Otišao si Erone, ostala je tuga

Vladimir Vesić 20. apr. 201712:01 > 12:04
Podeli:
Elsa/Getty Images

Ovo nije lament nad tužnom sudbinom jednog od najtalentovanijih igrača ove decenije, jer bi to bilo nepoštovanje porodice žrtve surovog ubistva, čega je i sam Eron Ernandez bio svestan na kraju čitave drame.

Getty Images/Jared Wickerham

Ovo nije, niti ikako može biti bilo kakav pokušaj, čak i minoran, opravdavanja onoga što je jedan od najtalentovanijih tajt endova učinio, jer oduzimanje tuđeg života nikako se ne može opravdati. Čak nije ni tema šta je to moglo da natera momka, koji je dobio priliku zahvaljujući svom talentu i kvalitetima, da život učini boljim, koji je obezbedio posao o kom bi prosečan čovek mogao samo da sanja, koji donosi bogatstvo, popularnost, slavu, koji je stvorio porodicu sa divnom ženom, da sve to odbaci i pođe stranputicom posle koje nema povratka i napravi pakao od života upravo najvoljenijima.

Priča o Ernandezovom životu „sa one strane zakona“ toliko je slojevita, da realno može da se napravi veoma kvalitetna krimi serija. Ubistvo nesrećnog Odina Lojda i korelacija sa dvostrukim ubistvom za koja je oslobođen nekadašnji tajt end Petriotsa biće dobar materijal za mnoge „Reality show“ programe, kojih će sigurno biti, stoga ne želim da pišem dalje o tome.

Svakako da su ubistva, istrage, suđenja i na kraju samoubistvo odredili ono po čemu će se pamtiti Eron Ernandez. Zbog toga sam i uzeo na sebe obavezu da podsetim da 27-godišnji momak nije u životu bio samo „hladnokrvni“ ubica i delikvent, već i đavolski dobar hvatač. Ovo je priča o tome kakav je Ernandez bio tajt end i za šta je ostao dužan brojnim NFL fanovima, zbog suviše kratke fudbalske karijere.

Elsa/Getty Images

Momak zanimljivog porekla, od oca rodom sa Porto Rika i majke Italijanke, rođen je u Bristolu u Konektikatu. Već sa 16 godina ostao je bez oca, čime mnogi objašnjavaju sklonosti ka konfliktu. Talenat za fudbal pokazivao je još u srednjoj školi, gde je igrao na pozicijama vajd risivera, tajt enda, čak i defanzivnog enda. Izabran je u završnoj godini za srednjoškolskog igrača godine države Konektikat. Imao je 67 hvatanja za 1.807 jardi, 24 tačdauna, 72 obaranja, 12 sekova, tri isforsirana i dva uzeta fambla, kao i tri blokirana šuta.

Sa tom, fantastičnom statistikom otišao je na Univerzitet Florida. Sa čuvenim „aligatorima“ osvojio je konferencijsku titulu i pokazao da bi mogao da bude vrhunski hvatač. To je prepoznao, naravno Bil Beličik i draftovao ga 2010. u četvrtoj rundi kao 113. pika. To je uradio iako je dan pre toga u drugoj rundi uzeo još jednog tajt enda – Roba Gronkovskog. Sama ova činjenica dovoljno govori koliko je veliki trener cenio Ernandezove kvalitete.

Mudrošću legendarnog trenera Patriota Ernandez i Gronkovski su, umesto ljutih rivala, postali neprevaziđeni tandem tajt endova. Od tri sezone koliko su igrali zajedno, Ernandez je imao 1.956 uhvaćenih jardi uz 18 tačdauna, dok je Gronk zabeležio 2.663 uz pet odigranih utakmica više. Ernandezova sezona karijere bila je 2011/12. kada je uhvatio 910 jardi uz sedam tačdauna, od čega je jedan bio u Super Bolu protiv Njujork Džajentsa. To je bio vrhunac tandema Gronkovski-Ernandez, pošto su zajedno imali učinak od 2.237 uhvaćenih jardi i 24 tačdauna, što je rekord za dva tajt enda jednog tima.

https://youtube.com/watch?v=H6xJDaS8va4

Izuzev prve sezone, bio je „mlađi brat“ ovog tandema, ali je često na terenu činio stvari kojim bismo mogli da pomislimo da je on suvereno broj 1. Umeo je bez problema da uhvati pas od 40 i više jardi. Umeo je takođe veoma dobro da trči. Praktično je na takav način i postigao tačdaun u Super Bolu, iako je primio pas od Brejdija. Za tri sezone ukupno je istrčao 97 jardi, u proseku skoro 11 po nošenju, što je zaista sjajan prosek.

Nema sumnje da bi Ernandez bio član šampionskih timova Nju Ingland Petriotsa ove i dve sezone ranije. Imao je sve predispozicije da oplemeni karijeru sa makar dva prstena (ako ne i više). Čak bi verovatno i otišao iz Nju Inglanda da bi negde bio i prvi tajt end, a ta ekipa bi imala veoma moćno oružje i bila legitiman kandidat za Lombardijev trofej.

Na žalost, Eron je prihvatio drugi put, put koji ga je doveo do tragičnog kraja. A posle njega ostala je samo tuga. Tuga kod porodice Odina Lojda, majke, supruge, ćerke, Beličika, Brejdija, Gronka i ostalih Patriota, ali i brojnih istinskih ljubitelja ove igre, koji će se sa setom sećati upravo njegovih hvatanja, trčanja, blokova, obaranja, a ne onih drugih stvari.