak, sve su to samo brojke, ali šta je to što Brisa odvaja od drugih? Odgovor je jednostavan – neverovatan pobednički mentalitet. Vodio je Sejntse do prvog Lombardijevog trofeja 2010. i samo to je dovoljno da uđe u večnost. Ali Bris nije čovek koji je „igrao samo jedno leto“, već je vrhunske partije pružao u kontinuitetu. I to u najznačajnijim utakmicama. To pokazuje i međusobni učinak protiv, po mnogima najvećih kvoterbekova u poslednjih 20 godina, Toma Brejdija, Pejtona Meninga, Erona Rodžersa i Breta Favra. Zbirno Bris je protiv ove četvorice dobio devet, a izgubio sedam mečeva. Pojedinačno, ima pozitivan skor sa Brejdijem (3:1) i Favrom (2:1), nerešen sa Rodžersom (2:2) i negativan samo sa Meningom (2:3). Sa jednom malom sitnicom, da je protiv Meninga dobio najznačajniji njihov duel, onaj u Super Bolu 2010. kada je „Šerif“, već bio viđen sa drugim trofejom.

U kriznim godinama koje su sledile za franšizu iz Luizijane, kada su zbog skandala oko namernog povređivanja igrača, dobili brojne kazne, između ostalih da su im bili suspendovani glavni odbrambeni igrači i da dve sezone nisu imali pravo biranja u prve dve runde na draftu, Dru Bris je ostao uz klub i nije stajao. Vodio je ekipu do plej-ofa u sezoni 2013/14. a ove sezone čini čuda sa timom koji, praktično nema defanzivu. Samo zahvaljujući majstorijama ovog velikog asa, Nju Orleans ima skor 5-6 i još uvek ima dobre šanse za doigravanje. Ako uspe u tome, to će biti rezultat ravan osvajanju Super Bola.

Joe Rimkus Jr/Miami Herald/MCT via Getty Images

Ukoliko čak i ne uspe u tome, već sada se može reći da je Bris uradio veliku stvar. Ne samo da je svoju statistiku odradio na najbolji mogući način, već je i tim učinio boljim, a to je osobina samo velikih igrača, koji su u stanju da pomeraju granice i da ostanu lideri. Dru Bris to svakako jeste, lider Sejntsa i čitavog grada, grada koji je ovaj momak iz Teksasa pogodio kao uragan, ali za razliku od Katrine koja je unazadila grad, on ga je spasao i odveo u svetliju budućnost.