Aleks Smit – bajka za novi početak

Vladimir Vesić 30. dec. 202020:009 komentara
Podeli:
Will Vragovic/Getty Images

Pored mnoštva velikih priča ove NFL sezone, sve one verovatno su u senci čudesnog povratka na teren Aleksa Smita koji je van svake sumnje povratnik godine, bez obzira da li će u predvečerje Superboula dobiti tu prestižnu nagradu.

U godini kada je Vašington izgubio grb, ime i čitav identitet, dobio je bajku. Bajku o kvoterbeku koji je preživeo 17 operacija, koji je bukvalno bio na ivici smrti, kome se kao neminovnosti predstavljala amputacija noge, a koji je na kraju, posle dve godine, kročio na teren i poveo tim ka senzacionalnom plasmanu u plej-of.

Posle teških poraza, katastrofa, padanja na kolena pod teretom istih koji dolaze u sve češćim ciklusima, potreban je novi početak. A za novi početak potrebni su novi temelji. A istorija je dokazala da su veoma često bajke najbolji temelj za stvaranje nečeg velikog. Kao na primer ona o „ružnom pačetu“ koje je izabrano tek kao 199. i ne samo da je procvetalo u prelepog labuda, već i stvorila dinastiju bez premca.

Pročitajte još iz SK Paketića

Kada je sport u pitanju pobednički timovi su se stvarali na dva temelja. Ili putem unapred planiranih velikih projekata ili na temelju bajki. Jedna takva dogodila se upravo Vašingtonu, dok su se još zvali Redskinsi. Ekipa koja pet godina nije videla plej-of 1981. smenila je trenera i kormilo tima ukazalo čoveku koji nikada pre nije bio glavni trener. Rezultat je bio četiri učešća u superboulu u devet godina i tri titule. Te 1991. od Vašingtona samo su San Francisko i Pitsburg bili trofejniji, a temelj te devetogodišnje dominacije Redskinsa činili su glavni trener početnik i kvoterbek koji je biran 99. na draftu.

To su za Vašington bila zlatna vremena, ali ona koja su sledila pokazala su da je trenutak bio veći od samog kluba. A kada je tako, sledi pad. U narednih 18 godina Redskinsi su samo šest puta dolazili do plej-ofa. Mizerni rezultati uticali su na to da se ne digne veća halabuka što su Redskinsi pod pritiskom glavnog sponzora morali da odbace ime i grb što je prilično ponižavajuće. Razlozi za tako nešto možda i jesu bili donekle opravdani, ali način na koji se sve to odigralo, da bi se danas zvali prilično bezlično „Washington Football Team“ kao i izostanak bilo kakve ozbiljnije reakcije, najbolje potvrđuju da je nekada moćna franšiza postala NFL pigmej.

Usled haosa koji je nastao u organizaciji, kojoj je bilo važnije da popravi imidž i napravi kozmetičke promene kako bi se dopala javnosti, niko nije ozbiljno mario za rezultate na terenu. Osim igrača i iskusnog trenerskog vuka Rona Rivere. Niko naglas nije smeo da spomene plasman u plej-of, a vrlo lako niko nije ni pomislio da bi Vašington mogao u njemu da se nađe. Čak ni premijerni trijumf nad Filadelfijom nije uticao da se razbukti optimizam, pošto je usledila serija od pet vezanih poraza.

U toj seriji jedina lepa stvar bila je vest da se Aleks Smit vratio na teren posle gotovo pesimističkih prognoza da, ne samo da neće više igrati fudbal, već da će ostati i bez noge. Povratak nije bio slavan, čak šest puta je sekovan i Remsi su pregazili ekipu iz glavnog grada. Ipak, dočekao je da postane starter. Kajl Alen se povredio, a ruki Dvejn Heskins je degradirao u treću opciju, jer je Ron Rivera na stanovištu da mora još da uči kako bi bio dobar starter NFL ekipe. Taj meč protiv Detroita Vašington je na kraju izgubio 23:20, ali Smit je podsetio na dane kada je vodio San Francisko do finala NFC i naredne sezone do šest pobeda u prvih devet utakmica, sezone u kojoj je ekipa dogurala do Superboula, ali ne sa njim, jer se isprečio potres mozga i Kolin Kapernik.

povezane vesti

Naredna četiri meča Vašington je dobio, od čega je jedan bio protiv velikog favorita Pitsburga, kome je to bio prvi poraz u sezoni i ekipa je odjednom došla do prvog mesta u diviziji i veoma izglednog plej-of mesta. Ima tu i nešto do vrhunskog trenera, koji je vodio jednu ekipu do superboula, trkača Gibsona koji je bio u fenomenalnoj formi i sjajne odbrane. Ali Aleks Smit je u tih sedam utakmica, od čega pet kao starter, prebacio 1.420 jardi, dakle bar 200 po utakmici uz procenat kompletiranih dodavanja 66.4% što je gotovo čudesno kada se posmatra u svetlu svega što mu se dešavalo za samo dve godine. Jeste da je odnos bačenih tačdauna i intersepšna negativan (4-7), ali je istina da je ova ekipa bila pred početak sezone ubedljiv autsajder, čak i u najsmešnijoj diviziji Istok NFC.

Aleks Smit je dao nadu. Ili je možda bolje reći bajka o čoveku koji je pregurao nešto najteže što može da snađe nekog sportistu i koji je ponosno stao na obe noge, dao je nadu otpisanoj ekipi da bi mogla da igra fudbal i u januaru. Aleks Smit najverovatnije neće doneti titulu u Vašington, mada u ovako ludoj sezoni to možda čak i ne bi bilo najveće čudo. Ali Aleks Smit je već ispunio ovogodišnju, a možda i ne samo ovogodišnju, misiju Vašington fudbalskog tima. Pružio je navijačima radost pobeda, koliko god se činile malim u ovom trenutku su izuzetno velike. A organizaciji je pomogao tako što je fokus sa neprijatnih stvari vratio na teren. Administraciju Vašingtona očekuju veliki izazovi, bilo da se plasiraju u plej-of ili ne, u prvom redu donošenje novog imena i grba. Znaju svi da to moraju biti opšteprihvaćeni simboli, nešto sa čime će ljudi da se identifikuju. Ali im je posao sada lakši nego pre tri meseca, utoliko jer je tim istim ljudima sada malo više stalo do njihovog tima, pa će i više učestvovati u tom procesu. Jer za franšizu bi bilo najgore kada bi sama ostala da uradi ovako zahtevan posao.

Komentari

Vaš komentar