Tango Argentino (7): Superclassico

Vladimir Vesić 14. mar. 202110:00 > 10:103 komentara
Podeli:
Printscreen

Kada se spomene Argentina, prva asocijacija je fudbal. I dok je u ostatku sveta fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu u ovoj južnoameričkoj zemlji on je bukvalno najvažnija.

Fudbal jedne nacije oblikuju velike pobede, veliki porazi, ali žila kucavica jeste – derbi. A opšti je konsenzus, Argentinci imaju najviše razloga za ponos kada je to u pitanju. Jer imaju „Superclassico.“ Čuveni okršaj Boke i Rivera u mnogim anketama proglašen je najvećim svetskim derbijem, a u engleskom „The Observer“ ovaj derbi je opisan sledećim rečima: „Derbi u Buenos Ajresu čini to da Old Firm deluje kao fudbalica posle škole.“

Superklasiko
REUTERS/Enrique Marcarian

Glavni akteri najvećeg derbija glavnog grada Argentine, a ima ih preko 10, su Boka Juniors i River Plejt. Kao što i sami nazivi govore klubove su osnovali Englezi i oba su osnovana početkom 20. veka (River 1901. a Boka 1905.) u jednom od najsiromašnijih ali i najživopisnijih delova grada „La Boca.“ I do 1925. to je bio derbi najbližih mogućih rivala, a te godine River se premestio u severni, znatno bogatiji deo grada i od tada imamo čuvenu podelu na siromašnu radničku klasu koja navija za Boku i bogataše koji podržavaju River. Otuda i nadimak koji crveno-bele „krasi“ od 1931. Milioneri. Tih godina rivalitet je dobio i onu, preko potrebnu ako ne i presudnu notu, takmičarsku. Do tada su oba kluba uspevala da dođu do titula, ali od tada počinju i da se direktno bore za njih i njihovi derbiji su počeli da nose oznaku „mečevi vredni šest bodova“ jer su često odlučivali i kasnije šampione. Tako da „Superclassico“ ima sve, susret dva velika kluba, okršaj dve potpuno različite socijalne grupe, paklena atmosfera.

povezano

Lično, Superklasiko je po mom misljenju, jedan od najvećih gradska derbija na svetu. Ne mislim po trenutnoj snazi klubova, već po nekim mnogim fudbalskim stvarima, vezanim za sam rivalitet, navijače, istoriju i jednostavno za neka davna vremena. Ono što iskrene ljubitelje fudbala „osvaja“ u ovakvim rivalstvima, je bukvalno cela priča koja i stvara odnos dva velika fudbalska giganta. Meni je sve ovo očaralo već na startu, kada sam se i upoznavao sa ovim klubovima. S jedne strane, Boka Juniors, simbol južnog Buenos Airesa, siromašnog, lučkog dela grada. Mesto gde ljudi žive od danas do sutra, tačnije preživljavaju, ali su bez obzira na sve probleme, uvek veselog duha, nasmejani i spremni da pomognu jedni drugima. Čuvena La Boka je mesto na kome se pleše čak i na ulicama i mesto koje „živi“ za njihovu Boku. I baš ta njihova nemaština ih je nekako posebno vezala za klub kome su, maltene na nivou religije, odani. S druge strane, iz severnog dela grada, pojavio se River, totalna suprotnost Boki. Tim za koji je navijala viša klasa, tim koji je bio simbol bogatijeg sloja ljudi i tim koji je jednostavno nazvan „milionerima“. I baš tih, prvih utakmica, kreće i veliki rivalitet ovih giganata svetskog fudbala. Ta priča je na mene ostavila veliki utisak i stvorila veliko poštovanje, strast i ljubav prema argentinskom fudbalu – rekao je Denis Radonjić komentator Sport Kluba.

Upravo je Denis Radonjić komentarima utakmica argentinske lige, kao jedan od pionira, uspevao na najbolji način da dočara atmosferu na terenima ove fantastične fudbalske zemlje gledaocima širom ovih prostora.

Moram da priznam da ja lično pratim argentinsku ligu vec dosta dugo i zaista sam iskreni fan ovog šampionata, već jedno 15-ak godina, ali jos intenzivnija povezanost sa ovom ligom, svakako da kreće pre recimo, 10-ak godina, kada smo i mi sa Sport Klub televizije počeli da prenosimo gledaocima dešavanja iz tog šampionata. Mene je na prvi pogled osvojila ta neka neverovatna strast prema fudbalu od strane uglavnom veoma siromašnih navijača. Ovo je jedina liga na svetu, na primer, u kojoj mozeš da vidiš da se na isti način nerviraju navijač od sedam i od recimo 77 godina, sa potpuno istom strašću, sa maltene „čupanjem kose sa glave“ i ujedno izbezumljenim licima od uzbuđenja, u koliko se promaši velika šansa. Ovo je liga u kojoj ti bukvalno „osetiš“ emociju svih tih ljudi sa tribina. Taj neverovatni huk, čak i na običnu šansu tokom meča, to ne postoji nigde osim u Argentini. Možda je dovoljno navesti primer neverovatnog slavlja navijaca Rasinga iz Aveljanede, prošle godine, inače četvrtog kluba po popularnosti u Argentini, kada je osvojena deveta titula šampiona ove predivne zemlje. Naime, jedan od navijača je došao na bizarnu ideju da iskopa lobanju svog pokojnog dede, sto je i uradio, a zatim ju je, ljubeći nosio ulicama grada, slaveći titulu. Teško je i objasniti kakva je to „žurka“ bila na ulicama Aveljanede, uz svakako mnostvo baklji, pirotehnike i jednostavno delirijuma.

Kada se govori o najvećem derbiju argentinskog, a mnogi će reći i svetskog fudbala, on nosi mnoge neverovatne priče. Bilo sa Bokine Bombonjere ili Riverovog Monumentala (pun naziv Antonio Vespući Liberti, kako se zvao legendarni predsednik kluba). Od prvog oficijelnog meča 1913. odigrano je ukupno u svim takmičenjima 252 susreta. Mnogi su za pamćenje. Prvi 1913. dobio je River 3:1. Međutim, u godinama koje su sledile Boka je imala više uspeha, a kruna te dominacije oličene i u pet titula Boke, naspram samo jedne Rivera, došla je 1928. kada su plavo-žuti osramotili najvećeg rivala pobedivši ga 6:0. Do dana današnjeg to je i najubedljivija pobeda nekog tima u „Superclassico.“

Bombonjera
REUTERS/Enrique Marcarian

Posle tog poraza River se preselio, postao „bogataški“ klub, ali postao je i konkurentniji klub. Postepeno su krenule titule i u severni deo grada. A onda 1941. tada vladajući šampion River Plejt nanosi najteži poraz Boki u derbijima 5:1. Te sezone osvaja se i druga vezana titula, ukupno sedma i River je prišao Boki na tri titule manje, a titula je proslavljena još jednom ubedljivom pobedom 4:0. Kada je bilans titula u pitanju jedan od važnijih derbija u istoriji ovog rivalstva je onaj iz 1955. kada je River na Bombonjeri slavio 2:1, koji mu je doneo prvu od tri vezane titule, posle čega se klatno okrenulo i Milioneri su imali preimućstvo u najvažnijim trofejima 14:13. A novo zlatno doba Boke Juniors krenulo je takođe posle derbija. Na Bombonjeri slavio je domaćin 1:0, a junak utakmice bio je golman Antonio Roma koji je odbranio penal i tako doneo pobedu vrednu titule za 14:14. Ali kada se govori o derbijima u nacionalnim argentinskim okvirima, gotovo svaki ljubitelj fudbala, i oni koji nisu vezani za argentinski fudbalski šampionat, i dan danas sećaju se derbija od 14. jula 1996. Posle „kokainske“ golgote Dijego Maradona se vratio u argentinski fudbal, a te sezone u tandemu sa omiljenim saigračem Klaudijom Kanjiđom vodio je Boku kroz ultra neizvesnu šampionsku trku sa Velezom. Na tom putu razbijen je i najveći rival 4:1, a het-trik je postigao Kanjiđa. Međutum, ono što će ostati zapamćeno i slika koja i dalje obilazi svet sa tog okršaja je poljubac dva velika saigrača i prijatelja.

Najuzbudljiviji derbi odigran je 27. februara 1991. Igran je u Kopa Libertadores u grupnoj fazi. River je vodio 3:1 na Bombonjeri, ali je na kraju Boka slavila 4:3. Boka je dogurala do polufinala, ali bolji od nje bio je kasniji šampion Kolo Kolo, koji je dobio privilegiju da se bori za naslov najboljeg na svetu. Ali kasnije te godine bolja je u Tokiju bila Crvena zvezda. Imali su još spektakularnih duela u elitnom klupskom takmičenju Južne Amerike Boka i River, ali svakako njihov najznačajniji duel bio je onaj iz 2018. Dva najveća argentinska kluba došla su do prvog međusobnog finala. Trebalo je da to budu dva spektakla, ali posle 2:2 na Bombonjeri revanš nije odigran na Monumentalu, jer je na putu na utakmicu napadnut autobus sa fudbalerima Boke. Meč se na kraju igrao na Santijago Bernabeu i slavio je River 3:1 za ukupnu pobedu i trofej.

Getty Images, Getty Images

Kao i u svakom velikom derbiju i ovaj je imao nesrećne epizode. Najtragičnija je čuvena „Puerta 12.“ Dogodila se 23. juna 1968. na Monumentalu. Posle derbija koji je završen bez golova srušena je kapija koja je dovela do pogibije 71 osobe i 150 povređenih. Većinom su bili tinejdžeri i pripadnici mlađe populacije, a prosek godina žrtvi je 19. Ta je tragedija toliko ozlojedila javno mnjenje da je došlo i do prebacivanja krivice sa jednih na druge navijače. Bokini su skidali zastave Rivera, a domaći navijači su nagrnuli na sektor gostujućih navijača. Ipak, činjenica je da je kapija 12 (Puerta 12) bila zaključana, a da su se navijači pod pritiskom policije sjatili upravo u taj sektor koji se urušio. Međutim, zvanična istraga nikoga nije proglasila krivim, što je posebno ozlojedilo porodice žrtava.

Iako se radi o dva velika rivala, gotovo neprijateljska kluba, bilo je mnogo igrača koji su nosili oba dresa. A među najpoznatijima svakako su Abel Balbo, Gabrijel Batistuta, Klaudio Kanjiđa, Lućano Figeroa, Ugo Gati, Nelson Vivas, Oskar Ruđeri. A i velikani Alfredo di Stefano i Cezar Luis Menoti bili su u oba kluba, što kao igrači što kao treneri.

„Superclassico“ svakako je najveći argentinski derbi, ali ne i jedini veliki derbi. Samo u Buenos Ajresu ima preko 10 velikih derbija, računajući čitavu oblast glavnog grada. Ipak, onaj koji staje odmah iza najvećeg derbija je derbi Aveljanede između Independientea i Rasinga, inače oba osvajača i međunardonih trofeja. Tu treba istaći i derbi Rosarija između Rosario Sentral i Njuels Old Bojs. Svi ti derbiji imaju svoje velike priče, ali zajedničko im je, poput „Superclassico“ da je najvažnija ona naredna i da navijači žive za te utakmice.

Mnogo redova bih morao da „otkucam“, kada bih krenuo da pričam o svim tim neverovatnim rivalstvima ove fantastične zemlje. Ali neke stvari pričaju same o sebi i ta odanost, pa čak i samih igrača ide do neverovatnih visina. Možda je dovoljno spomenuti Anhela Di Mariju, čoveka koji je trenutno velika zvezda francuskog giganta, PSŽ o njegovim počecima u Rosario Sentralu i toj ljubavi i odanosti koje je kasnije razvio prema „žuto-plavima“. Taj isti Anhel je od svoje 10-te pa do 15-te godine radio sa roditeljima u rudniku, jer nisu imali dovoljno novca da prežive. Majka ga je svaki dan vozila 30 minuta od kuće i nazad, biciklom na trening, i njega, ali i njegovu sestru, jer nije imala kome da je ostavi, a sve to da bi ispunila sinu veliku želju da trenira fudbal. I onda kada mu jedan Rosario Sentral ispuni te snove i da priliku, da li uopšte možete da zamislite kakva je odanost takvog igrača prema klubu. I on je samo jedan od mnogo primera, ne samo Rosario Sentrala, već i drugih klubova. Inače, Rosario Derbi je nešto sto bi svaki iskreni fudbalski navijac morao da doživi, bar jednom u životu. Ako je duel, Boke i Rivera, ne samo veliko rivalstvo, već i događaj koji je i marketinški postao nešto „ogromno“, onda je duel Rosario Sentrala i Njuels Old Bojsa, pravi „old school“ derbi, koji baš zbog marketinga, većini fudbalskih navijaca širom sveta je apsolutno nepoznat. Ali to treba videti, ako ništa drugo bar i preko televizije. Jer tamo jednostavno sve bukvalno „gori“ kada se veliki rivali sastanu. Od neverovatne „grmljavine“ i glasa navijača, tribine se bukvlano ljuljaju, svi pevaju ili je mozda bolje reci, svi „urlaju“ – zaključio je priču o velikim argentinskim rivalstvima Denis Radonjić.

Boka ima 89 pobeda u najvećim derbijima, River 83 a 80 duela je završeno bez pobednika. Najubedljivija pobeda Boke zabeležena je 23. decembra 1928. već pomenutih 6:0 što je i dalje najubedljivija pobeda nekog od dva tima, dok je River najubedljiviji trijumf zabeležio 19. oktobra 1941. 5:1. Najviše golova viđeno je na utakmici odigranoj 15. oktobra 1972. kada je River slavio 5:4. Najviše derbija odigrao je igrač Rivera Reinaldo Merlo 42, dok je Silvio Marcolini za Boku odigrao 37. Između njih dvojice je Ugo Gati koji je odigrao u dresu oba kluba 38 duela. Najviše golova postigao je Anhel Labruna za River 16, a za Boku Paulo Valentim 10.

Komentari

Vaš komentar