Marko Stojkov – pod zastavom Srbije u NHL

Vladimir Vesić 24. feb. 202110:00 > 19:141 komentar
Podeli:
Marko Stojkov
privatna arhiva

NHL draft 2022. biće interplanetarni događaj, koji će biti posebno ispraćen i na ovim prostorima. Jer postoje velike šanse da se među hokejaškim silama Rusije, Švedske, Finske, Češke, Slovačke, Nemačke čuje i za Srbiju. Pod njenom zastavom učiniće sve da se nađe Marko Stojkov, momak koji je došao u predvorje najveće moguće scene.

Da bi došao do velikog cilja, o kojem mašta milioni klinaca samo u Torontu, gde je Marko Stojkov rođen, bile su potrebne ogromne žrtve i donošenje mnogih teških odluka i od strane junaka naše priče, a još više od strane njegove porodice. Talenat i predan rad 16-godišnjeg hokejaša važni su temelji svake sportske karijere, ali su samo jedan od segmenata koji obezbeđuju ulaznicu u visoko društvo. Prethodnih 10 godina, gotovo na dnevnom nivou, Marko i njegovi roditelji morali su da donose važne odluke i da se odlučuju i za teške izbore, od kojih su neki podrazumevali da se ode iz komforne zone u Kanadi u nepoznato kao što je Švedska. Ali svaki izazov otvarao je nova vrata i zahvaljujući hrabrosti porodice Marko danas ima dosta kvalitetnih opcija na stolu, ne samo za nastavak profesionalne hokejaške karijere, već i životnih opcija.

Marko Stojkov i njegov otac Nenad odlučili su ekskluzivno za Sport Klub da otkriju taj trnovit put od samih početaka, pa do predvorja jednog od najjačih sportskih takmičenja na svetu.

Počeo sam da klizam kada sam napunio četiri godine. Mama i tata su rešili da me upišu u školu klizanja. Prvi put kada sam izašao na led, smešna priča. Mama i tata mi nisu naoštrili klizaljke, nismo imali pojma da to mora stalno da se radi. Izašao sam na led, ali počeo sam da padam. Mama mi je rekla „nema ništa od ovoga.“ Ja počeo da bacam klizaljke. Taman smo se spremali da idemo, a onda je prišao jedan čovek i pitao da li su mi naoštrili klizaljke i rekao je da moraju svaki put da naoštre klizaljke. Ništa, mi otišli u tu radnju, naoštrili klizaljke i vratili se i to je sada bilo drugačije. Više nisam padao. I ja sam svaki dan odlazio na klizanje, dok nije došao jedan čovek, koji mi je kasnije postao prvi trener, nažalost više nije sa nama i on je tražio da me dovedu u njegovu školu hokeja, da se vidi da li imam neki talenat za hokej. Već sa pet godina počeo sam intenzivno da treniram tri, četiri puta nedeljno, rano ujutru, kasno uveče. Sa šest godina počeo sam da igram za prvi tim Džon Mils Džunior Flajersa, a sa osam, devet godina igrao sam u prvoj ligi u Torontu (tripl A liga). Celu juniorsku karijeru do 16. godine igrao sam tripl A, dok nisam draftovan i prešao u Švedsku – započeo je Marko Stojkov intervju.

Rodio se u Torontu, gde su mu roditelji 1997. došli iz Srbije. Otac Nenad je dugo godina bio radijski voditelj na vršačkom radiju, Radiju Pingvin, B92.

Ali nisam time dalje mogao da se bavim, pa sam se odlučio za privatni biznis. Najvažnije tamo što sam naučio jezik i nisam bio zavisan od srpske dijaspore. Proširio sam vidike i mogao sam da sarađujem sa ljudima iz drugih sfera, ne samo sa onima koji su vezani za srpsku dijasporu. U srpskoj dijaspori nema puno hokeja, sport koji je neverovatno skup.

povezano

Upravo zbog te činjenice nije bilo lako krenuti ozbiljnije u ovu priču.

Kanadski sport je dijametralno suprotan nego na ovim prostorima. Ne postoji organizovan sport u smislu da će neko drugi platiti nešto za tebe. Kada dođeš do tripl A instance, nema nazad. Znaš da je klinac dobar, kada je već selektovan na tom nivou, u sistemu je i on postaje investicija koja ima izgleda da se vrati. Ipak, treba biti objektivan kao roditelj, da sagledaš gde je njegovo mesto i predvidiš gde će on biti u sledećih pet, šest, sedam godina.

Vest da bi Marko mogao da izađe na NHL draft i to pod zastavom Srbije svakako je nešto na šta ovdašnji ljubitelji hokeja nisu navikli da slušaju svaki dan. Ima igrača poreklom sa ovih prostora koji ipak predstavljaju zastave država u kojima su rođeni (Kanada, SAD), ali Marko kada uđe u elitnu ligu, ući će pod zastavom Srbije. Naravno, zbog pravila da igrač može da promeni reprezentaciju tek kada odradi dve godine na profesionalnom nivou u ligi te zemlje, nije realno da u skorije vreme igra za reprezentaciju Srbije, ali to i dalje ne menja na značaju činjenicu da će se predstaviti kao srpski hokejaš. Ipak, kako je kod porodice Stojkov krenuo tako ambiciozan NHL projekat?

Takmičenje u Tripl A nivou se završava u aprilu i posle toga počinje „spring hockey.“ To su selektovani igrači iz različitih oblasti čitave Kanade i oni idu na turnire koji se organizuju širom sveta. Već od ranih godina, od 11. godine si u sistemu za nacionalnu selekciju. On je već sa 11 godina bio selektovan od najboljih kanadskih ekipa koje su išle na pozivne turnire, što znači da te ekipe imaju određen rejting. Kada je Marko selektovan upalila se lampica da mi počnemo da razmišljamo o projektu koji se zove ili NCAA ili NHL. Kao šlag na tortu došao je draft u OHL, koji je usputna stanica, razvojna liga za odlazak u NHL, jer najveći broj igrača draftovanih u NHL dolazi iz OHL.

Ostvarenje profesionalne sportske karijere je u prvom planu, ali Marko iako još nema 17 godina, zrelo razmišlja i o mogućnosti da kroz NCAA stekne privilegiju da uz igranje hokeja pohađa neki od najvećih svetskih univerziteta.

U NCAA, posebno diviziji 1 igra se mnogo jak hokej. Ali svakako je veliki uspeh dobiti stipendiju za neki od najvećih svetskih univerziteta poput Harvarda, Jejla, Notr Dejma, gde godina košta 100.000 dolara, a ide se četiri godine. Veliki uspeh je doći tamo, a moj cilj je odande otići u NHL. Od šeste godine želim da odem u NHL – rekao je Marko Stojkov.

Dva su glavna puta odlaska u NHL. Jedan kroz NCAA i drugi kroz OHL.

Ali odlaskom i potpisivanjem ugovora za OHL gubi se pravo odlaska u NCAA. Mi smo sve opcije ostavili otvorenim i to je razlog zašto je draftovan kao 12. jer smo noć pred odlazak na OHL draft odbili mogućnost da potpišemo za OHL. Razgovarali smo na tu temu sa više klubova, ali svima smo rekli da nismo sigurni da hoćemo da potpišemo.

Ipak, Marko trenutno igra u jednoj od najjačih evropskih franšiza švedskoj Frolundi. Velika promena u odnosu na kanadski hokej u kojem je bio prethodni deo života.

Drugačije je. Šveđani igraju više odbranu, fokus im je na više pasova, dok Kanađani vole da igraju „run and gun“, da igraju za publike, dok Šveđani igraju više školski. Vole da napadaju sa čitavom ekipom, svaki igrač da pipne pak. Meni to veoma odgovara, ja kao bek vodim igru, vodim pauer plej, brzo se deli pak, mnogo više akcija može da se stvori.

Marko Stojkov
privatna arhiva

Što se NHL tiče pojavili su se već prvi interesenti.

Javio nam je njegov agent da je imao razgovor sa Kolumbus Blu Džekitsima. Određeno interesovanje pokazali su i Arizona Kojotis. Sledeća sezona je najbitnije, jer će igrati ne za selekciju U18 već U20. Žele da ga bace u vatru i vide ga kao igrača koji će nositi igru Frulande u sledećih nekoliko godina. Biće prilike skauti da ga gledaju i ako se u toj kategoriji pokaže, biće jako dobro kotiran, jer Frolunda ima tradicionalno jako visoke pikove (prošle sezone Lukas Rejmond kao četvrti pik otišao u Detroit).

Na prvi pogled Marko deluje veoma lagano za sport kakav je hokej. Ali ono što je impresioniralo skaute je njegov hokejaški IQ.

Rekli su mi da jako dobro čitam igru i da razumem igru. Plus sam mnogo dobar klizač i dobro baratam pakom. Rekli su da jedino što moram da popravim je da malo porastem i ojačam.

Mnogo mogućnosti je pred Markom, uz najveću moguću perspektivu za sam vrh – NHL. Ali ne treba smetnuti sa uma da je Marko veoma mlad, još nema 17 godina i veoma je važno da ostane sa obe noge na zemlji.

Lepo je znati da se sve to dešava, ali to je van tebe. Ja moram da vodim računa o tome kako ja igram. Ništa se od toga ne bi desilo da ja ne igram dobro i moram da nastavim da igram dobro. Iskreno, mene to trenutno ne zanima, moj fokus je da na ledu igram najbolje što mogu. Bitno mi je da imam moj led, moj štap, moje klizaljke i to je to.

Ko su mu Idoli i omiljeni tim?

Dan danas još navijam za Boston Bruinse i tu je igrao Tori Krug, čovek u kojeg sam se mnogo ugledao. On je, poput mene, bio manje od ostalih i pokušavao sam da igram kao on.

Kada se priča o Boston Bruinsima nezaobilazna tema je Milan Lučić. Nažalost Marko nije imao tu sreću da ga upozna, ali jeste mnoge velike zvezde NHL.

– Nažalost nisam još stigao da ga upoznam. Ali sam upoznao neke druge zvezde poput Sidnija Krozbija, Pi Kej Subana, Mič Marnera, Džona Tavarisa, Nazera Kadrija, Šona Monahana.

Sa nekima od njih je i trenirao, a onda je zbog otkazivanja sezone u Švedskoj zbog koronavirusa došao u Srbiju da trenira. Iako je razlika evidentna, Marko ne smatra da je u srpskom hokeju situacija toliko loša.

Tamo se prestalo sa treniranjem, pa sam se raspitao da li ima hokeja u Srbiji. Saznao sam da seniorski tim Zvezde trenira. Svakog leta inače dolazim u Srbiju, u Vršcu imam svog trenera Milana Šalinačkog, koji je kros fiter, jedan od najboljih u Evropi. Sjajan je, radi sve što mi treba. Što se tiče hokeja u Srbiji nisam očekivao da je tako dobar. Ima tu dosta talenta i ima tu volje. Sa radom i malo boljim uslovima hokej u Srbiji bi bio mnogo bolji.

Komentari

Vaš komentar