Brejdijeva i Mahomsova GOAT staza

Vladimir Vesić 6. feb. 202110:00 > 14:064 komentara
Podeli:
Tom Brejdi Patrik Mahoms
REUTERS/Kim Klement

Aktuelni šampion protiv domaćina. Najveći igrač ovog veka protiv prve zvezde sadašnjice. Kanzas Siti Čifsi protiv Tampa Bej Bakanirsa. To će biti Superboul 55.

Najveća utakmica američkog fudbala (i jedna od najvećih utakmica svetskog sporta uopšte, a svakako najveća američkog sporta) koja će biti odigrana u noći između nedelje i ponedeljka 7. i 8. februara ulazi u istoriju kao prva u kojoj će jedan od učesnika igrati na svom stadionu. Stadion Rejmond Džejms dočekaće svoje Tampa Bej Bakanirse i aktuelnog šampiona Kanzas Siti Čifse.

Ako na stranu stavimo ovaj podatak, koji je nesumnjivo deo istorije, ali samo kao faktografija, ovaj superboul će po još jednoj stvari, na prvi pogled ne tako egzaktnoj, ali suštinski možda i značajnijoj, nositi taj epitet. Za najveći trofej ovog sporta boriće se čovek, oko kojeg postoji najširi mogući konsenzus da je GOAT (najveći svih vremena) ove igre i čovek koga mnogi vide kao budućeg GOAT. U pitanju su Tom Brejdi i Patrik Mahoms.

Svakako da ovaj duel neće biti direktna borba za GOAT u ovom trenutku, jer Tom Brejdi je ostavio već sada takvo nasleđe da ni poraz od mladog lava, koji se najozbiljnije namerio na ovu titulu, neće moći da ga ugrozi. Jer Patrik Mahoms tek treba da gradi to nasleđe, prosto potrebno je vreme. Ali ovaj superboul i njegov ishod mogao bi da dobije značaj u budućnosti, za nekih 10, 15 godina, kada se polako budu svodili računi Mahomsove karijere, kada nijanse u rangiranju između dva velika igrača budu odlučivale i tada bi jedan od argumenata mogla da bude pobeda u njihovom prvom, a moguće i jedinom superboul okršaju.

Benny Sieu-USA TODAY Sports

Tom Brejdi je tron zaslužio rekordnim brojem Lombardijevih trofeja za jednog igrača (šest), rekordnim brojem učešća (ovaj će mu biti 10.) i mnogim drugim rekordima i priznanjima, između ostalog tri MVP sezone i četiri MVP superboula. Na drugoj strani momak, kome je ovo tek treća sezona kao regularnom starteru, bori se za drugi Lombardijev trofej, drugi MVP sezone i drugi MVP superboula, tako da ima vremena za njega.

još o Superboulu

Ako je neko i sumnjao, a bilo je i takvih, da Brejdi zaslužuje titulu GOAT, a glavni argument je bio da je imao sreće da radi u sistemu Bila Beličika, onda za urađeno ove sezone mora da mu skine kapu. Sa 42 godine promenio je sredinu i to posle dve decenije. Zonu komfora zamenio je zonom ogromnog pritiska da se stvari urade sad i odmah. Jeste da je došao u organizaciju koja je već imala mnogo talenata i bila spremna da usliši želje velike zvezde. Jeste da su Evans, Godvin, Džons, Su, uz dovođenje Šejdija, Brauna, Forneta i omiljenog saigrača Gronkovskog daleko jači arsenal od onog koji je imao u Bostonu. Ali to sa sobom nosi i pritisak, pritisak da nema izgovora, da nema opravdanja, da je minimum svih minumuma plasman u superboul, koji će se igrati u domu franšize.

I Brejdi je uspeo da kao lider tima vodi do ostvarenja cilja. A put nije bio nimalo lak. Morao je Brejdi da prođe pravom GOAT stazom. Na svom putu imao je dva velika kvoterbeka, u kojima su mnogi videli legitimne kandidate da ospore Brejdiju GOAT zvanje. Oni koji favorizuju Drua Brisa izvadiće iz džepa argument da je on imao četiri sezone sa po 5.000+ jardi, a Brejdi samo jednu. Oni koji favorizuju Erona Rodžersa izvadiće argument o rekordnom pas rejtingu u jednoj sezoni, najviše uzastopnih pasova bez intersepšna, da je čovek sa najbrže dostignutih 400 pasova za tačdaun ikada. Ti argumenti favorizuju individualna ostvarenja i daju za pravo onima koji osporavaju Brejdija da poentiraju kako je on do broja titula došao samo zahvaljujući sistemu i da bi Bris i Rodžers bar isti broj osvojili da su imali takav sistem i Bila Beličika.

Sada Brejdi iza sebe nije imao taj sistem. Ima iza sebe grupu punu zvezda, ali koja je tek ove sezone zajedno, nije imala predsezonu i ozbiljno ograničen trening kamp. A ni Brus Erijans nije Bil Beličik. Ako ništa drugo, Erijans je pre ove sezone u karijeri vodio tim na samo tri plej-of meča i zabeležio samo jednu pobedu. Ovo će mu biti prvi superboul, a Tampa Bej je do svih plej-of pobeda došla kao gost. Brejdi je pobedio Brisa i Rodžersa na gostovanju i to svakako ima svoju vrednost. Ako se i za Grin Bej može reći da nije izgrađen na pravi način oko Erona Rodžersa, tačnije da čovek takvog talenta, znanja i kvaliteta, zaslužuje ipak malo respektabilnija oružja, onda se to ne može reći za Nju Orleans Sejntse Drua Brisa. Kada se stave na vagu Sejntsi i Bakanirsi, po svim parametrima u prednosti su Sejntsi. Imaju zvezde, imaju iskusne probolere, imaju fantastične plejmejkere koji su u vrhu po produktivnosti na svojoj poziciji, svuda su popunjeni i što je najvažnije, daleko su uigraniji. Pa ipak, Tampa je odnela pobedu, Brejdi je pobedio Brisa na njegovom terenu i ne samo da je pokazao da nije za staro gvožđe, već da je ipak liga iznad Brisa. Što se tiče okršaja u Grin Beju, prvo poluvreme je možda jedno od najboljih Brejdijevih u karijeri. Zbog partije u drugom morao bi debelo da časti odbranu što je napravila nadljudske napore da njegove tri olako prodate lopte se ipak ne pretvore u užasno razočarenje.

Ovim plej-ofom Brejdi je trajno stavio tačku na suparništvo sa „vršnjacima.“ Pride, postao je tek drugi kvoterbek, posle Krega Mortona, koji je osvojio i Američku i Nacionalnu fudbalsku konferenciju. Sa druge strane Patrik Mahoms od kada je ušao u NFL i postao starter, blago rečeno čini čuda. Za tri sezone koliko je starter 25-godišnji kvoterbek doživeo je samo devet poraza, računajući i plej-of. Već u prvoj sezoni kao starter postao je MVP sezone, a te sezone glup prekršaj Di Forda maltene ga je koštao da već tada oseti slast superboula. Tada je morao da stegne ruku Tomu Brejdiju u jedinom njihovom plej-of okršaju. Već naredne je došao do finalne utakmice i odmah titule uz MVP priznanje. Najbrže je došao do 10.000 prebačenih jardi, najbrže do 100 pasova za tačdaun, ima najveći kvoterbek rejting za celu karijeru, dakle ne bi bilo preterano reći da je u pitanju pravo sportsko „čudovište.“

Tom Pennington/Getty Images

Ovaj plej-of je i za njega bio svojevrsno „vršnjačko“ čistilište. Dok je NFC bio plej-of veterana, AFC je bio plej-of nadolazećih zvezda. Mahoms je u direktnom duelu dobio Mejfilda i Alena, a susret sa Lamarom Džeksonom je ponovo izostao, jer Rejvensi ni ovog puta nisu bili u stanju da dođu dovoljno daleko da se susretnu sa Čifsima. Svaka čast svima njima, ali je Mahoms pokazao da je ipak lider generacije. Ono što mu značajno ipak olakšava stvar je odličan sistem koji je postavio Endi Rid, ali očigledno je da se GOAT kvoterbekovi stvaraju iz jakih sistema, tako da ni Mahoms ne može da pobegne od tog usuda.

Još o Superboulu

I tako su Brejdi i Mahoms došli do kraja puta (makar ovosezonskog). Kao u filmskom scenariju obojica su do završne borbe došli preko svojih generacijskih rivala. Nije zgorek pomenuti da je skor u međusobnim duelima njih dvojice 2-2. Stoga, ko pobedi u ovom superboulu imaće prednost. S obzirom da je Tom Brejdi već navršio 43 godine, možda to bude poslednja promena na semaforu, mada Brejdi ima još godinu dana ugovora i već pravi planove za sledeću sezonu, tako da ne bi bilo pametno u njegovom slučaju pominjati penziju. Brejdi pobedom postaje tek drugi kvoterbek koji je sa dva tima osvojio superboul, a prvi je njegov možda i najveći rival Pejton Mening. Sa druge strane Patrik Mahoms pobedom postaje prvi kvoterbek koji je vodio tim do uzastopnih prstenova posle upravo Toma Brejdija, kome je to pošlo pre čak 16 godina. Za samog Mahomsa sigurno da nema boljeg načina da krene u stvaranje dinastije i isticanje kandidature za GOAT pobedom u direktnom duelu nad vlasnikom iste. Sa druge strane Brejdi bi pobedom možda i mogao da zatvori tu raspravu na dugo vremena i da se odbrani od velikog udara koji mu preti od 18 godina mlađeg lava.

Istorija će se pisati, u to nema sumnje. Bilo je i ranije superboulova koji su mogli da ponesu epitet istorijski. Poput onog iz 1979. kada su se Teri Bredšo u dresu Pitsburga i Rodžer Štaubah u dresu Dalasa borili za to ko će postati prvi kvoterbek sa tri Lombardija. Ili onog iz 1985. kada je sa jedne strane bio prvi čovek sa prebačenih 5.000 jardi upravo u toj sezoni Den Marino sa Majami Dolfinsima, naspram „donosioca kiše“ u San Francisku već tada velike zvezde Džoa Montane. Ili prvi u ovom veku, prvi u kojem je bio akter upravo Brejdi, kada je sa do tada nekrunisanim Petriotsima zaustavio stvaranje velike dinastije Kurta Vornera i Remsa. Ili poslednji u toj deceniji kada je prvi čovek koji je posle legendarnog Dena Marina išao na 5.000 jardi u sezoni Dru Bris izazvao već tada vlasnika mnogih rekorda i u tom trenutku četvorostrukog MVP sezone (bio i te 2009.) Pejtona Meninga. Ili onaj godinu dana kasnije kada je u prvom superboulu dve vajld kard ekipe Eron Rodžers vratio Lombardija kući u duelu sa čovekom koji je osvojio pre toga dve titule i doveo Pitsburg na tron superboul ere Benom Rotlisbergerom. Ali prve nedelje februara, na gusarskom brodu Rejmonda Džejmsa, gledaćemo susret koji će možda biti i ovakav i onakav, ali koji će se bez obzira na ishod dugo vremena pominjati. Možda kao susret koji je odredio novog GOAT.

Komentari

Vaš komentar