U sudaru šampionskih gena pobeđuje onaj Brejdijev

Vladimir Vesić 8. feb. 20216:475 komentara
Podeli:
Tom Brejdi
Mike Ehrmann/Getty Images

Iznenađenje se dogodilo u Tampi, ako bilo koji ishod Superboula može da se nazove iznenađenjem. Ipak, ovako ubedljiv trijumf nad braniocem trona uistinu jeste iznenađenje.

Istorija nas je naučila da je mnogo rđav posao otpisati Toma Brejdija u Superboulu. Možda je otpisivanje prejaka reč, ali pre ovog Superboula postojala je neka vrsta degradacije pri govoru o šansama Bakanirsa protiv tima koji je u poslednje tri godine pomerao granice. Zanimljivo, slično se govorilo i Brejdiju i njegovoj tadašnjoj ekipi Nju Ingland Petriotsima u Superboulu pre dve godine protiv Los Anđeles Remsa, koji su i tada delovali kao opaka napadačka mašinerija, a još je zanimljivije da su, rezultatski gledano, te dve najlakše dobijene utakmice za titulu Toma Brejdija.

Ali ako je takva pobeda protiv „zelenih“ Remsa i mogla da se očekuje, ovako ubedljiv i autoritativan trijumf protiv vladajućeg šampiona predvođen momkom koji je do prve nedelje februara 2021. samo pomerao granice sigurno nije. Jer Brejdi je naspram sebe imao čoveka sa šampionskim genom, čoveka za koga je dokazano da može da pobeđuje i najveće utakmice. Međutim, očigledno je da je neki gen ipak šampionskiji. Jer kako drugačije objasniti onakvu smirenost u utakmici za titulu, prvu u novom dresu, kojim je zamenio jedan drugi na koji se prosto navikao, koji je nosio 20 godina i za koji se verovalo da bez njega ne može ništa. Brutalnu egzekuciju kakvu nije ispoljio ni u jednom od prethodnih devet superboulova, jer u prethodnim finalnim utakmicama nije imao nijedan pas za tačdaun u prvoj četvrtini, a sada je i to uspeo, ali i da ukupno zabeleži tri za poluvreme. Dosta su mu u tome pomogli i defanzivci Kanzas Siti Čifsa, ali to nipošto ne može da umanji činjenicu da je Tom Brejdi sposoban i sa 43 pune godine da na najvećoj sceni uradi sve što poželi i da ima rešenje za svaku situaciju, a upravo je tako izgledala njegova igra u Tampi.

povezano

Jeste Fornet preorao teren i osvojio skoro 130 jardi iz skrimidža, jeste Gronkovski postigao dva tačdauna, ali kada se ozbiljnije zagrebe MVP titula je došla u prave ruke. Jer Brejdi je bio taj koji je sve te igrače učinio meč vinerima. Pre ovog Superboula pisao sam da je ovo možda duel za GOAT zvanje za nekih narednih 10, 15 možda i 20 godina, s obzirom da je izgledalo da je Patrik Mahoms taj koji može da prevaziđe ovog gorostasa američkog fudbala. Možda i može kada se budu na kraju gledali statistički parametri i titule, ali takođe sam u tom tekstu napisao da će u toj raspravi ovaj duel imati neku vrednost. Jer pocle ovoga, ni za 10, 15 godina neće biti lako reći nesumnjivo da Mahoms treba da bude GOAT, kada ga je ovako nadigrao skoro 20 godina stariji takmac.

Brejdi je osigurao odavno svoju zaostavštinu, sada nas sve samo izbezumljuje. U moru onoga što će se navoditi pod „prvi je uradio“ ovom pobedom postao je prvi kvoterbek koji je sa dve različite ekipe, ali iz dve različite konferencije osvojio Lombardijev trofej. Šta je sledeće? Da postane prvi kvoterbek koji je sa dva tima osvojio dve ili više titule, pa onda da postane prvi čovek koji je postao šampion sa 45 godina, pa onda da prvi dođe do 10 titula, pa da prestigne Bila Rasela… Poenta je da se teško, ne samo u američkom fudbalu, već i u profesionalnom sportu uopšte, može naći neki šampion koji je toliko godina neprestano gladan i voljan da pomera toliko granice, koje je sam postavio.

Sa druge strane Patrik Mahoms je doživeo težak poraz, najteži od kada je u NFL. Ovo mu je prva utakmica u kojoj nije bacio pas za tačdaun i prosto je za neverovati koliko je bio inferioran. Mnogi sada postavljaju pitanje da li će moći da se vrati posle ovako teškog poraza. I još većom brzinom nego što su pre godinu dana najavili stvaranje dinastije, sada su ti isti ljudi požurili da kažu kako nema ništa od stvaranja dinastije. Zaboravljaju da se ni dinastija Nju Inglanda nije stvorila za samo dve godine. Zaboravljaju da je dinastija koju je stvorio Tom Brejdi posle prvog osvojenog Lombardija propustila iduće godine da se uopšte nađe u plej-ofu, a kamoli da dogura ponovo do superboula. Tek onda su usledile dve vezane titule. Patrik Mahoms i dalje ima još mnogo godina u karavanu, ima odličnog trenera, jaku organizaciju i sve preduslove da dohvati obećane zvezde. A za razliku od nekih koji su umeli da padnu posle izgubljenog superboula, on ipak ima iskustvo pobeđivanja u istom, dakle ima predispoziciju šampionskog gena.

Samo, neko (za sada) ima malo izraženiji taj gen.

Komentari

Vaš komentar