U istoriji fudbala postoji nekoliko igrača koji su prodati za male pare, a zatim izrasli u prave fenomene čim su imali priliku da promene klupske boje.

Na tom spisku je moglo da se nađe i više fudbalera, ali su ovih sedam imena bez ikakve sumnje najzvučnija, a najnoviji primer predstavlja Serž Gnabri.

U dresu Arsenala je upisao samo 18 nastupa uz mizeran golgeterski učinak od jednog pogotka. Međutim, treba reći da je povreda kolena u velikoj meri uticala na razvoj karijere momka poreklom iz Obale Slonovače.

Dok je bio na pozajmici u Vest Bromvič Albionu tadašnji menadžer ekipe iz Zapadnog Midlendsa Toni Pjulis izjavio je nešto zbog čega žali verovatno i sada: „Serž je nedovoljno jak i nije spreman za premijerligaški fudbal„.

Potom je u leto 2016. godine usledila prekretnica. Naime, Gnabri se preselio u Verder iz Bremena, a njegova karijera je odjednom doživela neviđen uspon.

Za godinu dana u redovima tima sa stadiona Vezer odigrao je 27 utakmica i postigao 11 golova, što je bilo dovoljno Bajernu da ga dovede na Alijanc Arenu. Bavarci su ga odmah prosledili na jednogodišnju pozajmicu u Hofenhajm. Pomenuta pozajmica bila je pun pogodak jer je Serž Gnabri privremeni rad u novoj sredini materijalizovao na pravi način sa 10 golova na 26 takmičarskih mečeva.

Kada je krilni napadač konačno dobio šansu da igra za giganta iz Minhena odmah je pokazao o kakvom je talentu reč. Jedan od najzapaženijih nastupa imao je ove sezone i to u Londonu protiv Totenhema. Na utakmici drugog kola Lige šampiona 1. oktobra 2019. u ubedljivoj pobedi sa 7:2 čak četiri puta je tresao mrežu rivala uz asistenciju za Roberta Levandovskog.

Gnabri je do sada postigao 53 pogotka u klupskoj konkurenciji, od toga 42 u nemačkoj Bundesligi. Za seniorsku reprezentaciju Nemačke zabeležio je 13 mečeva uz isto toliko golova.

To su apsurdni brojevi za momka koji je, čini se, izgubio i pre nego što je započeo profesionalnu karijeru jer ga mnogi već na samom startu otpisali.

Ukratko, uspon Serža Gnabrija iznenadio je sve, ostavljajući gorak ukus u ustima posebno navijačima Arsenala koji su bili nemi posmatrači kako kristalni talenat odlazi za samo pet miliona evra.

#2 Patrik Vijera

Milan je 1995. godine za oko tri i po miliona evra od Kana kupio igrača sredine terena koji je za rosonere upisao svega dva nastupa u sezoni 1995/96. Već sledećeg leta je prodat Arsenalu za nešto više od pet miliona.

Patrik Vijera je tokom narednih 10 godina osvojio gotovo sve braneći boje „Tobdžija“ i nacionalnog tima Francuske. Postao je jedan od najprepoznatljivijih vezista na svetu koji je Milanu vratio milo za drago 2006. potpisavši ugovor sa gradskim rivalom Interom. Sve se to dešavalo u periodu kada je počela dominacija nerazura italijanskim fudbalom.

#3 Roberto Karlos    

Roj Hodžson je nesuđeno pojačanje Aston Vile definisao sledećim rečima: „Roberto je igrač nespornih kvaliteta, ali previše nedisciplinovan sa taktičkog stanovišta da bi igrao u odbrani„. Uprkos odličnim predstavama u Interu tokom sezone 1995/96, Karlos je bio nezadovoljan jer nije želeo da igra kao krilni napadač, već na svojoj omiljenoj poziciji levog beka.

https://youtube.com/watch?v=Mrwdwv2Xn_o

Roberto Karlos je posle razgovora sa tadašnjim predsednikom „crno-plavih“ Masimom Moratijem dobio dozvolu da napusti San Siro i pređe u Real Madrid za šest miliona evra. Hodžson je glavni krivac što je brazilski internacionalac napustio Milano posle nepunih 12 meseci. Ostalo je istorija… Karlos je postao jedan od najboljih i najuspešnijih bekova ikada viđenih.  

#4 Mats Humels

Prošao je kompletnu omladinsku školu Bajern Minhena, ali je 3. januara 2008. pozajmljen Borusiji Dortmund na godinu i po dana. U ugovoru je postojala opcija da „crno-žuti“ mogu da otkupe njegov ugovor za tek nešto više od četiri miliona evra. Dortmund je vrlo rado iskoristio klauzulu i pre isteka dogovorene pozajmice.

Humels je u Rurskoj oblasti proveo skoro devet godina gde je postao jedan od glavnih protagonista Klopovog Dortmunda. Bajern je 2016. vratio „odbeglog sina“, a to zadovoljstvo je koštalo 35 miliona evra. Cena prava sitnica.

#5 Pol Pogba

Mančester Junajted ga je pustio u Juventus 2012. za čitavih 500 hiljada evra, a potom ga je kupio za rekordnih 105 miliona evra. Nije to bio baš najbolji posao za „crvene đavole“, ali to znaju i ptice na grani.

#6 Samjuel Eto

Real Madrid je verovao u njega i kada mu je bilo 15 godina. Međutim, nakon nekoliko sezona koje je proveo na pozajmicama i ne baš idealnih nastupa, prodat je fudbalskom klubu Majorka za četiri i po miliona evra.

Od tog trenutka krenuo je uspon u karijeri najboljeg strelca u istoriji reprezentacije Kameruna koji je na klupskom nivou sa Barselonom i Interom osvojio sve.

#7 Matijas Zamer

Inter ga je kupio 1992. za šest miliona evra, ali je Nemac imao ozbiljnih problema da se prilagodi italijanskom načinu života. Samo šest meseci kasnije vodeći ljudi kluba iz prestonice mode odlučili su da se reše Zamera i prodaju ga Borusiji Dortmund za nešto više od četiri miliona.

U narednih pet godina osvojio je Evropsko prvenstvo sa Nemačkom i to kao kapiten, a sa Dortmundom Ligu šampiona i dve titule prvaka države. Za kraj treba istaći da je 1996. dobio Zlatnu loptu ispred Ronalda i Alana Širera. U tom trenutku postao je tek drugi defanzivac koji je dobio prestižno priznanje još od 1976. kada je laureat bio Franc Bekenbauer.