Atomski fudbal i provincijsko suđenje

Vladimir Vesić 23. jan 20190:18 > 0:36
Podeli:
Getty Images Sport

U konferencijskim finalima NFL šampionata sastale su se četiri najbolje ekipe i sve četiri su pokazale da su se zasluženo tu našle. U obe utakmice odlučio je produžetak, što dovoljno govori o neizvesnosti. Na žalost, sjajne asove ponovo su uspele da zasene sudije.

Prvo na redu bilo je NFC finale. Mesto odigravanja Mercedes Benc Superdom u Nju Orleansu, a rivali Sejntsi i Los Anđeles Remsi. Još je bio u sećanju spektakl iz ligaškog dela, a jasno je bilo da će i sada biti viđena velika borba. Sejntsi silovito kreću i dolaze do 13:0. Oni neiskusniji možda bi i pomislili da će to biti lagan trijumf ekipe predvođene Druom Brisom, čovekom koji nije izgubio plej-of meč na svom terenu.

Međutim, ovi Remsi nisu bilo ko. Neverovatna napadačka mašinerija nalazi ritam i uspeva do poluvremena da smanji na 13:10. U četvrtoj četvrtini obe ekipe razmenjuju po tačdaun i pred poslednjih 15 minuta domaćin ima 20:17. Remsi postižu fild gol i izjednačuju na 20:20 pet minuta pre kraja. Prethodno veliki sudijski previd, nije sviran u trećem napadu očigledan „face mask“ na Džeredu Gofu, što bi automatski donelo prvi pokušaj za gol. Ovako su gosti morali da se zadovolje fild golom i samo izjednačenjem. Pritom, dali su Druu Brisu pet minuta, što je iskusnom kvoterbeku sasvim dovoljno da pripremi situaciju makar za fild gol a da potroši dovoljno vremena da Remsi ne mogu da uzvrate.

Drajv se tako i kretao, a na dva minuta pre kraja, taman pred tehničko televizijski tajm aut, Sejntsi dolaze na 13 jardi od end zone gostiju. To je već zicer za fild gol, a u slučaju da se osvoji novi prvi daun, bez tačdauna, imali bi priliku da puste vreme da kompletno iscuri pre nego što šutnu za fild gol i tako pogode bez straha da bi ekipa iz Los Anđelesa mogla da uzvrati. Prvi napad nekompletan pas. Mnogi se slažu da je ovo bila loša odluka Pejtona i Brisa, jer su zaustavili vreme i uštedeli Remsima tajm aut. Drugi trčanje Kamere, ali bez osvojenog jarda i Remsi tajm autom zaustavljaju vreme. Jasno je da će treći morati da bude pas. Bris baca ka Toniliju Luisu, koga bez lopte, pre nego što je i stigla do risivera, udara kornerbek gostiju. Pass interference kao vrata, posle čega bi Sejntsi dobili ono što su i tražili, prvi daun i priliku da puste vreme da proteče do laganog fild gola Laca.

Situacija je bila jasna kao dan. Osim za one koji su morali da donesu takvu odluku, a iz nekog razloga ipak nisu. Sudije su ostale neme, iako je bar jedan od njih sasvim jasno video situaciju, a verovatno i više njih. Uprkos mnogim sudijskim greškama koje su bile česte ne samo ove, već i mnogo ranijih sezona, ovakva reakcija istih pravi je skandal bez presedana. Ovde se ne može govoriti niti o grešci, niti o previdu, jer nema šanse da ovo neki sudija nije video, a svaki je mogao da baci žutu zastavu. Jednostavno, sudije ovo nisu htele da dosude, iako je bilo očigledno šta se dogodilo.

Epilog se zna. Remsi su iskoristili priliku da za minut i 40 sekundi povedu drajv za makar produžetak, što su uspeli da ostvare fild golom Zurlajna, a potom su iskoristili veliku grešku Drua Brisa, koji je bacio intersepšn i novim fild golom obezbedili pobedu. Mada, šta se sve ove sezone sviralo kao „roughing the passer“, komotno je mogla i situacija kod Brisovog intersepšna, jer je dobio udarac posle bačenog pasa. Uprkos velikim greškama u završna dva minuta i produžetku Šona Pejtona i Drua Brisa, mora se reći da su sudije na kraju odlučile meč u kojem je heroj pre morao da bude Dru Bris, Alvin Kamera, Majkl Tomas ili Džered Gof, Tod Gurli, Brendin Kuks, Eron Donald ili bilo ko od momaka koji su učestvovali u jednom istinski fantastičnom meču. Na žalost, nikome od njih nije pripala glavna uloga.

Povezano

Sledilo je AFC finale u sasvim drugačijim uslovima. Na otvorenom, prohladnom Erouhedu Kanzas Siti Čifsi dočekali su Nju Ingland Petriotse. Ekipa koja je u poslednjih 20 godina osam puta igrala Super Bol i osvojila pet prstenova silovito je krenula. Postigli su dva tačdauna u prvom poluvremenu, ali ono što je bilo fascinantnije, nisu primili poen u prvih pola sata od najboljeg napada u ligi. U drugom delu potpuno druga slika. Mladi Patrik Mahoms je proradio, bacio tri tačdauna i na dva minuta do kraja doveo svoj tim do prednosti 28:24. Petriotsima je bilo potrebno da postignu tačdaun, ništa manje. Tom Brejdi je, ko zna koji put, sjajno vodio drajv i gosti su uspeli 39 sekundi pre kraja da preokrenu i povedu 31:28. Doduše, imali su i sreću jer intersepšn koji je bacio Brejdi nije bio priznat, pošto je Di Ford napravio početničku grešku i „spavao“ unutar neutralne zone. Mahoms je još jednom pokazao od kakvog materijala je satkan i uspeo je da munjevito pređe više od pola terena i dovede svog kikera u situaciju da pogodi za produžetak, što je ovaj i učinio. Na kraju se ispostavilo da je odlučilo bacanje novčića. Bila je gotovo sigurna opklada da, ko bude imao prvi posed, da će postići pobedonosni tačdaun. Petsi su dobili na novčiću, a to (očekivano) konvertovali u pobedu. Treba odmah reći – čistu pobedu, ali to ne znači da ni ovde sudije nisu imale svoj „šou“.

Jamie Squire/Getty Images

U dve situacije kada je na terenu donesena odluka protiv Patriota, u obe je Bil Beličik bacio čelindž, pregledan je snimak i to veoma dugo. Neuobičajeno dugo. Na kraju su obe odluke preokrenute, treba reći opravdano. Međutim, utisak onoga koji je gledao sa strane bio je taj da su se snimci toliko pažljivo gledali, kao da se po svaku cenu tražio bilo kakav dokaz da se Patriote, koje su mnogi u prošlosti optuživali da su miljenici sudija, nipošto ne oštete. Taj strah, očigledan kod sudija na Erouhedu, došao je do izražaja u finišu meča. Kada je Tom Brejdi dobio udarac posle upućenog pasa i to pri trećem pokušaju, dosuđen je „roughing the passer“. Može se reći opravdano, ali treba reći da u ranijoj fazi meča za bukvalno istu situaciju ništa nije suđeno protiv Mahomsa, kao ni protiv Brisa na već pomenutom NFC finalu. Bilo je očigledno da se kriterijum menjao, kako je meč odmicao. Srećom, te odluke u principu nisu odlučile pobednika, mada svakako su mogle drugačije da kreiraju utakmicu.

Ali, kao što rekoh, plasman Nju Inglanda u Super Bol nije sporan. Odlučivale su nijanse na Erouhedu, ali one koje život znače. Odlučilo je to što su se Bil Beličik i Tom Brejdi u ovoj fazi našli 11. put, dok je ovo prvo konferencijsko finale za Mahomsa i tek drugo za Endija Rida. Da je više iskustva, posebno kod mladog kvoterbeka, možda bi drajv u kojem je vodio Čifse do tačdauna produžio, tako da Petsi nemaju odgovor. Upravo je ekipa iz Masačusetsa doktorirala segment poslednjeg drajva, ali za tako nešto potrebno je veliko iskustvo, kako samog kvoterbeka, tako i stručnog štaba i čitave franšize. Sve u svemu, Kanzas Siti Čifsi imaju za čim da žale, ali još više razloga da budu ponosni na ono što su uradili i ipak deluje da ovo ne da nije plafon ove ekipe, već tek početak, posebno jer je njihov kvoterbek, pored nesumnjivog talenta, pokazao da ima nerv za ovakve mečeve.

Sa druge strane plasman Los Anđeles Remsa u Super Bol jeste zaslužen kada se u obzir uzmu ovosezonske partije, ali ipak je poklonjen od strane sudija i to se mora reći glasno i jasno. Da je ma koja druga odluka u nekom drugom momentu bila, moglo bi se voditi diskusija da li su samo sudije krive, ali u ovom slučaju, nema spora da su direktno odlučile pobednika. I ta mrlja će ih pratiti sve do Atlante i visiće nad glavama igrača koje vodi Šon Mekvej, a to momci to nisu zaslužili zbog svega što su učinili ove sezone.

Pošto je jasno da ta odluka nije previd, niti greška, već da je postojala namera da se ne svira očigledan prekršaj, ostaje veliko pitanje zbog čega? U ova nepuna dva dana sigurno je proizvedeno mnogo teorija, od kojih se neke mogu podvesti i u teorije zavere, razne spekuliacije itd. Ja nemam nameru da idem toliko daleko i da nagađam, jer me realno ne interesuje, pošto sam dovoljno razočaran što ovakva svinjarija može da se dogodi na ovako visokom nivou. Da atomski fudbal bude u senci suđenja na nivou nekog okružnog takmičenja.

Ali ipak ću da iznesem jedno zapažanje. Poznato je da je Amerikancima simbolika veoma važna, a Super Bol u Atlanti svakako će imati jednu simboliku. Sastaće se dva tima, koja su igrala u sezoni 2001/2. Tada su Remsi poslednji put igrali u Super Bolu i tada su Brejdi i Beličik prvi put zaigrali. Remsi, tada iz Sent Luisa, predvođeni velikim Kurtom Vornerom ušli su kao veliki favoriti, ali Patriote koje su bile hit šampionata, uspele su da iznenade. Da to nije bilo obično iznenađenje videlo se dve, pa tri godine kasnije, pa onda 2007/8, pa 2011/12, 2014/15, 2016/17. i prošle sezone. Ono što je bilo „namenjeno“ Vornerovim Remsima ugrabile su Patriote. Dinastija je stvorena u Bostonu. Dinastija, koja je došla u priliku da osvoji šesti Super Bol i da se izjednači na prvom mestu sa Pitsburg Stilersima. Sa druge strane, naspram njih stoji veliki povratnik, željan istorijskog revanš za veliki poraz od pre 17 godina, koji ih je gurnuo u ozbiljno tavorenje. Samo, izazivač sada dolazi iz Los Anđelesa, grada velikog renomea i ogromne važnosti za sport i ne samo sport u SAD, koji čeka titulu u najvažnijem sportu 35 godina.

Da li možete da zamislite marketinški potencijal ovakvog okršaja? Svakako je najveći od tri preostala Kanzas Siti – L. A. Rems, Kanzas Siti – Nju Orleans ili Nju Ingland – Nju Orleans. A to znači i znatno više novca, a ipak moramo u svakom trenutku da budemo svesni šta je u ovoj igri najvažnije i da se konačno spustimo na zemlju u našim maštarijama da sport može nekada da bude samo sport.